Преко 900 хиљада жртава – такви су најновији подаци историчара који проучавају последице једне од најстрашнијих трагедија 2. светског рата– блокаде Лењинграда, сада Санкт-Петербурга, од стране фашистичких трупа.
Становници града на Неви су током 900 дана и ноћи гладовали и непрекидно бомбардовани. Али чак и у овој трагичној ситуацији нико неби ни у сну помислио да преда град непријатељу. Данас се у њемуодржавају свечаности поводом 65. годишњице укидања блокаде. Главне приредбе организоване су на Пискарјовском гробљу, где је покопан највећи број жртава ове блокаде. Одају им овде пошту они који су били сведоци глади и бомбардовања и њихови потомци. Председник Русије Дмитриј Медведев такође је положио венац и одао пошту сахрањеним Лењиграђанима и њиховим браниоцима.
Пискарјовско гробље је било најстрашније место у граду, Управо су овамо из смрзнутог Лењинграда камиони достављали мртваце. Практично становништво једног просечног града покопано је овде, на периферији Санкт-Петербурга – прича градски водич Леонид Суханов.
Они који су доживели блокаду присећају се да су ишли од куће до куће сакупљајући лешеве и да су их смештали у хангар у дворишту. Када је хангар био пун, позивали су специјалну екипу и камион. Наравно да у зими 1941. – 1942. године нико није сахрањиван. Била је цича зима од 30 степени Целзијусових испод нуле, тако да није било могуће копати гробове. Помоћу експлозива су прављене јаме које су пуњене мртвацима. Када су после рата на овом место дошли аутори будућег спомен-комплекса, архитекти Васиљев и Ливенсон су издалека угледали огромне хумке. Пошто су им се приближили, видели су да су то хумке од лешева.
То је једино гробље у свету са 186 заједничких гробница у свакој од којих је покопано неколико десетина хиљада лица. На улазу у Пискарјовско гробље уређен је мањи спомен-комплекс. Сваки његов експонат изазива језу. Само 22. фебруара 1942. На овом гробљу је сахрањено преко 10 хиљада лица, а блокада је трајала 9 стотина дана. Данас им је одао пошту и председник Русије Дмитриј Медведев. Заједноса становницима града који су преживели блокаду, он је положио цвеће на заједничке гробнице Пискарјовског гробља. „Налазећи се у овом граду на спомен-дан 65. годишњици укидања блокаде, нарочито смо свесни значаја подвига и непокореног духа, духа Лењинграђана.“ Руски лидер је то рекао неколико сати раније, на седници организационогкомитета за прославу 65. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. „Морамо да осећамо дужност према ветеранима“ – нагласио је Дмитриј Медведев чији је први указ на положају шефа државе био о давању станова учесницима рата. Према званичним подацима, данас на побољшање стамбених услова чека 50 хиљада ратних ветерана. Дмитриј Медведев је поставио министрима и руководиоцима региона задатак да у потпуности реше овај проблем током годину дана. Осим тога, председник Русије издао је налог за издвајање додатних средстава за одржавање десетина хиљада гробница совјетских бораца у 47 земаља света. Истовремено, Дмитриј Медведев је позвао спољнополитички ресор да, у суштини, ступи у борбу са лажљивцима и фалсификаторима Велике победе.
Сматрам да нам је потребно да одлучније бранимо наше позиције, да отворено говоримо свим нашим партнерима истину о питањима која сетичу фалсификације историје, о питањима везаним за рехабилитацију и величање нацистичких злочинаца у појединим државама. Узгред речено, у суседним, понекад блиским нам државама. Овде нема места за углађене дипломатске формулације.
Данас, 27. јануара, пошта овим жртвама одана је и на другим градским гробљима где су такође покопане жртве блокаде. Увече су упаљене бакље на стубовима са рострама на Васиљевском острву, а поред зидова Петропавловске тврђаве одјекнули су плотуни почасне паљбе посвећене укидању блокаде. Била је посебно дирљива градска акција „Свећа на прозору“. Сваки становник града на Неви упалио је свећу и ставио је на прозорску даску у знак сећања на жртве 900-дневне блокаде.