Конференција за штампу Српске радикалне Странке
Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка упозорава јавност Србије да су Борис Тадић и Демократска странка завели невиђену диктатуру. На конференцији за штампу Српске радикалне странке нема ниједне телевизије са националном фреквенцијом и оно што је посебно интересантно, већ месецима се не појављују екипе Радио-телевизије Србије и поставља се објективно питање да ли у овој држави постоје странке првог реда, странке другог реда и странке о којима апсолутно не треба и не сме да се чује ништа. Ми знамо да је председник Борис Тадић већ делио Србију и грађане Србије на грађане првог реда и другог реда, али како је могуће да највећа опозициона странка месецима на овакав начин буде третирана и онемогућена да се преко средстава јавног информисања чује оно што има да каже у току недеље? Оно што се посебно истичемо данас, то су проблеми Срба на Косову и Метохији везано за струју.
И као што је све до сада радио Борис Тадић и Демократска странка, тако ће и овај проблем бити на штету грађана са Косова и Метохије, и то посебно грађана који живе лево од реке Ибра. Они су у потпуно другачијем положају него грађани који живе у Косовској Митровици, Зубином потоку, и Лепосавићу. Они имају струју, ви знате каква је била прошла зима, какво је било прошло лето, каква је ситуација сада. Поједина насеља немају струје већ 30 дана. Ти грађани су покушали, пре свега преко Министарства за Косова и Метохију, господина Горана Богдановића, да сазнају шта ће учинити Република Србија када су у питању они. То питање су поставили и председнику скупштине Славици Ђукић-Дејановић на састанку који су са њом одржали. Они до дана данашњег немају званичан одговор.
Њима се у разговору само каже: “Видите ви на локалу, па се договорите са Кеком”, што преведено на језик оних који доле живе значи, ви сте препуштени сами себи, изручили смо вас на милост и немилост Кеку, односно, будућој новој држави Косово. И за то су директно одговорни Борис Тадић и Демократска странка. И на мала врата, кроз овакве потезе, они практично предају Косово и Метохију Шиптарима, и ту већ више нема никакве дилеме. Ми ћемо надам успети за кратко време да добијемо све податке везане за споразум који је Борис Тадић потписао са Европском унијом о Еулексу, много пре него што је Еулекс стигао на Косово и Метохију, и то говори да Борис Тадић и Демократска странка све време онемогућавају Србији да користи Резолуцију 1244 и да заштити своје интересе када је у питању Косово и Метохија.
Борис Тадић апсолутно поступа по налозима Америке и Европске уније како би олакшао независност Косова. Оно што је такође посебно интересантно, а о чему обавештавамо јавност, је будући сазив Скупштине Републике Србије за среду 13. маја у 16 часова. Тај сазив је стигао јуче, мада су га завели под 5. мај, али јуче је стигао у Скупштину Србије, укупно има 59 тачака, има и ратификације и тако даље, али од 18 предложених закона има укупно 1.500 чланова, а по Пословнику, ми амандмане можемо да предамо пет дана пре одржавања седнице, то је данас. Погледајте у каквој ми то држави живимо, погледајте ви руководство Скупштине, погледајте ову владајућу већину како се изругује и држави и Скупштини Републике Србије и посланицима. 1.500 закона, од тога само Предлог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, 353 члана, изузетно важан закон. Па, да ли ви мислите да постоји, да не кажем жив човек или неко, ко је у стању да за два дана све ово прочита, поднесе амандмане и тако спреман дочека почетак седнице? Не, ово говори да је владајућа већина апсолутно неспособна и да је циљ само да обмане грађане Србије и да није спремна да чује оправдане примедбе на њене предлоге, на предлоге ових закона, како би се тиме побољшали и услови и закони и како би сви ми у Скупштини Републике Србије, сви смо бирани од грађана Србије, допринели да оно што усваја Скупштина Републике Србије буде што квалитетније.
Али, шта ћете, када имате Бориса Тадића и жуто предузеће на власти, не може ништа друго ни да се очекује. Али, интересантно је кад погледате овај дневни ред, шта се све већ налази у овом дневном реду. А између осталог, имате два закона. Један закон о потврђивању споразума између Владе Србије и Црне Горе и Владе Сједињених Америчких Држава о сарадњи у области спречавања ширења оружја за масовно уништење и унапређивање одбрамбених и војних односа, и други закон који је још интересантнији, то је Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу у коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији. И један и други закон практично говоре о добровољној окупацији Србије од стране Америке. И ту нема никакве дилеме. Кад погледате ова два закона, погледате неке ствари и права која се дају америчким војним снагама, ситуација је потпуно јасна.
Каже, члан 4, улазак, излазак, кретање, возачке дозволе, особље Сједињених Држава може да улази и да напушта Републику Србију са личним документима издатим у Сједињеним Државама и путним налозима за колективна и појединачна путовања. Ту нема једног јединог слова везано за државу Србију или било које друге органе Србије. Каже: “У циљу спровођења овог споразума, особље Сједињених Држава има право на слободу кретања у Републици Србији.” Окупација. Ко је ишао Западном Немачком, некада сам ишао том страном док сам се бавио транспортом, имали сте прилике да видите шта то значи. То значи да америчке снаге шпартају по Немачкој без икаквих ограничења и оно што је посебно важно, каже: “Органи Републике Србије ће прихватити као пуноважно, без полагања возачког испита или обавезе плаћања такси за уверење за управљање возилом које су особи у Сједињеним Државама издали одговарајући органи Сједињених Држава. Ношење оружја и униформе – особље Сједињених држава овлашћено је да носи униформу за време обављања службених дужности у вези са активностима у складу са овим споразумом и да носи оружје док је на дужности уколико је на то овлашћено сопственим наредбама. Стране ће сарађивати у преузимању неопходних мера ради пружања безбедности особљу Сједињених Држава и имовини у Републици Србији.”
Једноставно, овим законом озакониће се окупација од стране америчке војске. Пазите, члан 10 – комуникације и услуге: “Србија је сагласна са могућношћу употребе да оружане снаге Сједињених држава користе радиофреквенцијски спектар и то без надокнаде.” Ко ово може да потпише? Ко ово може да прихвати? И оно што је посебно важно, овим законом о потврђивању споразума између Владе Србије и Црне Горе и Сједињених држава, Србија прихвата да особље, војно и цивилно особље Владе Сједињених Америчких Држава, укључујући припаднике оружаних снага Сједињених Америчких Држава које се налази на територији Србије и Црне Горе, ради активности у вези са овим споразумом, ужива имунитет у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године. То значи, ако неки Американац, војник или техничко особље, или било, ко силује неку српску девојчицу, као што су то урадили на Косову и Метохији, неће одговарати по законима Републике Србије. Ако, рецимо, неки ваздухоплов, авион, Сједињених Америчких Држава обори жичару на Копаонику, као што је то урадио амерички пилот у Италији, и том приликом је погинуло 25 људи, неће одговарати по законима Србије него ће одмах бити пребачен у Америку. И ово показује да Борис Тадић и Демократска странка потпуно прихватају окупацију Србије од стране Америке и говори да ствари у Србији морају да се мењају, да грађани Србије ово морају да знају, да буду упозорени и ми ћемо највероватније морати врло брзо на ванредне парламентарне изборе јер ово што се дешава ни у ком случају не може остати без одговора.
Постоји још један проблем који је изузетно изражен, а везан је за ове изборе 17. маја који се одржавају у Хрватској. Нечувено. Наша се држава и наши ресурси, пре свега Радио-телевизија Србије, потпуно упрегла да помогне Хрватској на путу ка Европској унији. Наша држава позива Србе који су испред усташког терора, испред усташких тенкова и авиона побегли 1995. године, да оду седамнаестог да гласају и да се врате у Србију, не само да аболирају џелата, него да га награде јер ће број гласова Срба који буду гласали 17. маја послужити Хрватској као аргумент у захтеву за улазак у Европској унију. Уместо да постави питање шта је са станарским правима Срба. Станарско право је власничко право. Шта је са законом о земљишту који је донела Хрватска? Којим ће преко 17 одсто, колико ја знам, власништва над земљом у рукама Срба припасти Хрватској. Шта је са онима који су се вратили и колико се то Срба вратило у Хрватску? Та питања се не постављају, али се зову да изађу 17. маја на изборе.
И оно што се десило прекјуче у Хашком трибуналу, везано за изрицање казне пуковнику Шљиванчанину, говори о томе да ће Хашки трибунал у историји бити записан као једна од најмонструознијих организација која служи интересима Америке и Европске уније. По наводној командној одговорности, Шљиванчанину се са пет година, колико је добио у првостепеној пресуди, повећала казна на 17 година. При том је Рамуш Харадинај, који је стравичне злочине вршио сопственим рукама код убијања, клања, спаљивања, силовања, ослобођен. Насер Орић, директно одговаран за преко 3.300 српских жртава у околини Сребренице, ослобођен. А Веселин Шљиванчанин осуђен на 17. година. Борис Тадић и даље понавља, Европа нема алтернативу и ми не смемо да прекинемо сарадњу са Хашким трибуналом. То само значи да не смемо да прекинемо да извршавамо налоге које нам дају Американци док нас потпуно не буду уништили.
Изволите, уколико ви имате неких питања.
Новинар: Како коментаришете јучерашњу изјаву господина Велимира Илића о техничкој коалицији опозиционих странака? Да ли сте учествовали у неким разговорима поводом тога и да ли вам је уопште прихватљива та идеја с обзиром да је у игри СРС?
Драган Тодоровић: Пре свега, што се тиче Српске радикалне странке, ми смо и до сада сарађивали са неким опозиционим странкама у Скупштини Републике Србије по појединим питањима када смо имали заједничке политичке интересе и када смо тиме бранили интересе грађана Србије и државе Србије. Ми ћемо тако наставити и даље да радимо. Та сарадња је пре свега била са Демократском странком Србије, Новом Србијом, у појединим случајевима смо сарађивали и са ЛДП-ом Чедомира Јовановића. а што се тиче сарадње са странкама које воде амерички и енглески амбасадор, нити је било нити ће бити убудуће. Што се тиче техничких коалиција наше искуство није баш позитивно када су у питању те техничке коалиције, пре свега због тога што су то врло лабаве норме, знате, и у овим коалицијама када формирате владу, видите како је то проблематично, како странке инсистирају на неким својим интересима у техничким коалицијама, то је још израженије. Ми смо имали једно такво искуство 1994. године, оно је дало само у првом моменту једну одређену корист и ефекат када је то објављено, али врло брзо после тога није од тога практично било ништа, нисмо успели да дођемо до неких битнијих резултата. И ја бих вас подсетио само на све коалиције, чак и предизборне коалиције које су склапане, оне су чак и у самом стварању, или током функционисања поједини чланови тих коалиција, сепаратно водиле преговоре, као што је Коалиција „Заједно“ у Београду, када је Ђинђић, мимо знања Вука Драшковића и Весне Пешић, преговарао са Слободаном Милошевићем, па кад је у питању ДОС и тако даље. Значи, то су ствари које пракса показује као проблематичне, ми остајемо отворени за све разговоре, мислим да та сарадња неће бити доведена у питање, али немамо неких позитивних искустава.
Новинар: Зашто су у извештају Српске радикалне странке о финснсирању нема имена физичких и правних лица која су дала прилог?
Драган Тодоровић: Па знате, логика налаже да дођете до два закључка, или да их нема или да нисмо хтели да их пријавимо. Нажалост, у питању је ова прва ствар. Нема их. Српска радикална странка нема физичких лица које финансирају, видећемо сад за ове изборе у Земуну и на Вождовцу. Због ситуације у којој се налазимо, а то је кредит и дугови који су нам остављени, ако буде потребно, тражићемо пре свега од посланика да помогну да би ову кампању спровели на начин који би нам омогућио да се представимо грађанима Земуна и Вождовца.
Новинар: Значи, искључиво се издржавате од овог новца који добијате од…
Драган Тодоровић: Искључиво се издржавамо од овог новца и ми смо задовољни износом средстава које примамо. Српска радикална странка има око 12 милиона и нешто месечно од 78 посланика. Додатних до 16 милиона, три милиона и петсто или шесто хиљада добијамо од Скупштине града Београда за одборнике, од локалних скупштина за одборнике у скупштинама општина и од Скупштине Војводине, и то су довољна средства, то су нам увек била довољна средства за функционисање странке, да уштедимо и да сачекамо изборну кампању и све је то било тако до 2008. године, а онда су узета два кредита, од 40 и 70 милиона, једна краткорочна позајмица која је претворена у кредит који нам је изашао на 70 милиона и то нас је у великој мери довело у јако тешку финансијску ситуацију зато што нам блокирају рачун, скидају нам са рачуна кад год стигну отплате за кредит који је без одобрења странке подигао Томислав Николић и тај спор се води пред Четвртим општинским судом.
Новинар: Ваши посланици финансирају?
Драган Тодоровић: Не, никада нисмо тражили од посланика да финансирају странку, ја знам да је у неким странкама обавеза, чак и 10 одсто од примања, без обзира да ли сте посланик или неки функционер, али то су странке које функционишу као предузеће, те странке имају своје директоре, оне имају основну логику да треба да остваре не политички циљ, него пословни. Њихова логика је да се оствари што већа корист. А како се финансирају, могли сте да сазнате из изјаве Горана Кнежевића, бившег градоначелника града Зрењанина, тако да ту по том питању нема никакве дилеме. Ја сам вам овде износио податке везане за набавку стотина тона хране од стране Покрајинског комитета Демократске странке, али нико једно једино слово није пренео. Показивао сам вам отпремнице, један од камиона који је зауставила полиција и тако даље. Што нисте кренули тим трагом? Што не идете трагом „Ушћа“, погледајте ко је само учествовао, чији су функционери учествовали у „афери Ушће“, чији у Сартиду, у Беочину? Па редом. Наша вредност предузећа процењује се на 60 милијарди евра, 70 одсто те вредности продато је за нешто око две милијарде и седам стотина хиљада, 90 одсто учесника у тој продаји били су припадници Демократске странке, ја мислим седам или осам Г 17 плус, а остатак отпада на остале странке. Зато је Вук Драшковић, 1997. године, кумовао Демократској странци и дао јој име жуто предузеће и мислим да му је то једна од бољих ствари које је урадио. Изволите, имате ли још питања? Уколико нема, хвала што сте дошли.
http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/449