ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ,
председник Покрета за заштиту људских права
Наставља се вишедеценијско уништавање српског народа
Иако власт улаже значајне и искрене напоре, иако је у бројним областима дошло до значајних побољшања, ипак нису остварени иолеозбиљнији помаци управо тамо где је то најпотребније. А то јепоштовање људских права. Јер од тога зависи добробит, виталност, здравље, радна способност, одбрамбена моћ нације. Зато што није дошлодо дисконтиуитета, ранија скаламерија, подземни монструм, који је владао удружен у свемоћне неформалне самоуправне титоистичке, касније милошевићевске клановске структуре власти, преживео је смену власти. Некадашњи суверени властодршци (истини за вољу и раније неформални), који су деценијама пили крв већини грађана, од 1990-их консолидовалису се. Уместо да буду кажњени, изашли су ојачани, бивши самоуправниклановци сада су постали свемоћни богаташи, тајкуни, мафијаши. Желе да овековече ланце и ропство. Они владају дискретно, неформалним директивама које издају свим виталним секторима у Србији, званичну власт су претворили у послушну слушкињу, злоупотребљавају је. Они су главни кривци, а неупућена јавност њихове грехе приписује неоправдано у потпуности званичној власти.
Србија је у читуљама, у Србији се више умире него ли што се рађа. Уколико се не предузму праве мере Срби би за 2 деценије могли бити мањина у Србији, што би била директна последица мафијашке тираније.
Наставља се историјска превара, скрива се тиранија. Спроводи се лакировка изнутра (скривање, улепшавање). Ранијих година се са унутрашње тираније скретала пажња на рат, Косово, санкције, бомбардовање, сада се истичу у први план кршења права етничких мањина и тзв. рањивих социјалних група, (хомосексуалци, итд), и Косово, Хашкисуд, придруживање Европи. Или се чак заговарају права животиња. Нико не говори о масовно угроженом већинском становништву у Србији, многи се утркују да то сакрију. Врло је тужно да многи од њих који су и сами Срби, по лошој навици из ранији периода то сада чине из незнања. Они који су на значајним званичним позицијама ћуте, јер нису лично угрожени, нису упознати (виде стварност кроз њихове лагодне субјективне призме) или су престрашени. Добро им је, опортунистчки ћуте. То је вековна српска и словенска бољка, опортунизам, индивидуализам, или чак и површност, баш ме брига за другога. Акасније ће и они доћи под удар. Тако нас вековима варају. Свуда су методично уграђени саботерски концепти да се сакрије поразна истина. Код нас говоре о стању већине они који то стање не познају довољно, или они који нису лично угрожени. Ко им даје право да обмањују јавности да тако подржавају слабљење (уништавaње) већине? Раширено је мишљење да су људска права једна апстрактна категорија, више теорија него стварност, празне приче – на делу је кастрофално незнање, јер се кршења људских права тичу коже, стандарда, здравља, виталности, опстанка, живота, стана, породице, образовања, квалитета живота, прихода. Уместо да се реч да онима из потлачене већине, о стању људских права говоре они који га не познају, или су злонамерни, а нарочито такве дезинформаторе подржава и на велико оглашава тзв. Међународна заједница, да преко њих ствара лажну слику. Невидљива рука, у земљи и ван ње, уклања знанце , а на значајне позиције доводи и даје реч онима који не познају довољно стварно стање, или говоре онако како им се суфлира. На делу је брисање памћења. Организације за људска права и НВО су подељене на ‘мондијалисте’ и ‘националисте’. Државни органи се утркују да демантују овакво поразно стање да тако сачувају своје фотеље, де не буду оптужени да нису спречили геноцид. (А они то и не препознају). Најтрагикомичније је то што ти недорасли државни органи мисле да међународна заједница критикује непоштовањељудских права, да хоће да га унапреди, а она га уствари лукавоподстиче, што огромна већина њих то кратковидо и не препознаје. Обогаћени кратковиди свемоћни тајкуни површно рационализују, да је слабљење неопходно, да би они у метежу обеспомоћених грађана сачуваливласт у Србији, преживели транзицију, приграбили за себе власт, фирме, да надзоравају ривале. А после ЖИВЕЋЕ ОВАЈ НАРОД!
Можда је још опаснија лакировка која долази споља, Meђуnaродна заједница, разне организације за заштиту људских права, ОУН, АИ, ЕУ, Европски суд у Стразбуру итд, упућују значајне похвале званичнојвласти за велике помаке у поштовању људских права, што уоште није тачно. На тај начин се споља охрабују безакоње и криминал. Подло се споља подстиче растакање Србије.
Ужасно незнање разара Србију и Србе. Добри позанаваоци ове материја немају приступа медијима, нити значајним позицијама. Србе варају већ деценијама.
Наши спољни непријатељи, то је већ многима препознатљиво, желе да овде овековече труљење и слабљење Србије, да сачувају раније формације рушитеља, раније клановце, сада тајкуне и мафијаше, да нас затечене дотуку, да овековече деспотију и страданију. Титовој Југославији Запад је давао енормне кредите чиме су, између осталог, били закамуфлирани негативни трендови; похвалама о демократији Југославији, а у ствари скриване масовне злоупотребе. Иста стратегија се наставља и дан данас.
Последице ових лакировки, и не предузимања правих мера су данаскатастрофалне. Руинирана нација не може да брани Косово, да привређује, и да се расплођава.
Докле ће нас правити магарцима? Зар смо ми тако наиван народ, да не препознајемо како нас подмуло други уништавају? Докле ћемо трпети тиранију незналица и страних шпијуна? Докле ћемо скривати геноцид над већинским народом у Србији?
Предлажемо:
1. Укинути табу, ставити на дневни ред људска права, дати реч познаваоцима ове области, научницима, обзнанити стање
2. Просвећивати народ.
3. Духовни препород , нека свако ради своје радне задатке како треба, бићемо спашени
4. Судство и полиција да најстрожије кажњавају кривце
5. Слога и помирење
6. Уклонити мафије.