* Професор међународног права из Рима Алдо БЕРНАРДИНИ: „Разговаро сам са Слободаном Милошевићем три сата августа 2001. у његовој хашкој ћелији. Пред собом сам имао човека који је одлучио да се бори, он је иначе био човек изузетне персоналности и показивао је велику снагу, то се потом видело и у његовој одбрани
* Милошевић је био све, само не оно каквим су га представљали, као неког новог Хитлера. Он није изражавао никакав национализам, никакву острашћеност… Бранио је Југославију и сматрао да се она не може брисати пером
* Њему је, као и мени тада, већ било јасно шта је то глобализација. Питао ме је „глобализација је империјализам?“. Имао је јасан поглед и тачну визију шта то доноси. То је видео не само на примеру Југославије већ и на светском нивоу, имао је свест о томе шта се догађа после пада Берлинског зида
* Алдо Бернардини се са Милошевићем срео и у марту 2001, у његовој резиденцији у Београду, неколико дана уочи хапшења, а сада сведочи: „ Импресионирао ме је велики број људи који су били спремни да се боре за њега. Причали смо дуго и на моје питање: `Председниче, видите ли овај свет који је спреман да вас брани`?, одговорио је да он не жели крвопролиће. Одлучио је да се не брани оружјем, сам је отворио пут одласка у Хаг да би избегао трагедију при хапшењу“
ОД међународног права данас није остало ништа. Свет је почео да се растура и сада остају само рушевине, тамо где су народи срушени колонијализмом, ситуација је постала хаотична и не види се пут изласка. Ово је ера рестаурирања читавог света, тако да личи на период колонијализма.
Овако говори, ексклузивно за „Новости“, Алдо Бернардини, професор међународног права из Рима, указујући да тзв. владари света, где год је могуће, растурају земље јер је „над распарчанима лакше владати“. Аутор књиге „Убијена Југославија“ понавља да је некадашња СФРЈ силама била сметња, с обзиром на то да је била велика земља:
– Циљ је био распарчати је на мале земље. Тако је и данас, великим земљама се узима снага, како не би могле да ураде ништа што није у интересу великих сила, оних које су то учиниле.
* Да ли су они који су растурили Југославију рачунали на све оно што ће уследити?
– Проблем је тај што је у хаосу који је уследио, баш као што је и случај данас са колонизовањем или распарчавањем земаља, они који су произвели хаос нису успели, нити успевају да управљају њим. Па, погледајте само шта се догодило у Либији, погледајте Либију данас, то је истински језива реалност.
* Једини сте Италијан који је у затворској ћелији у Хагу о лицемерју светских сила разговарао са некадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем?
– „Ови хоће уједињену Европу, а Југославија је пре те Европе била Европа са уједињеним народима“, рекао ми је те, 2001. године. Одговорио сам му да не види да се у оваквој Европи не ради о принципима, већ о економским и политичким интересима. Изгледао ми је на трен наивно када је закључио да „они, када хоће да растуре Југославију, растурају Европу и не узимају то у обзир“.
* Како данас, пуне две деценије од бомбардовања СРЈ, гледате на Милошевићева схватања тадашње светске ситуације?
– Њему је, као и мени тада, већ било јасно шта је то глобализација. Питао ме је „глобализација је империјализам?“. Имао је јасан поглед и тачну визију шта то доноси. То је видео не само на примеру Југославије већ и на светском нивоу, имао је свест о томе шта се догађа после пада Берлинског зида.
* Били сте део групе светских интелектуалаца која је формирала Комитет за одбрану Милошевића?
– Ушао сам први пут у затворску ћелију у Хагу непуна два месеца од његовог хапшења и изручења, где се он, као затвореник број 39, припремао за суђење. Био је уверен да је то, како је говорио, лажни и илегални суд, под владавином НАТО, суд против српског народа и да је то само почетак. Био је изузетно луцидан и интелигентан човек, свестан потпуно да се налази под владавином империјализма.
* Први сусрет вас двојице у хашком затвору оставио је, понављате то, дубоки емотивни траг?
– Разговарали смо три сата тог августа 2001. Пред собом сам имао човека који је одлучио да се бори, он је иначе био човек изузетне персоналности и показивао је велику снагу, то се потом видело и у његовој одбрани. Милошевић је био све, само не оно каквим су га представљали, као неког новог Хитлера. Он није изражавао никакав национализам, никакву острашћеност… бранио је Југославију и сматрао да се она не може брисати пером. Ако ишчитавате његов говор на Косову из 1989, јасно видите да је то био један социјалиста инспирисан демократским ставовима.
* Категорични сте у тврдњи да је Милошевић у Хагу докрајчен?
– Нису му дозволили да се лечи јер су се понудили Руси да га пребаце у клинику у Москву. Само неколико дана пред његову смрт телефонирао ми је Владимир Кршљанин, који је био члан нашег комитета, да покушам нешто и обратим се писмом председнику Међународног суда за злочине почињене на тлу бивше Југославије у Хагу, италијанском судији Фаусту Покару, са молбом да се Милошевићу омогући лечење. Написао сам одмах писмо, али… Било је касно. Милошевић је преминуо у затвору који дан касније. Био сам на његовој сахрани у Београду и то никада не може избледети из мог сећања.
* Са Слободаном Милошевићем сте се срели и у марту 2001, у његовој резиденцији у Београду, неколико дана уочи хапшења?
– Импресионирао ме је велики број људи који су били спремни да се боре за њега. Причали смо дуго и на моје питање: „Председниче, видите ли овај свет који је спреман да вас брани“?, одговорио је да он не жели крвопролиће. Одлучио је да не жели да се брани оружјем, сам је отворио пут одласка у Хаг да би избегао трагедију при хапшењу.
„Милошевић ми је поверио да
му недостаје супруга Мирјана“
МИЛОШЕВИЋ ми се у неколико наврата поверио колико му је у Хагу недостајала супруга Мирјана. Посебно је, говорио ми је, био киван због ригорозних контрола приликом сваке посете чланова његове породице – каже проф. Бернардини.
Његови студенти морали да
проуче „Убијену Југославију“
АЛДО Бернардини ће међу својим студентима остати упамћен и по посебној привржености нашој земљи и српском народу. Док је био активни професор у Риму, ниједан студент није могао да положи испит из међународног права док садржај његове књиге „Убијена Југославија“ није добро проучио.
Николићево одликовање
БИВШИ председник Србије Томислав Николић одликовао је професора Бернардинија за „вишедеценијско залагање за историјску истину о Србији“. Орден му је уручен у Амбасади Републике Србије у Риму, 10. октобра 2013. године.