Канцеларија за реформисање ОС секретара за одбрану (Office of Force Transformation) под управом вицеадмирала Артура К. Сибровски (Cebrowski) сачинила је нову концепцију вођења ратова („emerging theory of war“). Она се данас активно уводи у праксу извођења борбених дејстава САД у Ираку и Авганистану, тестира током маневара и на симулаторима. Аутори те теорије уверени су да ће она у најскоријој будућности „ако и не замен традиционалну теорију рата, макар ће је битно и квалитативно неповратно изменити“. Позивање на ту концепцију је постало отрцана фраза у извештајима министра одбране САД Доналда Рамсфелда, подсекретара за безбедност Пола Вулфовица и других највиших војних чиновника САД.
Три циклуса цивилизације и три модела војне стратегије
Мрежноцентрична теорија рата је заснована на фундаменталној подели циклуса људске историје на три фазе – Аграрну, Индустријску и Информациону епоху, и свакој од њих одговарају посебни модели стратегије.
Тим епохама строго одговарају социолошки појмови – премодерна, модерна и постмодерна. Информациона епоха – то је раздобље постмодерне које се одиграва данас, када развијена друштва Запада (у првом реду САД) прелазе у квалитативно нову фазу. Теорија мрежноцентричних ратова представља модел војне стратегије у условима постмодерне. Као што модели нове економије, засновани на информацијама и високим технологијама, данас доказују своју премоћ над традиционалним капиталистичким и социјалистичким моделима индустријске епохе, тако и мрежноцентрични ратови претендују на квалитативну премоћ над раније стратешким концепцијама инустријске епохе (модерне). Теорија мрежноцентричних ратова представља преношење основних момената постмодернистичког прилаза на сферу војне науке.
Шта је то „мрежа“ у војном смислу
Кључни појам за читаву теорију представља термин „мрежа“. У савременом америчком језику се осим именице „the network“ – „мрежа“ – појавио неологизам – глагол „to network“, што се приближно преводи као „обухватити мрежом“, „увести мрежу у “, „прикључити мрежи“. Смисао „мреже“, „мрежног начела“ је у томе да главни елемент читавог модела представља „размена информација“ – максимално ширење облика произвођења тих информација, приступа њима, њихове расподеле, повратне везе. „Мрежа“ представља нови простор – информациони простор у коме се и одигравају основне стратешке операције – како обавештајног, тако и војног карактера, а такође и њихова медијска, дипломатска, економска и техничка подршка. Толико широко схваћена „мрежа“ истовремено обухвата различите саставнице које су раније строго одвојено разматране. Борбене јединице, систем веза, информациона подршка операције, обликовање јавног мнења, дипломатски кораци, социјални процеси, обавештајна и контраобавештајна служба, религиозна и колективна психологија, етнопсихологија, религиозна и колективна психологија, економска подршка, економска наука, техничке иновације итд. – све се то одсад сматра узајамно повезаним елементима јединствене „мреже“, међу којима се мора вршити стална информациона размена. Смисао војне реформе у оквиру „нове теорије рата“ информационе епохе састоји се у једном: стварању моћне и свеобухватне мреже која концептуално собом замењује раније постојеће моделе и концепције војне стратегије, интегрише их у јединствен систем. Рат постаје мрежна појава, а војне операције – подврста мрежних процеса. Редовна војска, све врсте обавештајних служби, техничка открића и технологије, новинарство и дипломатија, економски процеси и социјални преображајим цивилно становништво и кадровски официрим регуларне јединице и поједине слабо оформљене групе – све се то интегрише у јединствену мрежу којом циркулишу информације. Стварање такве мреже представља суштину војне реформе ОС САД.
Операција базних ефеката ( „Effects – based operations“ – ЕБО) – центар „мрежноцентричних ратова“
Централни задатак вођења свих „мрежних ратова“ представља извођење „операција базних ефеката“ (Effects – based operations“), у даљем тексту ОБЕ. То је најважнија концепција читаве дотичне теорије. ОБЕ се дефинишу као „свеукупност радњи усмерених на формирање модела понашања пријатеља, неутралних снага и непријатеља у ситуацији мира, кризе и рата“ (Цит. Према : Edward A. Smith Jr. Effects-based Operations. Apllying Network-centric Warfare in Peace, Crisis and War, Washington , DC:DoD CCRP,2002).
ОБЕ значи несумњиво успостављање потпуне и апсолутне контроле свих учесника актуелних или могућих борбених дејстава и тотално манипулисање њима у свим ситуацијама – и онда када се рат води, и онда када се ближи, и онда када влада мир. У томе је суштина „ мрежног рата“ – он нема ни почетак ни крај, он се стално води и има за циљ, да онима који га воде обезбеди могућност свестраног управљања свим активним снагама човечанства. То значи да увођење „мреже“ представља лишавање земаља, народа, армија и влада и читавог света било какве самосталности, суверености и субјективитета, њихово претварање у строго управљане, програмиране механизме. Иза скормне „техничке“ скраћенице „ОБЕ“ стоји план непосредне планетарне контроле, светске превласти новог типа када управљању нису подложни поједини субјекти, већ њихова садржина, њихове мотивације, радње, намере итд. То је пројекат глобалне манипулације и тоталне контроле у светским размерама.
То се види из дефиниције ОБЕ. Таква „операција“ има задатак да формира структуре понашања не само пријатеља, већ и неутралних снага и непријатеља, тј. и непријатељи и снаге које заузимају неутралну позицију, у суштини се несумњиво повинују наметнутом сценарију, делују не по сопственој вољи, већ по вољи оних који спроводе ОБЕ, тј. САД. Ако непријатељи, пријатељи и неутралне снаге у сваком случају чине управо оно што хоће Американци, претварају се у управљане (манипулисане) марионете – још и пре него што дође до коначног пораза. То је добијање битке и пре њеног почетка. ОБЕ се подједнако примењују током борбених дејстава, у тренуцима кризе и раздобљима мира, што подвлачи тотални карактер мрежних ратова – они се покрећу не само у тренутку напетог сучељавања и у односу на противника, већ и у односу на савезника или неутралне снаге. Циљ мрежних ратова је ОБЕ, а циљ ОБЕ је апсолутна контрола свих учесника историјског процеса у светским размерама.
Основна начела мрежноцентричних операција – информациона надмоћ
У првом реду треба се борити за информациону надмоћ:
– вештачки повећати потребу противника за информацијама и истовремено му смањити приступ информацијама;
– обезбедити широк приступ информацијама за своје, кроз мрежне механизме и инструменте повратне везе, поуздано их заштитивши од убацивања противника;
– смањити сопствену потребу за статичним информацијама кроз обезбеђивање приступа широком спектру оперативног и динамичног информисања.
“Наранџаста” претња – мрежна претња
Последњих година мрежни ратови постају све очигледнији. У грубом облику (“hard”) их САД воде у Ираку и Авганистану, спремају у Ирану и Сирији. У меком облику (“soft”) се испробавају у Грузији, Украјини и Молдавији. На постсовјетском простору су једнозначно усмерени против Русије и њених интереса. “Наранџаста” револуција у Кијеву представља типичан пример управо таквих технологија. Задатак да се Украјина отргне од Русије решеава се енергично, упорно, уз коришћење мноштва чинилаца а при томе без класичних метода силе. Резултат сам пада у руке.
Најважнији инструмент тог процеса је “наранџаста” мрежа. Она је створена по свим правилима вођења “мрежноцентричних операција”. Задатак ОБЕ (операција базних ефеката) у Украјини је било очигледно обликовање система понашања свих страна – Јушченка, Јануковича, Кучме, елите, маса, политичких технолога, економских кланова, врховних чиновника, етничких и социјалних група. Сваки учесник драматичне украјинске јесени-2004 био је манипулисан. Неко непосредно, неко посредно, неко преко Русије неко преко Европе, неко преко економских полуга, неко преко религиозних (често протестантских) кругова итд. “Наранџасти” процеси – то је отворено изроњавање мрежноцентричних операција. После тога је немогуће запажати их.
Неуспех Русије и проруских снага у Украјини био је предодређен још пре почетка читаве ситуације, пошто су се међусобно сукобиле потпуно несиметричне снага – индустријске технологије против информационих (постиндустријских). Управо је “наранџаста” револуција у Укарајини показала колики је јаз руског заостајања и опсег америчке надмоћи. САД су начиниле још један значајан и упечатљив корак на путу ка светској мрежној превласти.
Више нема никакве сумње да слична судбина чека и саму Русију. По логици вођења мрежноцентричних ратова њу ће задесити иста судбина. При томе је важно то да ће се то десити чак и у случају да Русија остане у статусу “неутралне” државе или чак пријатеља САД. ОБЕ се, како следи из нове теорије рата, води против свих и увек. И у Русији је 2008. године природно на помолу криза. И америчке архитекте мрежних ратова ће се у том раздобљу позабавити и већ се активно баве њеним понашањем. У ту сврху ће бити покренути основни сегменти унутар саме Русије, биће утицано на социјалне, информационе и когнитивне процесе, сваком ће бити додељена његова улога и свако ће морати да је игра – и “наранџасти” и њихови противници , и опозиција, и безбедносне структуре, и малограђани (чак се и њихова пасивност и повученост може искористити у мрежним ратовима – као што се мале струје користе у компјутерским технологијама, између осталог у микропроцесорима).
(одломак из књиге: Александр Дугин, Геополитика постмодерна – времена нових империј. Очерки геополитики XXИ века, Амфора, Санкт-Петербург, 2007.)