На барикади храбро вијори се барјак
И тиња ватра к’о срца славних јунака
Стражари части, по зими, у магли,
Гледају у цеви дрских дошљака.
Свакога трена кренуће напад
Оклопник црни хита да брану ову скрши
Да косовску зору утопи у мраку,
Постави свој камен тамо где нашу славу згуши.
Иза жице ће демон разоткрити лице,
Ал’ се стражар од огњишта никуд неће маћи
Он зна да је овде, где треба да буде
А с’ друге су стране само моћни каравани.
Остављен на бедему, далеко од куле,
Без вести од гласника
И песме коњице што ужурбано стиже
Тело је његово сад једини ратник,
Старице и мајке… сви су ту да бране!
У гранитну линију једна душа ће да стане
Проћи туда неће ни Хуни, ни Авари,
Ни Германи силни што нас опет ударише,
Нико неће проћи да нам родно село спали.
Нико неће проћи! Нико неће проћи!
Злотвори тад кренуше из отровног дима,
Изникоше к’о кртице из сумпорних јама
Фијучу рафали, лете јастребови
По српскоме небу, изнад јуначких глава.
Ал’ још увек стоје ови наши Термопили,
топом Лазареву крв неће спрати с’ барикада
На Бањској грме звона мого јаче од плотуна
Истина је наша браћо – војска од свих јача!
Истина је оклоп браћо, мачеви су правда!
Велеградски робе, ти што о свему лако судиш,
Трујеш и мрзиш, да по дану лакше спаваш,
И ти си исто створен од вреле крви ове,
И твоја је соба сада ова барикада!
И деца су твоја сада ова барикада!
И име је твоје сада ова барикада!
Србија је цела сада ова барикада!
Феђа Димовић
http://beogradskisindikat.com/