Пролеће
Ускрс, недеља
хладно, ветар.
Дрвеће као дрвеће –
почиње да цвета.
Зову ме
од раног јутра
да рекламирају:
купи ово или оно.
„Извините“,
кажем им на српском,
„јебите се“ и спустим слушалицу.
Слобода, демократија.
Ако откачим телефон,
мама не може да ме зове,
нити син.
Мислиће да нисам уреду.
И нисам.
Жртва сам система:
слобода,демократија.
Нађа Тешић