Економска криза прети да поцепа Европу на три дела и од једног направи „Византијско царство“. Све прогнозе ЦИА јасно указују да САД и НАТО више неће водити главну реч у свету
KАДА ће Србија да уђе у Европску унију? Одговор на ово питање могао би да гласи: никада! Али, главни разлог за то није победа неког „антиевропског“ лобија на изборима или недовољна сарадња званичног Београда са судом у Хагу, већ ситуација у самој Европској унији. Економски проблеми, изазвани светском економском кризом, почели су да служе као окидач за политичке размирице. Ако некако и дочекамо својих пет минута за улазак, поставља се велико питање како ће тада да изгледа или да ли ће уопште постојати Европска унија?
Но, ништа зато, јер Србију чека резервисано место у савезу источне Европе, такозваној Православној унији, или обновљеној Византији!
Амерички Национални савет за информисање, у сарадњи са ЦИА, објавио је „Мапу будућности 2020. године“, која не престаје да изазива пажњу европских геополитичких стручњака. У овом пројекту, предвиђа се да ће се Унија распасти, а Европа би требало да се подели на три дела.
Западни блок би чиниле Немачка, Француска, Велика Британија, Ирска, Аустрија, Италија, Шпанија, земље Бенелукса и Скандинавија. Друга унија названа је Нова Европа са чланицама Естонијом, Летонијом, Литванијом, Чешком, Словачком, Пољском, Мађарском, али и Хрватском и Словенијом на југу, преко којих би „католичка источна Европа“ имала излаз на Медитеран. Атлантски савез би, према пројекцијама Американаца, требало да има контролу над овим делом Старог континента.
Источном Европом, односно Православном унијом господариће Русија, а сачињаваће је Украјина, Белорусија, Грузија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија, Србија, Црна Гора, али и БиХ (превагу ће однети постојање Републике Српске). Када је Албанија у питању, процене су подељене: или ће је Руси својим капиталом приближити источној Европи или ће Тирана и даље остати под патронатом НАТО и САД.
Слична предвиђања изнела је и позната америчка невладина организација „Стратфор“. Поред Русије као регионалне силе (Исток), „Стратфор“ сматра да ће се ЕУ ускоро распасти на два дела: богатији запад и групу малих земаља централне Европе, које ће се војно приклонити Вашингтону.
Колико год се овакве прогнозе некоме чине контроверзне, све више геополитичких стручњака у свету почиње да верује у њих. Јер, Православна унија или скраћено Византија неће настати због православног „братства“, већ ће то бити „гасна унија“, чији је основни мотив формирања новац!
Русија ће настојати да контролише ток свог енергетског богатства и да поврати утицај у земљама попут Украјине, Грузије, Бугарске, Румуније и Србије, баш као што је то и предвиђено у пројекцији ЦИА. И поред тога што су Румунија и Бугарска данас чланице НАТО-а, њихова судбина унутар евроатланских интеграција је крајње неизвесна и сценарио, по којем ће оне у блиској будућности (препознавши лични интерес) да иступе из ових савеза и прилагоде се новонасталој ситуацији, није научнофантастична прича.
Да ли се овим прогнозама може веровати?
Геополитички стручњаци се слажу да долази време вишеполарног система, са неколико центара моћи и да САД и НАТО убудуће неће водити главну улогу на светској сцени. Требало би се само присетити прошлогодишњих жеља НАТО савеза, као што су постављање антиракетног штита у Чешкој и Пољској и ширење алијансе на Грузију и Украјину. Ове теме, у Вашингтону и Бриселу данас готово да више нико и не помиње!
Уосталом, када је француски политичар Емануел Тод предвидео распад Совјетског Савеза 1976. године, петнаест година пре него што се то догодило, људи су се смејали. Данас, када се говори о могућем крај ЕУ, смеха нема.
ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ
ДОК земље Балкана углавном једва чекају да постану део Европске уније, анкета коју је објавио британски Би-Би-Си показала је да би већина Британаца веома радо напустила ЕУ! Више од половине испитаних сматра да Велика Британија нема никакве користи од чланства у Унији, више од 50 одсто би подржало референдум са питањем о изласку Велике Британије из ЕУ, али и одбило увођење евра уместо фунте.
Холандски десничар Герт Вилдер покренуо је иницијативу да се из Уније избаце Бугарска и Румунија (идеју подржава скоро 20 одсто Холанђана), док с друге стране и Бугари сматрају да им чланство у ЕУ није ништа донело. У 17 држава чланица мање од 50 одсто становника на ЕУ гледа позитивно.
“НАБУКО“ ПО СТРАНИ
СВЕ је извесније да Русија постаје апсолутни господар енергената. Гасовод „Набуко“, пројекат вредан више милијарди евра, који је требало да смањи зависност ЕУ од руског гаса, скинут је са списка приоритета Брисела и то на инсистирање Ангеле Меркел, немачке канцеларке. Смртоносни ударац овом пројекту задао је недавни договор азербејџанског руководства и руског „Гаспрома“ према којем се Азербејџан, од кога се очекивало да постане главни снабдевач „Набука“, определио за гасни савез са Москвом.
ЕУ КАО “ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС“
ЕВРОПСКУ унију многи пореде са „Оријент експресом“. У том „возу“ постоје салон вагони, вагони за спавање и ручавање. У њима се вози искључиво бриселска бирократија, а у вагон за ручавање залазе и путници 1. класе, када имају да плате (Немачка, Француска, земље Бенелукса, Скандинавије, Аустрија, В. Британија, Италија).
У 2. класи путују Ирска, Шпанија, Португал, Грчка. Они су на време ушли у воз и добро су профитирали од разних беспорвратних кредита и помоћи, док је за то било пара. У 3. класи је такозвана ситна боранија – балтичке земље, Малта, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија.
У вагону за багаж, стиснути између сандука и кофера, возе се Румунија и Бугарска, стално се надајући да ће их можда некада пустити и у 3. класу. На крају воза клацкају се „сточни вагони“. Само у њима још има места, уколико они из салон-вагона и кола за спавање уопште некоме више и дозволе да уђу у воз. Многи стручњаци унутар ЕУ, овакав „Оријент експрес“, путујући по шинама светске економске кризе, већ су осудили на пропаст…
Финансијски проблеми резултирали су великим несугласицама у ЕУ, али и економским протекционизмом. У борби против кризе, државе чланице све чешће вуку индивидуалне потезе, избегавајући договор и заједничке антирецесијске мере ЕУ. Богатије земље попут Немачке и Француске се залажу да њихове компаније затворе фабрике у источној Европи и врате радна места у матицу.
Велики је отпор и финансирању опоравка слабије развијених држава попут Грчке, а камоли Бугарске или Румуније. Потраје ли рецесија, уз економски протекционизам и крах евра, тешко је веровати да ће ЕУ, заједница утемељена на слободном тржишту, моћи да функционише. Подела или распад ЕУ је у том случају известан сценарио.