У чувеној цркви Риверсајд у Њујорку синоћ је одржана гала-приредба у част 85. рођендана чувеног америчког адвоката и борца за људска права и правду у свету, некадашњег министра правде САД, Ремзија Кларка. Истовремено, обележена је и 20-годишњица од оснивања Међународног акционог центра, чувене организације америчких активиста, која се супротставља свим агресивним ратовима Америке у свету, а чији је Ремзи Кларк инспиратор и оснивач. На челу међународног организационог одбора приредбе, био је бивши председник Генералне скупштине УН и дугогодишњи министар иностраних послова Никарагве, свештеник Мигуел Деското Брокман.
Обраћајући се присутнима, после 20-ак пригодних говора, Ремзи Кларк је одао признање и пожелео опоравак Хуго Чавезу, са којим се недавно срео у Каракасу, назвавши га једним од највећих лидера данашњице, који је за своју земљу и Латинску Америку, по оцени Кларка, учинио више од свог узора, Симона Боливара.
Кларк је подсетио и на успомену и наслеђе Мартина Лутера Кинга, који је своје последње славне говоре и проповеди одржао баш у Риверсајд цркви у Њујорку.
Ремзи Кларк је позвао свет да концентрише напоре против насиља, којег никад у људској историји није било тако много као данас. Он је истакао примере арбитрарних убистава беспилотним летелицама, која наређује амерички председник, на основу процена које му даје ЦИА, као и звецкања нуклеарним оружјем америчких нуклеарних подморница које непрестано патролирају светским морима, а свака носи по 140 „Трајдент“ ракета, чија бојева глава при експозији ствара кратер од 50км у пречнику.
Пре Кларковог обраћања, на приредби је говорило 20-ак истакнутих активиста, уметника и представника антиратних покрета из САД и других земаља. Прочитане су и поруке из затвора, које су упутили најпознатији амерички затвореник савести Мумиа Абу Џамал и „Кубанска петорица“. Познати српски композитор Милош Раичковић (син песника Стевана), који живи и ради у Њујорку, учинио је свој „омаж“ Кларку изводећи на клавиру сопствену композицију „Багдад“ написану 2003, у знак протеста против америчке агресије.
Више говорника, међу којима и Глорија ла Рива која је пратила Кларка на једном од његових путовања у Београд, истакли су подршку Кларка Србији против НАТО агресије, као и председнику Милошевићу током његове хашке битке. Кларку је поводом његовог јубилеја стигао велики број порука од истакнутих личности и организација из читавог света, међу којима од Међународног комитета „Слободан Милошевић“. Ремзи Кларк је био један од три копредседника Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића (уз Велка Влканова из Бугарске и Сергеја Бабурина из Русије, који је на том месту заменио Александра Зиновјева после његове смрти). После убиства Слободана Милошевића у Хагу, Комитет је наставио са радом, са нешто промењеним називом. У поздравној поруци Милошевићевог комитета, коју су потписали Клаус Хартман из Немачке и Владимир Кршљанин из Србије, каже се између осталог:
„Хвала Вам што сте дошли у Београд и били са нама под бомбама 1999. и поново, 10 година касније, на великом народном митингу ради одавања почасти жртвама и херојима. Хвала Вам за одбрану УН и међународног права од криминалне перверзије такозваних ад хок трибунала, за то што сте долазили више пута у Хаг, за вредне савете које сте дали председнику Милошевићу, и за то што сте га испратили 2006, заједно са народом Србије, на његов последњи пут.“
Прослави је присуствовало више амбасадора и дипломатских представника, углавном из земаља Латинске Америке и Блиског Истока, међу којима и генерални конзул Србије у Њујорку Снежана Живковић.
Председник Републике Србије Томислав Николић одликовао је недавно Ремзи Кларка Сретењским орденом другог степена „за изузетне заслуге у јавним и хуманитарним делатностима“. Очекује се да ће Кларк, који је и добитник награде УН за људска права, ове године допутовати у Београд, ради уручења високог српског одликовања.
Вилијам Ремзи Кларк је рођен 18. децембра 1927. године у Даласу у Тексасу. Његов отац Томас Кемпбел Кларк био је такође амерички државни тужилац и судија Врховног суда. Дипломирао је на универзитету Тексаса у Остину, а магистрирао и докторирао на универзитету у Чикагу. Радио је у америчком министарству правде од 1961, под председницима Кенедијем и Џонсоном, а 1967-1969. био је државни тужилац, односно министар правде САД (у америчком систему те две функције су обједињене). Њему се приписује доношење два фундаментална закона из области људских права – Закона о бирачком праву (1965) и Закона о грађанским павима (1968). Напустио је државну службу због неслагања са ратом у Вијетнаму, наставио каријеру као адвокат и постао је један од најпознатијих, најангажованијих и најутицајнијих критичара америчке агресивне политике и заштитник права угрожених народа. 1999. је у Њујорку организовао Међународни јавни трибунал против НАТО злочина у Југославији. Помагао је одбрану Слободана Милошевића у Хагу, а заступао је и Радована Караџића у једном спору пред америчким судом.
Иранска новинска агенција ФАРС јавља да су током синоћне свечаности, на иницијативу Кларка и Саре Флаундерс, са учешћем организација „99%“ и „Солидарност са Ираном“, бројни присутни потписали петицију којом се даје подршка Ирану и његовом праву за мирнодопским коришћењем нуклеарне енергије и захтева укидање свих санкција и обустављање ратних претњи против Ирана.
Прослава, чији се видео-пренос преко Интернета могао пратити у читавом свету, завршена је пригодним уметничким програмом.