Заштитник људских права „препоручио“ је државним органима и јавним службама да при запошљавању „воде рачуна“ о спровођењу уставних и законских одредби и међународних обавеза о заступљености мањина и позвао их да му о томе доставе извјештај, јављају подгоричке Вијести .
„Наведени органи су обавезни да, по истеку рока од шест мјесеци од дана пријема ове препоруке, доставе извјештај заштитнику о предузе-тим радњама и мјерама на њеном извршењу“, наводи замјеница омбудсмана Маријана Лаковић у препорукама од 22. децембра прошле године, које су упућене дреавним, органима локалних управа и јавним службама.
Омбудсман препоручује општинама да „нарочито воде рачуна“ о запошљавању при-падника мањинских народа, како би се обезбиједила њихова заступљеност сразмјерно удјелу у укупном броју становника.
Канцеларија заштитника је утврдила да је национална структура појединих државних и органа локалне управе „неадекватна“, даје заступљеност мањинских народа „непово-љна у појединим министарствима“, у правосудним и „појединим органима локалних управа у национално мјешовитим срединама“. Такође, да „један број државних и органа локалних управа нијесу доставили тражене извјештаје, чиме су испољили „неодговоран однос према овом питању“.
„Заштитнику нијесу доставили затражени извјештај са статистичким подацима министарства правде, иностраних послова, саобраћаја, финансија, унутрашњих послова и Министарство за економски развој. Извјештај није доставило ни Врховно државно тужилаштво, док је Врховни суд доставио само списак запослених у судовима“, утврдила је замјеница омбудсмана у поступку који је покренут 10. априла 2008. године.
Десет општина није доставило извјештај омбудсману.
На основу резултата испитног поступка, омбудсман „је дошао до сазнања“ да поједина министарства и општине „недосљедно примјењују међународне обавезе које произилазе из међународног права, као и обавезе из националне легислативе о пропорционалној заступљености припадника мањина у институцијама политичког система“.
„Без националне равноправности у мултиетничким друштвима, као стоје Црна Гора, нема ни грађанске, ни људске једнакости, ни демо-кратије ни правне државе… На-против, ако се мањинска права игноришу или негирају у правној, политичкој, економској и културној пракси, онда ће увијек тријумфовати монопол и привилегија етничке већине. А то ствара нездраву климу и напетост, и врло лако, озбиљне конфликте у интеретничким односима“, оцијенила је Лаковић.
Према подацима из извјештаја, у органима локалне управе у Андријевици је запослено 28 особа и сви су Срби. На територији сусједног Плава укупно је 1.390 запослених, а од тога је 8,63 одсто Црногораца, 5,03 Срба, 39,42 Бошњака, 10,07 Албанаца, 2,51 Муслимана и 34,31 одсто неизјашњених.
У Војсци Црне Горе запослено је 62,56 одсто Црногораца, Срба (29,41), Муслимана (3,18), Хрвата (1,01), Албанаца (0,18), Југословена (2,62)
Омбудсман препоручује општинама до „нарочито воде рачуна“ о запошљавању припадника мањинских народа, како би се обезбиједила њихова заступљеност сразмјерно удјелу у укупном броју становника
Устав Црне Горе јемчи права припадницима мањинских народа на сразмјему заступљеност у јавним службама, органима власти и локалне управе.
Према попису из 2003. године, Црногораца је 43,16 одсто, Срба 31,99, Бошњака 7,76, Албанаца 5,02, Муслимана 3,97, Хрвата 1,09, Македонаца 0,13, Рома 0,41, Словенаца 0,06, осталих је 2,02, а неопредијељених 4,33 одсто.
Извор: ИН4С