Чанак – слика српског самосатирања –
Окружном јавном тужилаштву у Новом Саду (29. јануара 2009) поднета је кривична пријава против Ненада Чанка, председника Лиге социјалдемократа Војводине. Истоветном пријавом је обавештен и Републички јавни тужилац у Београду, Немањина 22 – 26.
Тужба терети Чанка за кршење одредби Устава и Члана 309, став 3. Казненог закона Републике Србије, јер је, у децембру 2008, у име ЛСВ, штампао, умножио и нашироко делио пропагандни материјал – чији садржај подстиче на угрожавање уставног уређења Републике Србије. Реч је о географској мапи с политичким програмом – у њој се не поштује уставом одређена граница Аутономне Покрајине Војводине, јер је Покрајини придодата територија Општине Шабац. Тако проширена Покрајина је оивичена црвеном бојом, што је уобичајено за препознавање државне границе. Испод ознаке издавача мапе (ЛСВ), написано је „ВОЈВОДИНА РЕПУБЛИКА“, чиме се упућује порука да је у питању процес какавим шиптарски сеционисти покушавају (уз помоћ ЕУ, САД и Ватикана) да одвоје другу област Србије – Аутономну Покрајину Косово и Метохију.
У тужби се захтева да се, на основу Члана 5, став 3. Устава РС, забрани рад ЛСВ, а да се њен председник, Чанак, казни на основу одредби Кривичног законика Републике Србије.
Проф. др Деретић објашњава мотив да Чанка и његову странку кривично гони, јер се српски народ не може поуздати да ће званични државници и званична интелигенција зауставити разарање српског националног ткива и рушење српских држава. Чанак је, каже Ј. Деретић, слика српског самосатирања, јер никад није бринуо за завичај родитеља (Лику – Крајину), коју је Хрватска окупирала и над Србима Крајишницима обавила злочин геноцида и етничко чишћење, од 1990. до 1995. Истовремено, труди се да свој нови завичај – Војводину – отргне и отуђи од других српских земаља. Деретић додаје да су српски државници и званична интелигенција допринели да се разбије СФР Југославија и прогна српски народ у грађанском рату, јер нису бринули за одбрану српских иторијских и етничких земаља. Док су сепаратисти отимали српске земље, српска власт и већина српских опозиционих партија је трошила снагу на међусобним сукобима на улицама Србије и Црне Горе – од 1990. до 1999. Истоветну несмотреност српских државника и интелигенције, др Деретић види и у прошлим временима, јер су они дозволили:
– да се из српског ткива ишчупају Срби католици и Срби муслимани,
– да се створи Југославија 1918, уместо Србија,
– да се престане користити српски календар 1919 – најстарији на свету,
– да се прихвати германски фалсификат у историји – по којем Србија постоји само од времена Стефана Немање, а не од 461. године,
– да се прихвати германски фалсификат да су Словени неписмени до 9. стилећа,
– да се у Бановину Хрватску (1939) и НР Хрватску (1945) унесу српске земље и Дубровник,
– да се антифашистичка српска војска у Крајини, у документе Савезника, унесе као хрватска антифашистичка војска, иако су Хрвати били у фашистичким јединицама, итд.