Народном покрету Србије, Београд
Поштовани!
Незадовољни чињеницом да се недовољно,у нашој јавности коментарише вест која се десила у месту Стара Моравица, Општина Бачка Топола,а која је узнемирила један део људи који овде живе, а који на жалост није усамљен, већ симптоматичан случај, који много говори о друштвено-политичким кретањима на северу Војводине, а за коју сматрам да се о њима не сме ћутати, обраћам Вам се за помоћ!
Упркос резултатима референдума на којем се 87% грађана изјаснило против предлога да мађарски назив тог места убудуће буде “ Bacskosúthfalva“, баш као за време и једино за време мађарске окупације Бачке (1941.-1945.), Мађарско национално Веће, ипак је донело одлуку да нови мађарски назив тог места ипак буде
“ Bacskosúthfalva“, са образложењем да „сви топоними морају бити што мађарскији“. Невероватно образложење за XXI век.Након тога,у том истом месту,на предлог групе професора из Будимпеште, појавио се предлог измена назива улица у том месту. Предлог је месна заједница прихватила и упутила у даљњу процедуру, што је све резултирало тиме, да се одобрава измена 24 назива улица у том насељеном месту са око 6500 становника.
Данас у Старој Моравици не постоји ни једна улица која носи име неке личности из српске историје која се борила за ову земљу, (чак ни партизана), насупрот чињеници да централне улице носе имена мађарских Краљева, Грофова, револуционара и војсковођа, (Szent István Király,Mátyás Király,Grof Szécsényi,Rákocy…). Коме сметају личности из српске историје? Ко одлучује о подобности историјских личности? Грађани тог места који су дали своју осуду том предлогу или будимпештански професори?
Ни то није довољно,већ се ти називи,који по закону морају бити преведени и на српски језик,не преводе на српски,већ на хрватски језик. Наиме, име “ István“се на српски преводи као „Стефан“ а не „Стеван“ како је усвојено, или име “ Mátyás“ се преводи као „Матеј“а не „Матија“ како стоји у том сада већ усвојеном предлогу. Нико из Министарства за локалну самоуправу није то приметио.
Зашто се, и ко хоће поред историјских великана Србије, избацити и српски правопис?
Све ово је могуће јер у Месној Заједници нема ни једног представника српског народа који тамо живи. Зато је и могуће да је месна заједница издавала и бесплатно дистрибуирала лист „Кисúјсаг“, који се штампао само на мађарском језику. Иако је било захтева да се лист штампа и на српском језику, тим захтевима није се изашло у сусрет. Зар грађани који не говоре мађарски језик не треба да се информишу? О свему овом се из неког непознатог,али врло приметног разлога, ћути. Нападно се у јавности не дискутује о овим стварима.
Ћути се о томе да у Старој Моравици не постоји основна школа на српском језику, већ деца која не говоре мађарски језик свакодневно путују у школу у суседна места. Не отварају се одељења на српском језику иако за тим постоји потреба. Нико не уважава те потребе, нико не излази у сусрет. У Хрватској нпр. ако постоји и једно хрватско дете, организује се настава. Но учињен је први корак.У реаговање на писање листа „Вечерње новости“о овом проблему,у тексту „Путују да би учили српски“, објављеном у интернет издању тог листа од 18.11.2008.године).
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=131848&datum=2008-11-08
Реаговао је директор О. Ш. “ Stari Kovacs Gyula“у Старој Моравици, Тибор Киш, иначе професор историје у наведеној школи и функционер СВМ, изнео је застрашујуће реаговање:
http://www.humanrightscenter.net/hu/index.php?option=com_content&task=view&id=153&Itemid=
Да ли човек са таквим ставовима може бити на челу једне образовне и васпитне установе? Да ли је неко то осудио,какве је последице сносио? Не реаговање на такве ствари значи подстицати и друге на такав вид нетрпељивости. Да подсетим, овде се такође ради највише о избегличкој дечјој популацији у Старој Моравици. О овој теми писао је и дневни лист „Политика“у тексту „Мађаризација Старе Моравице“ од 19.11.2008.године:
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Madjarizacija-Stare-Moravice.lt.html
Те лист „Курир“у тексту „Протерали српски језик“од 23.01.2009.године.
http://www.kurir-info.rs/clanak/srbija/kurir-23-01-2009/proterali-srpski-jezik
Зашто се у том месту ,као и у другим местима на северу Војводине не истичу државне заставе? Ни на државне празнике, ни на дане жалости, никада. Крши се закон, тако јавно… Зашто?
Славе се међутим државни празници Републике Мађарске (15.март и 20.август), у режији Месне Заједнице, нашим новцем. Истичу се мађарске заставе на приватне објекте и објекте локалне самоуправе. Певају се песме које позивају на устанак (Élyen a Magyar szobodsag,élyen a Haza!), полажу се венци на споменик Лајошу Кошуту у централном парку, сликају се са мађарским заставама, најављују постављање спомен табле са именима стрељаних фашиста после ослобођења, скрнаве се споменици жртвама И Св. рата тако што се за време „манифестације“ споменик прекрива црвено-бело-зеленим провокативним и ревизионистичким натписом „НЕ!“, интонира се химна Р.Мађарске, организују шетње чланова „Покрета 64 жупаније“…
Многа обавештења пишу се или прво на мађарском а потом на српском, или, неретко, искључиво на мађарском језику. Чак и обавештења за избеглице! Којег ли цинизма-треба им преводилац у својој земљи. Избегличка популација, на посебном је удару неких екстремних група.
Својевремено се појавио летак шовинистичког садржаја на коме су избеглице представљене као пијани ратници који „отимају хлеб осиромашеном и десеткованом Мађару“. У једној телевизијској емисији г. Korhec Tamás, изјавио је и признао да би за већински народ било увредљиво када би се прво писало на мађарском па тек потом на српском језику. Господо, онда у Старој Моравици неко вређа српски народ. Зар нам је то свима нама потребно? Не препознајемо ли у томе већ нешто виђено? Не води ли ово нечему чему нико нормалан не стреми?
Да ли је случајно да се баш у ово време актуализује питање ревизије трианонског мировног споразума по коме је “ Délvidék“, како то представници војвођанских Мађара воле да називају Војводину, а значи „јужна земља, јужни крај“, припао Србији и завршен I Светски Рат.
Сигурно сте,боравећи на северу Србије приметили графите који позивају на ревизију трианонског мира. Видели сте дупле мађарске крстове по зградама, видели сте оскрнављен споменик жртвама II Светског Рата у Суботици са натписом “ Hungaria“, можда Вам је у рукама био лист “ Magyar fantom“ или „Јужна Мађарска“, са насловом на насловној страни:“за 20 година све ће то бити наше“, са мапом Велике Угарске у позадини, можда сте чули зјаву Jozsefa Kasze да „Мађари нису својом вољом постали мањина“ а све у контексту дешавања у XX веку. Забуна или провокација?
Да ли сте чули да се на сверу Србије несметано приказивао филм „Трианон“, због свог антисемитизма и ревизионизма забрањен у Р. Мађарској. Да ли сте чули да је „Омладински покрет 64 жупаније“, чије је седиште за “ Délvidék“ у Србобрану, у месту Бачко Петрово Село, организовало „журку“ на коју је, како је писало на позиву „забрањен улаз немађарима“? Да ли сте чули да је г. Lászlo Tharackai, човек који је палио мађарску телевизију и коме је забрањен улаз у Словачку, Румунију и Србију, био ангажован за набављање мађарских застава за зграде С.О. по Војводини? Ко је реаговао? Ко је осудио? Ко је кажњен?
Представнике војвођанских Мађара можемо видети како се на обележеним и необележеним местима клањају стрељаним фашистима после II Светског Рата, са захтевима да се све жртве изједначе.
Несметано се продају великомађарски беџеви, привесци, мајице, штампају се књиге, плакати, налепнице… Планира се увођење обавезног знања мађарског језика приликом заснивања радног односа, држава организује курсеве мађарског језика… Шта је са српским језиком? Да ли је мало запослених који не говоре српски језик? Али то није важно. Нико се не буни…
Добро пролазе само они који се буне. То пракса показује. На жалост. Буне се и траже своја права и припадници “ Honvéd“-а, који се окупљају у режији листа “ Magyar szo“, који се обилато финансира из покрајинских извора, нашим новцем. Неки покрајински посланици јавно се хвале да су им деца чланови покрета 64 жупаније. Не осуђују се, већ се подржавају у захтевима за употребом матерњег језика у казнионици „момци“ који су осуђени због бруталног напада на српског младића у Темерину. Језиво! Језиво је и када се на том скупу подршке „момцима“ изјави да се „и не улазећи у куће, по њеној уредности може знати ко у њој живи“.
Све ово и још много тога, удружено са актуелним захтевима за територијалном и персоналном аутономијом за Мађаре „ништа мање него што то Срби добију на Косову“, неке од нас веома плаши и подсећа на трагичне дане мађарске власти на овом подручју.
Да бисмо разбили медијску блокаду, уједно Вас позивамо да подржите нашу иницијативу да се емисије Радио-телевизије Војводине, на језицима мањина, у којима се о овим и сличним стварима говори у афирмативном светлу, титлују на српски језик.То је уосталом уобичајена европска пракса у овој области, а и мишљења смо да ако сви плаћамо ртв. претплату, свима треба омогућити праћење емисија Јавног сервиса Војводине. Сада смо за неке веома важне информације ускраћени.
Уз подсећање да се „краде онда када то нико не види“, и „да се зло рађа онда када добри људи не чине ништа“, срдачно Вас поздрављам.
Градимир Петричевић
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=131848&datum=2008-11-08
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Madjarizacija-Stare-Moravice.lt.html
http://www.humanrightscenter.net/atrocitasok/