Овде сви морају ићи на “jury duty” тј. у пороту ако су изабрани. Ту се и ја нађох да судим неком. А ту је и полиција и судија. Установљено је од стране полиције да су двојица усред ноћи разбила излог једне радње где је било много капута. Узели неке и побегли.
Други капути су остали на улици.
Човек коме судимо је бескућник, спава на улици и чује од других да су капути на улици. Иде и узима један јер му је хладно. То је установљено. Од саме полиције.
Полиција има цртеже где су били, где је он био и како су га гонили и нашли. Он, бескућник, црнац каже: „Ја нисам трчао, јер да сам трчао они не би могли да ме ухвате. Ја сам био шампион у трчању, имам и медаље.“ Он је из Харлема.
Мени дође да плачем, моја словенска душа се буни. Устадох и рекох: „Зар није боље и јефтиније дати му тај капут (приказан као доказ) – него да сви ми трошимо толико времена о капуту који му треба“.
Избацили су ме, јер моје речи су утицале на друге, како рекоше.
Не знам шта је са њим било.
Нађа