Рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2.јула 2011. године су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008. године.
САДАШЊА ЕСКАЛАЦИЈА НАСИЉА НАД СРБИМА НА СЕВЕРУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ИМА ЗА ЦИЉ ДА ЕТНИЧКИ ОЧИСТИ КиМ ОД СРБА И ТИМЕ ОЛАКША РЕЖИМУ БОРИСА ТАДИЋА ДА ПРИЗНА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, А СА ЦИЉЕМ ДА СЕ ТАКАВ ТАДИЋЕВ КВИСЛИНШКИ И МАРИОНЕТСКИ РЕЖИМ ОДРЖИ НА ВЛАСТИ У ПОРОБЉЕНОЈ СРБИЈИ.
Већ сама чињеница да је за шефа делегације за разговоре са Приштином постављен Борислав Стефановић, који има звање политичког директора у Министарству иностраних послова Србије говори да је Београд преговорима са косовским властима пришао као преговорима две посебне државе.
Сада је јасно да су сва патетична уверавања представника коалиције на власти о томе да „Србија никада неће признати Косово“, да „признање не представља услов за ступање у ЕУ“, да „Србија сада ни на који начин не признаје Косово“ и сл. чињена искључиво за „унутрашњу употребу“. А суштина је остала непромењена – признање косовских сепаратиста од стране Београда представља услов за пријем Србије у ЕУ. То категорично тврде представници САД и самог Евросавеза, то захтева и бундестаг Немачке, наводећи да у супротном Немачка неће подржати кандидатуру Србије за чланство у Евросавезу и прецизирајући да пакет мера, који говори о признању де-факто треба да буде поднет и Бриселу, и Вашингтону. Српски званичници грубо и без имало гриже савести покушавају да тај захтев објасне на другачији начин, али је механизам за признавање укључен и за групацију која влада Србијом и служи интересима „глобалистичке елите“ не постоји пут за повлачење.
Треба одати признање језуитској оштрини ума, са којом се гура косовска независност!
„Пета рунда“ преговора је довела до шиптарског слободног коришћења личних карти и регистарских бројева аутомобила. Административну границу са Србијом они ће сада прелазити са пасошима који се издају у Приштини, а на основу њих полиција Србије ће издавати одговарајући документ. И супротно – при уласку грађана Србије на Косово са личним картама полиција Косова ће издавати одговарајући документ. И уз возачке дозволе ће се „прилагати“ пропратни документи српске полиције. За аутомобилске регистарске бројеве је измишљен лукав маневар: на Косову ће постојати две врсте таблица. Једну ће издавати УНМИК, са ознаком „КС“ (Косово), а другу – косовска власт, са ознаком „РКС“ (Republika Kosova). У Србију ће смети да уђу аутомобили са ознаком „КС“. Тако је питање, главно за Албанце – слобода кретања – решена: приштински пасоши и возачке дозволе биће „упаковани“ у пропратни српски документ.
Слобода кретања – то је била једина ствар која је потпуно осујећивала све напоре приштинских власти за потврђивање независности Косова. Албанци су, да би ишли у иностранство, морали да имају српска документа и да се због тога обраћају државним органима у Србији. У српској компетенцији су остајале и институције за издавање личне документације грађана, а сада и за та питања Београд овлашћења преноси на „независно Косово“.
Даље: у пасошима које ће издавати Приштина за косовске Србе њихова презимена ће се завршавати на „и“, а не на „ић“, држављанство ће бити „косовско“. Та одлука директно води ПОНИШТАВАЊУ српске нације у том делу Србије и омогућава да се после две или три генерације појави званична тврдња да на Косову Срби нису никада живели. Осим тога, Србима су почели да одузимају пасоше које је издало Министарство унутрашњих послова Србије. Министар унутрашњих послова Косова Бајрам Реџепи је изјавио да су сви Срби Косова обавезни да прибаве пасоше које издају албанске власти. Српска документа на Косову се проглашавају за нелегална и њих Приштина неће признавати, без обзира на било какве изјаве о билатералном карактеру прихваћених договора. Уколико пасоше буде одузимала Приштина – а ради се о важећим пасошима – то ће омогућити нов талас фалсификовања српских пасоша и безгранично фалсификовање српских исправа чиме ће окривљавати Србе за криминалне радње, које то обезбеђује. (Путовања са фалсификованим српским пасошима).Даље, Приштина даје налог: све паралелне институције морају бити затворене до 1. новембра [1]. Процес асимилације Срба са Албанцима – шиптарима се потпуно залауфао.
Истовремено Приштина почиње да заоштрава ситуацију и да врши репресије према косовским Србима, како би их асимилирали и потпуно растворили у албанској средини. Генерални директор косовске полиције Решат Малићи је почетком јула дао отказе четворици командира полицијских пунктова на северу Косова (сви су Срби). Општина Косовска Митровица није донела такву одлуку и она је европској мисији ЕУЛЕКС поднела захтев за сторнирање одлуке „Министарства за унутрашње послове Косова“. Међутим, ЕУЛЕКС, као и до сада, одбија да испита оптужбе за намерну албанизацију српског становништва. А ствар се своди на окончање етничке чистке коју је започела терористичка Армија за ослобођење Косова деведесетих година 20. века.
****
Други правац офанзиве на српски народ на Космету представља ревизија историје, уништење духовног и културног наслеђа Срба.
Србија је по свим одликама претворена у протекторат ЕУ, а даље ће се њена територија одузимати у мањим јединицама и предавати на управу директно Бриселу.Србе понижавају на сваком кораку. Тако је 28. јуна (на Видовдан!) Француска, уз активну помоћ америчке делегације, на 35. заседању Комитета УНЕСКО у Паризу предложила, у суштини, да се Србима одузме не само територија Косова, већ и сва њихова духовно-историјска баштина. Према француском предлогу четири српска православна манастира, која су ушла у списак светског наслеђа УНЕСКО и која се налазе под сталном претњом – Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка треба да буду проглашени за „средњовековно наслеђе Косова“. Аргументација албанске стране: „То и јесте наслеђе Косова, државе, коју је признало 76 земаља света. И оно је на нашој територији“ [2]. Државе – чланице Комисије УНЕСКО – на челу са Француском (све су оне признале Косово као независну државу) су водиле огорчену дводневну борбу како би били избрисани и трагови помињања било какве везе тих српских православних светиња са матицом – Србијом. За сада им операција није успела. На страну Србије су стали представници 11 земаља-чланица Комисије, укључујући и Русију и Кину. Против француског предлога иступили су и представници арапских држава, запрепашћени лицемерјем „хришћанске“ Француске – земље која је забранила јавно ношење фереџе и паранџе, а то значи да је одлучила да институционално штити своју земљу од вере коју сматра за потенцијално опасну по њу, а која се при том не либи да Србији одузима њено хришћанско наслеђе.
За стицање статуса кандидата за чланство ЕУ Србија плаћа делом своје територије. Запад, поборници „Велике Албаније“ и садашње српске власти, рука под руку, завршавају „посао САД на Балкану“. Поступци режима Б.Тадића директно подривају уставне основе, према којима Косово и Метохија представљају нераскидиве делове територије Србије. Већ је јасно да Београд признаје Косово чак и не ради пријема у ЕУ, које се у видљивој будућности не предвиђа у следећих 8 година, већ ради „дисциплине“ – извршења директива Вашингтона и Брисела. Ради се о неопозивој капитулацији државе Србије.
Они, које ће постигнути „договори“ највише и потпуно погодити – Срби Косова и Метохије – одреаговали су жестоко. Скупштина Савеза општина Аутономне покрајине Косово и Метохија је 3. јула изјавила да припрема захтев тужилаштву за покретање кривичног поступка против Б.Стефановића, обзиром да споразуми које је он закључио представљају „најтежи облик националне издаје“, јер признање докумената псеудо-државе представља и признање да је то учињено [3].
Индикатор чињенице чијим интересима служе постигнути договори служи реакција Вашингтона: заменик председника САД Џо Бајден је поздравио договор Београда и Приштине, по ко зна који пут изјавивши да „подржава независност, територијалну целовитост и суверенитет Косова као мултиетничке демократије“. А шта је Србија до сада била, ако није, и још увек је, МУЛТИЕТНИЧКА ДЕМОКРАТИЈА, у којој безбедно живи и ради много различитих националности.
Русија са својим шупљикавим федеративним уређењем (њен комшилук састављен од „обичних“ области и „суверених“ република) би према свему што се дешава на Косову требало да се однесе са појачаном пажњом – на Косову се прорађује универзални модел ликвидације националне државности.
Тај модел изгледа овако: споља се свим могућим средствима подржавају сепаратистички покрети – сепаратистичке творевине се претварају у „независну државу“ – сепаратистичке вође стају на чело нове „државне творевине“ – територија псеудодржаве је потребназа коришћење у високопрофитном нарко-трафикингу – у новоствореној „држави“ се одржава потребан ниво конфликтног потенцијала у облику сталних размирица између кланова – учвршћују се везе локалних криминално-мафиозних структура са регионалним и европским клановима ( постоје, на пример, подаци о оснивању руско-албанских злочиначких групација) – у току свега тога постоји стални процес тоталног брисања трагова историјског пребивања државотворног народа на наведеној територији – над читавим регионом се учвршћује војно-стратешка контрола САД, као КРУНА основне идеје.
У вези са косовским питањем руска дипломатија је постављена у компликован положај и зато што се, у своје време, Москва одлучила на „подршку позицијама Београда“, уместо да прати норме и принципе међународног права. Таква формулација се испоставила као врло рањива и Запад је, управљајући вољом и поступцима својих београдских „подређених“, то и показао на задивљујући начин.
А „Република Косово“ је, изгледа, започела одбројавање до њеног „де-факто“ признања од стране Србије…
http://www.nspm.rs/hronika/ana-filimonova-srpske-vlasti-su-de-fakto-priznale-kosovo.html
http://www.slobodanjovanovic.org/2011/07/11/ana-filimonova-de-facto-priznanje-kosova-od-strane-srpskih-vlasti/