Посматрао сам га кроз многобројне активности које је као Председник Руске Федерације реализовао током последњих недељâ, од продубљивања финансијске кризе која потреса свет. Руска Федерација је једна од најмоћнијих држава међународне заједнице, упркос распаду СССР-а.
У његовим говорима, руског Председника одликују прецизност, јасноћа и прегнантност речи. Нема теме коју избегава, ни питања које оставља без одговора. Поседује широко знање. Убеђује слушаоце. Они који се са њим не слажу, поштују га.
Изразио је своје жеље да разговара са мном за време своје посете. Била је то част за мене, и био сам сигуран да ће то бити један пријатан сусрет.
Током последњих месеци, догодиле су се изненађујуће промене и нове ситуације. Јенкији су покренули своје илегалне акције над Јужном Осетијом и Абхазијом, две земље које немају ништа са Грузијом, наоружаном до зуба од стране Сједињених Држава које су потицале и припремале људство и обезбеђивале оружје за напад на руске снаге, које су, пак, тамо биле легално, да би се избегло крвопролиће до ког је дошло – чињеница коју је признала међународна заједница и неодлученог решења. Као појачање нападача, две хиљаде грузијских мисионара у служби срамног освајачког рата Јенкија у потрази за нафтом, премештено је из авантуристичког рата у Ираку.
Искрен, али чврст глас Медведева, недавно изабраног Председника Руске Федерације, снажно се чуо.
Друга важна промена био је избор новог председника Сједињених Држава, Барака Обаме, црнца, уморног од кланице коју је Буш наметнуо Ираку и, изнад свега, незадовољног погрешним начином на који се овај суочавао са финанскијском кризом и распиривао је, сваки пут све озбиљнију и потенцијално опаснију по економију ове земље и света.
Ове чињенице су се догодиле истовремено са општим изборима у Парагвају и референдумом у Еквадору, обоје од великог значаја; са регионалним изборима у Никарагви и посебно у Венецуели, што је све створило слику растућег незадовољства због гушећег хегемонизма империје. Коинцидирајући са тим догађајима, у Вашингтону и Лими прослављени су састанци чланица Г-20 и Г-21. Председници Русије и Кине, два неотклоњива упоришта светске сценографије, били су присутни на оба састанка, заједно са лидерима десетина држава са пет континената који су учествовали, и са многима од којих су разговарали.
По повратку из Перуа, после своје посете Бразилу, Медведев је отпутовао у Венецуелу, у исто време када је био састанак АЛБА-е, са чијим високим представницима се састао, на свеопште задовољство.
Заузврат, руска морнарица је стигла у ову братску земљу. Није тешко разумети важност присуства у таквим активностима цењеног посетиоца са којим сам се састао ујутро, овог петка.
За мене је било од великог значаја да сазнам његове утиске о тим догађајима.
Састанак је овога пута трајао само један сат и петнаест минута. Дошао је у друштву Рикарда Кабрисаса, потпредседника кубанске Владе која је одговорна за односе Кубе са Русијом, Кином и Венецуелом, три најважнија стуба наше трговинске размене у овим тренуцима, које моћна империја није могла блокирати.
Нисам пропустио да се са њим договорим о једној суштинској тачки, из наше позиције, а у вези са Сједињеним Државама, где нема места идеји да ћемо прихватити политику шаргарепе на штапу, нити ћемо се одрећи тога да нам врате и последњи квадратни метар територије Гвантанамо, која је силом окупирана у нашој земљи.
Поновио сам му нашу стрпљиву и мирољубиву политику, али никада не занемарујући наше одбрамбене способности пред потенцијалним агресором. Ниједна земља не би боље разумела ову политику од Русије, којој константно прети исти немпријатељ мира.
Од истог или још већег значаја било је изражавање наших идеја о озбиљним непосредним проблемима у кључним областима који данас погађају народе, у њиховој потрази за једним мултиполарним светом који гарантује одрживи и мирољубиви развој.
Програм делује обиман, али ипак смо обојица разменили много тога, што је добар доказ да се на проблеме још увек може усредсредити, упркос њиховој комплексности, пре него што постану практично нерешиви.
За мене је овај сусрет представљао велики подстрек. Остао сам са великим утиском о Медведевљевом високом интелектуалном капацитету, о којем сам већ раније имао идеју. Он је најмлађи међу најважнијим шефовима држава света, која заузврат заузима највећу територију.
Са колико смо осећања слушали свуда руску химну, под чијим нотама је руски народ пролио крв многих милиона мушкараца и жена, без чије се жртве не би постигла победа над наци-фашизмом!
Превод са шпанског :
Вишња Братина
Digital GRANMA Internacional
REFLEXIONES DEL COMPAÑERO FIDEL
Dimitri A. Medvedev
29. Noviembre 08
(http://www.granma.cu/espanol/2008/noviembre/sabado29/dimitri-e.html)