Највећа групација избеглих и прогнаних Срба Крајишника има уточиште у Републици Србији, те Влада Србије има више обавеза према тој категорији лица – како је то предвиђено документима УН и одредбама међународног права. Међутим, више избеглих и прогних је тражило помоћ од Владе Републике Српске Крајине, јер медицинске установе у Републици Србији одбијају да им пружају лекарску помоћ. Лекари одбијају и да их саслушају – само их обавештавају да особе с избегличким документима не могу да се лече о трошку државе.
Влада Републике Србије је прихватила да избеглицама и прогнаницима уступи уточиште и зато не може да их остави без здравствене заштите. Уколико држава није у стању да покрива трошкове њиховог лечења, Влада је обавезна да нађе друге изворе финансирања. Српска Влада је дужна да консултује Уједињене нације – у првом реду, Високог комесара за избеглице (UNHCR). Ово тело Уједињених нација би помогло Влади Републике Србије у покривању трошкова лечења избеглих и прогнанх лица, јер је то његова обавеза. Ни у којем случају, УНХЦР не би дозволио да избеглице и прогнаници остану без здравствене заштите – како им се то десило ових дана у Републици Србији.
Наравно, Влада Републике Србије би могла ово питање да реши у договору с Владом Хрватске, али то је један несигуран пут, јер хрватске власти чине све да ускрате и лична и национална права Србима Крајишницима. Зато је неопходно да дипломатија Србије стави на дневни ред Савета безбедности УН хрватска кршења људских права Срба – и оних који су прогнани, и оних који бораве на територији окупиране Републике Српске Крајине. Свеукупним сазнањем о хрватском злочину геноциду и етничком чишћењу над Србима у телима УН би се, поред осталог, решило и питање лечења прогнаника на територији Републике Србије – то ће уследити ако Србија затражи дебату о томе у Савету безбедности. Каже се у писму Владе Републике Српске Крајине.