Ове године се обележава 10. годишњица чудовишног злочина, извршеног од стране такозване „светске заједнице“ над српским народом. Пре десет година, 24. марта 1999. године, почело је варварско бомбардовање мирних житеља Југославије — наше православне браће. Погазивши међународно право, НАТОвски агресори су започели рат да приморају православни словенски народ на одрицање од своје светиње — земље Косова и Метохије.
Срби су примили неравноправни бој. Поново, као и 1389. године на Косовом Пољу. По речима митрополита Црногорског Амфилохија, „у судбоносним историјским тренуцима српски народ никада није ишао неправедним путем, већ је без обзира на све своје људске немоћи и слабости, увек одабирао један пут — пут Господњи, пут Голготе, Косовски пут. Да би уместо земаљског царства одабрао Царство Небеско. Знајући да је земаљско за малена царство, а Небеско — во вјеки вјеков“.
И пре десет година је тај народ по ко зна који пут одабрао пут Божије Правде, ухвативши се у коштац са вишекратно надмоћнијим непријатељским снагама, одбацивши срамотне уступке и капитулације. А 27. марта 1999. године Срби су по први пут у војној историји оборили амерички „невидљиви“ авион F-117 („Стелт“). Хиљаде ратника, мушкараца и жена, стараца и деце дали су своје животе да зауставе ширење зла и сведоче о Истини. „Ми памтимо имена људи који су постали косовски мученици нашег доба. Овде смо споменули само свештеника Божијег Миливоја, споменули смо Марицу Милић и Милицу Ракић, трогодишњу девојчицу, убијену у свом дому у Београду. Споменули смо само њих, али знамо и многа друга имена, док су многа и непозната“ — рекао је владика Амфилохије.
Злочин, започет 1999. године, наставља се и сада. Покрајину Косово и Метохија — светињу Србије, колевку њене државности и културе — отели су НАТОвски агресори и предали албанским сепаратистима на чијем челу стоје терористи, наркодилери и трговци људским органима. Сепаратисти су пре годину дана незаконито прогласили лажну државу „Косово“, опет добивши подршку западних земаља. „Светска заједница“ је цинично обманула Србе, погазивши Резолуцију СБ ОУН 1244 која је гарантовала територијалну целовитост Србије, и на основу које је југословенска армија прекинула оружани отпор 1999. године… Срби који су остали на Косову свих ових година се подвргавају правом геноциду — свакојаким понижењима, погромима, убиствима, отмицама и мучењима. Али они не желе да напусте свету земљу својих предака и настављају да сведоче о Истини, о неодвојивости Косова и Метохије од Србије…
Тријумф зла не може бити вечан. Доћи ће време и зло ће као и увек бити посрамљено, а Божја Правда ће тријумфовати. Злочинци који су убијали жене, старце и децу, биће заслужено кажњени, а Косово и Метохија ће опет бити слободни. Али је за постизање те Победе потребно активно радити, пошто је вера без дела мртва, и Бог помаже само онима који у себи проналазе снагу за Делање. Свако чије срце је солидарно са братским српским народом, мора себе покренути да пружи могућу помоћ.
На десету годишњицу агресије НАТО треба активирати наше напоре ради приближавања Победе.
Савет Московске подружнице
Сверуског Покрета „Косовски фронт“
донето на мартовској седници Савета — 17. марта 2009. године, на пету годишњицу антисрпских погрома на Косову и Метохији
http://www.kosovofront.ru/article.php?nid=31276