Политиком Бориса Тадића за кратко време ће око 1,65 милиона хектара обрадивог српског земљишта у Војводини постати колонија западних мултинационалних компанија
У медијима је ових дана актуелизовано једно од горућих проблема српског аграра, а то је начин на који је „демократски“ режим потпуно незаконито распродао десетине и стотине хиљада хектара најплоднијих ораница на територији северног дела Републике Србије. Српску земљу су на мала врата окупирали хрватски и домаћи тајкуни, али и поједине стране компаније које су активно учествовале у процесу приватизације. У томе је посебно допринео некадашњи министар за приватизацију и функционер ДС Александар Влаховић, тако што је за време свог мандата (2001-2003) издао једно накарадно и незаконито мишљење.
Суштина Влаховићевог мишљења и тумачења прописа лежи у чињеници да је он у својству министра заузео јасан став да пољопривредно земљиште у друштвеној својини које обрађују пољопривредни комбинати и предузећа такође представља предмет приватизације. Без обзира што је такав став био супротан Закону о приватизацији и Закону о пољопривредном земљишту, Александар Влаховић и данас верује да није начинио грешку. „Ако је фирма била власник земље пре приватизације, и ако је она ушла у вредност основног капитала те фирме, логично је да она и после приватизације буде у власништву те фирме“, правда се Влаховић („Курир“, 5. 7. 2011).
ПРЕКРШЕ ЗАКОН И КУПЕ ЗЕМЉУ…
Без обзира на одредбе Закона о приватизацији, који децидирано прописује да „предмет приватизације не могу бити природна богатства и добра у општој употреби, као и добра од општег интереса“, данас у Србији власници земљишта су Хрвати, Словенци, Американци, Ирци, Мађари, Албанци… Једноставно „демократски“ режим је страним компанијама омогућио да купе пољопривредне комбинате у Србији, и то у пакету са десетинама хектара земљишта. Како? Између осталог тако што страна компанија са неког егзотичног острва региструје предузеће у Србији, а потом се то лажно домаће предузеће јави као купац на тендерској или аукцијској продаји. Други вид манипулације је тај да се страна фирма пред Агенцијом за приватизацију појави заједно са једном или више домаћих фирми као члан конзорцијума купаца. Трећа опција је да пољопривредни комбинат прво купи домаћи купац (правно или физичко лице), а да након извесног времена предузеће препрода страном купцу. У оваквим случајевима вешто се изиграва Закона о приватизацији, али и Закон о пољопривредном земљишту, који прописује (Члан 72): „Пољопривредно земљиште у државној својини не може се отуђивати“.
Ако се има у виду податак да је у периоду од 2002. до 2006. године извршена приватизација преко 180 пољопривредних субјеката, може се само наслутити колико хиљада хекатра државне земље је прешло у приватне руке. Неке информације доступне јавности указују да је реч о 350.000 хектара земљишта. Према речима секретара Удружења пољопривредника Привредне коморе АП Војводина Ђорђа Бугарина, странци су у приватизацији постајали власници већинског пакета акција неког пољопривредног комбината а затим су имали могућност да откупе акције малих акционара и да постану апсолутни власници комбината. „Када то ураде, довољно је да ликвидирају предузеће, измире повериоце, и да као физичка лица постану власници имовине фирме, а то подразумева и пољопривредно земљиште“, објашњава Бугарин („В. Новости“, 23. 6. 2011). У већини случајева куповина појединих пољопривредних комбината је извршена због атрактивног земљишта. Неки купци су до српских ораница дошли да би их касније препродали по двоструко већим ценама, неки да би се бавили аграром, а неки да би извршили пренамену земљишта и отпочели граду индустријских, пословних и стамбених објеката.
МЕШЕТАРЕЊЕ У ПП РАТКОВО
Како у пракси изгледа то када се једна страна фирма на незаконит начин и мешетарењем дочепа српског пољопривредног земљишта на најбољни начин илуструје серија истраживачких текстова дневног листа „Курир“. Наиме, овај лист је недавно отворио аферу у вези са продајом 2.004 хектара пољопривредног земљишта Пољопривредног предузећа Ратково из Раткова (Општина Оджаци). Откривено је да је 2008. године финансијер ХДЗ и хрватски тајкун Марко Пипунић из Осјека дошао до власништва над 2.004. хектара земљишта, без обзира на чињеницу да је странац и да по законима Републике Србије на то нема право. „Курир“ је обелоданио да је Пипунићева фирма Нови аграр из Осјека, која послује у саставу Жито групе, као власник 96,18 акцијског удела у ПП Ратково ставила око 200 хектара земљишта под хипотеку банке. Предходно је Агенција за приватизацију ПП Ратково продала домаћој фирми Алфа промет за свега 22 милиона динара, након чега је ова фирма хрватском тајкуну предузеће препродала за око 13,5 милиона евра! Да апсурд буде већи, приликом прве продаје према подацима Агенције за приватизацију књиговодствена вредност капитала предузећа је износила 2.153.478 евра. Међутим, ове чињенице вештак Животин Јевремовић није могао да провери на терену јер му је у ПП Ратково речено да је „документација спаљена“.
Дакле, ова астрономска разлика у цени најбоље илуструје чињеницу колико је држава могла да заради новца да је предузеће продато по реалној, односно тржишној вредности. Суштина препродаје крије се у чињеници да је први купац ПП Ратково домаће предузеће Алфа промет ставило земљиште под хипотеку, а за шта није могло да плаћа дуг. Хипотека је незаконито пренете у корист Жито групе хрватског тајкуна Пипунића и тако је реализована продаја. Након препродаје предузећа страном купцу, било је очигледно да се цела прича врти око државног земљишта које је незаконито укњижено на новог власника. Потом се испоставило да је хрватски тајкун спровео фиктивну докапитализацију предузећа од четири милиона евра, а затим исплатио радницима акције и то свега 500 динара по акцији, чиме је обезбедио власништво од 96,18 акцијског удела. Након овог открића „Курира“ реаговало је Министарство пољопривреде, које је послало инспекцију у ПП Ратково и Катастар Општине Оджаци. Инспекција је утврдила оно што се од почетка могло наслутити, а то је да је земљиште ПП Ратково, уместо као друштвена својина с првом коришћења, укњижено као приватна својина. Дакле, епилог приче „Курира“ јесте то да је неко преотео и укњижио на своје име 2.004. хектара земљишта, без обзира што је реч о државном пољопривредном земљишту.
СТРАНИ МЕШЕТАРИ
У Србији тренутно не постоји јединствена евиденција свих површина пољопривредног земљишта којима газдују страници, али постоји доста примера који су познати јавности. Тако је својевремено хрватски тајкун и власник Агрокора Ивица Тодорић купио Дијамант и Дијамант аграр из Зрењанина, ПКБ Фриком из Београда, Планту из Футога, Банатску уљару, ПИК Сомбор… Процењује се да је Тодорић своју шапу ставио на око 20.000 хектара обрадивог земљишта у Србији. Такође хрватски тајкун Иван Ерговић је преко своје Нексе групе пазарио у Србији земљиште у склопу каменолома Јелен До код Пожеге, ИГМ Стражилово и Полет из Бечаја. Затим је инвестициони фонд Мидленд из Велике Британије купио Карнекс из Врбаса и тако дошао до 7.000 хектара земљишта. Предузеће Унипром из Црне Горе купило је 2008. године шећерану у Ћуприји на коју је укњижено 50 хектара земљишта, на коме се, између осталог, налазе и поједине градске улице. Преко компаније МК Комерц тајкуна Миодрага Костића до власништва шећерана по Војводини и пољопривредног земљишта дошла је и компанија Нордзуцкер из Немачке. Власник чак три пољопривредна комбината и око 10.000 хектара земље у Војводини је и инвестициони фонд Балтиц Пропертy Инвестмент из Ирске.
ДОМАЋИ МЕШЕТАРИ
Осим страних купаца српске земље, на списку купаца коју су приватизовали пољопривредне комбинате и на муфте добили пољопривредно земљиште, налазе се и познати домаћи тајкуни. Тако је власник Ирве тајкун Ђорђе Ницовић својевремено купио ПИК Бечај и на мала врата дошао дао 2.700 хектара друштвене и 11.610 хектара државне земље на територији Војводине. Иначе Ницовић тренутно обрађује око 30.000 хектара земљишта, од чега у свом власништву има око 10.000 хектара. Затим власник Делта холдинга Мирослав Мишковић успео је да куповином пет пољопривредних комбината газдује са око 25.000 хектара земљишта, од чега је његово 10.500 хектара. Власник Индустрије Матијевић Петар Матијевић обрађује око 16.000 хектара земљишта, од чега је половина у његовом власништву. Власник империје МК Комерц Миодраг Костић располаже са око 24.000 хектара, од чега је 11.000 хектара његово власништво. Уз приватизацију чувених војвођанских предузећа, отишло је и пољопривредно земљиште, па је тако 8.500 хектара припадало Агроунији из Инђије, 6.820 хектара Јединству из Апатина, 7.100 хектара Напретку из Старе Пазове, 8.900 хектара Митросрему из Сремске Митровице… (Подаци комбиновани из „Блица“ и „Дневника“).
ЕУ ЋЕ НАМ ПРЕОТЕТИ ОРАНИЦЕ
Тешко је поверовати у тезу да ће пољопривредно земљиште, које је тренутно отуђено у корист страних тајкуна и компанија једног дана поново бити враћено у државну својину или пак продато домаћим купцима у Србији. Најсуровија реалност је да ће десетине и стотине хектара најплоднијег земљишта у АП Војводини бити препродато западним и европским мултинациоланим компанијама по неупоредиво вишим ценама од цена по којима је претхоно купљено. То исто важи и за домаће тајкуне, који чекају погодан тренутак да препродају оно што су у спрези са режимом на муфте и за шаку пара преотели од државе као плод транзиције. Чињеница је да сада није погодан тренутак за препродају јер је цена хектара пољопривредног земљишта у Србији најнижа у Европи. Примера ради, од 50.000 до 70.000 евра се креће цена хектара у Холандији, Данској и Италији, док је у Србији тренутно од 5.000 до 7.000 евра („Актер“, 12. 4. 2010).
Иначе, земљиште у Србији ће веома брзо бити на мети страних купаца јер се режим на то обавезао приликом потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ (ССП). Питање стицања права страних субјеката над непокретностима у Србији регулисано је прецизније члановима 53. и 63. ССП. Наиме, наша држава се обавезала да друштвима и кћеркама страних предузећа у Србији омогући стицање права власништва на непокретност, док је оранцима страних предузећа у обавези да омогући издавање у закуп непокретности. Србији остављен рок од четири године од датума ратификације ССП да своју регулативу у погледу стицања права власништва на непокретностима, „усклади“ на такав начин да држављани ЕУ имају исти третман као и држављани Србије. Између осталог, то у практичном смислу подразумева промену прописа и давање могућности да странци и званично буду власници пољопривредног земљишта.
АТАК НА ДРЖАВНЕ ИНТЕРЕСЕ
Перфидна припрема ЕУ да изврши атак на пољопривредно земљиште у Републици Србији, захваљујући мастилу из пенкала потпредседника владе Божидара Ђелића, још увек у стручној јавности не изазива оштре полемике. А по овом питању ни из Владе Србије такође нема никаквих маркетиншких активност којима би режим покушао да објасни нацији зашто је добро да странци за шаку евра купе сву нашу дедовину. Међутим, проф. др Данило Шуковић, члан Савета за борбу против корупције Владе Србије и један од врсних познаваоца приватизационог процеса у Србији, није оклевао да у ауторској колуми за „Политику“ (12. 5. 2011) објасни о каквој је овде подвали заправо реч.
Наиме, професор Шуковић каже да су појединци у Србији, „користећи законске погодности“, купили велике површине пољопривредног земљишта, које се мере десетинама хиљада хектара, те им се пружа могућност за „енормну зараду“: „Тако би зарада по једном хектару била 20 до 30 хиљада евра, а за хиљаду хектара 20 до 30 милиона евра. Очигледно, ради се о великом економском интересу, који треба да се реализује у корист привилегованих појединаца, уместо да то буде ресурс којим располаже држава, и да од тога корист имају сви грађани. Неко ће рећи: формално-правно, то је у реду, што је тачно, али је страшно неморално и штетно за грађане ове све сиромашније земље, и пример је велике корупције. Можда је ово најочигледнији пример како се законски и други прописи доносе према диктату и жељи моћних појединаца, а на штету општедржавних интереса“, оцењује професор Шуковић.
Дакле, политиком актуелног режима Бориса Тадића за релативно кратко време око 1,65 милиона хектара најплоднијег, обрадивог, српског земљишта у Војводини могло би да постане колонија европских и западних мултинационалних компанија. У том смислу сваки квадратни метар земље који је у протеклој деценији доспео у руке домаћих и страних тајкуна биће препродат и експлоатисан на штету државних и националних интереса.
Фонд Слободан Јовановић