Прилички кисељак, последња недеља августа 2020. Данас се у часној породици старине Милоја спрема свечани ручак; најмлађи унук Никола полази сутра у први разред. У предшколској групи је био најбољи, одлично већ говори енглески и немачки, од предмета највише воли Булову алгебру и програмирање … па се надају да ће и даље бити успешан ђак.
Ићи ће у приличку основну школу која је, од како је продата на тендеру, једна од бољих у дикстрикту. Нови власник, господин Раде Бекулић, који није ни школу прескочио када је у пакету покуповао све објекте од Радаљева до Сењака, постигао је договор са Министарством просвете у Лисабону да се уведе и шести обавезни страни језик за прваке, а два су изборна. Српски језик се и даље изучава у седмом и осмом разреду као факултативни предмет али фонд часова је повећан на два часа у полугодишту, с тим што је сваки ученик обавезан да у току школовања прочита по једну страну изу неког дела домаћих писаца. Читаће, наравно са инетрнета јер је библиотека укинута и преуређена у информатички кабинет. Фискултурна сала је такође претворена у салу за видео конференције, пошто физичко у школама већ одавно не постоји. Планира се и поновно увођење историје као изборног предмета, само док се усагласе још неки ставови са албанском националном заједницом у нашем дикстрикту.
Родитељи су Николи већ купили нови лаптоп са лиценцираним софтвером, што је обавезна опрема за сваког ђака – првака, а ГПС – уређај и навигацију ће користити стару још неко време, док Ђуро не обнови кредитну картицу. Има неки проблем са картицама, јуче је баш обишао свих дванаест банака у Приликама, кажу да се још чека извештај са централне берзе малина у Дрездену, изгледа да ће ове године имати већи минус него обично. До сада је увек по завршеној берби морао да доплати највише 4 – хиљада евра на својих 50 ари под малином, што и није било тако лоше. Али ове године је налаз европске интердисциплинарне комисије за пољопривреду био крајње неповољан, што је оборило цену наше малине на 25 центи за килограм и сва количина је сврстана у осму класу квалитета. Разлог за то је што је на неколико поседа у околини Ариља нађен известан број стубова у малињацима који нису били у прописаној светло – плавој боји са жутим звездицама, а прва жица у редовима је била нижа за два милиметара од предвиђене најниже висине. Срећом, на поштовање људских права берача није било примедби, иначе би извоз био обустављен !
Све ове бриге брине и деда Милоје док замишљен седи на осунчаној тераси. По ко зна који пут гласо опсова себи у брк и баци новине које је читао. Свашта је у свом животу прегурао, и ратове, и немаштину али ово, каже, још није било. Нервиора га што су све новине у Србији на енглеском, морао је у својој седмој деценији да учи страни језик. Он увек нешто гунђа већ три године, од оног дана када је Србија коначно примљена у Европску унију.
А примљени смо у јесен 2017. године, када је и последњи осумњичени Србин испоручен Хашком трибуналу. Био је то неки Гребић из Љубића који је још 1974.док је служио у ондашњој ЈНА, једном босанцу Мирсаду,, запалио бициклу “ . За оне који нису били у војсци: то је једна веома забавна игра омиљена у мушким спаваоницама, када се неком ко заспи пре осталих, а то су обично они који не учествују у вечерњим зезањима, стави смотуљак новинског папира међу прсте на ногама и запали. Мученик се пробуди од бола а неки минут пре тога почне да врти ногама као да вози ,,Тур де Франс “ . Сви се наравно, ваљају од смеха, осим невољног,, бициклисте“ . Елем, тај Мирсад је тада рекао,, ј… матер, платиће ми онај ко је запалио “ …. и Гребић је сада платио. Милоје се у то време био страшно препао јер је и он имао слично дело у војсци, али изгледа нико није пријавио: неком Хрвату је сипао бром у чај, што би се вероватно сада тумачилио као покушај етничког чишћења.! За неупућене да кажем: бром има потпуно супротно дејство од чувене,, шпанске мушице “, а ко није чуо ни за то … хм, није сада баш умесно да објашњавам. Све у свему, Србија од тада постаде Европа . а за Милоја почеше мучни дани .
Устаде са своје хоклице и нервозно шета с краја у крај трема, слатко би запалио једну, али не сме. Пушење је у Србији већ три године најстрожије забрањено! У том наиђе снајка Радојка, каже да спрема за доручак гибаницу. Наравно, пече на плинску пећ јер су шпорети на дрва одавно избачени из употребе, а и да нису, дрва нема! Аустријска фирма која је купила Малич и још пар околних планина не дозвољава приступ ван ограђених путева, читаво подручје је заштићено за одлагање нуклеарног отпада! Али, навикла је Радојка на плин; сада је мучи што ће гибаница бити без јаја.
– Па стави бре неко јаје, на шта ће да ти личи гибаница, знаш да имамо госте!
– Не бих се ја играла с тим. Знаш да немамо сертификат за ону коку граорку, ја сам је сама излегла па нема контролисано порекло, ни лиценцу за јаја. Мени се бог`ме не иде у затвор нит` ми се носи наруквица где јој место није.
– Не брини ти за наруквицу, то је само за оне што украду милионе! Ма, море, кад ја полудим па у`ватим и закољем прасенце . Да једном слатко једем, после три године …. бем` ти више и ту њи`ову Јевропу!
– Немој се шалити деда ! Знаш како си прошао за оно пиле пролетос!
То вам нисам рекао: Милоје био решио за Васкрс да испече пиле, дојадило му да стално једе алге, соју и корн – флекс ! И само што је појурио по дворишту једно овеће пиле са ножем у руци, створила се на капији патрола интервентне бригаде, амбулантна кола и ватрогасци све са ротационим светлима и сиренама. Пола села се испрепадало а деду одведоше на присилну хоспитализацију и сва могућа испитивања. Извукао се тада без затвора али му је одређен обавезни програм инклузије и ресоцијализације тако да сваке седмице долази социјални радник и поверава да ли је деда променио став и прихватио европске норме понашања. Посећује такође и комшију Јеврема који је, кад су нам оно уграђивали чипове, питао госпођу која издаје биоометријска документа да му, уместо на леву руку, чип уграде на ону ствар!
Милоје опет бесно опсова и погледа горе према Мучњу.
– Знаш шта снајка, одок ја сутра код пријатеља Шараклаје на Катиће да мало одморим главу. Нема те Јевропе којој он неће доскочити; направио на Карађођревом шанцу једну земуницу у којој држи мали лампек, увек има добру домаћу препеченицу, коју ова еколошка комисија није пронашла. Били су једном у близини, осетили да нешто мирише, али спасио га Крцун – начелник дистрикта и повереник ЕУ, који и сам наврати на по неку с`времена на време; рекао да су у питању неке хемијске анализе. Недељом се ту испече и јагњенце за друштво, милина једна ….. А све изграђено од`донације коју је Шараклајић добио од те исте Јевропе за истраживачку станицу, алал му !
– Стигла си, ћеро – обрати се унуци Марини, која управо улази у двориште. Марина, лепа девојка, гимназијалка већ, не одговара; не чује ни деду ни Радојку. У ушима јој слушалице а наочаре носи са уграђеним таблет – рачунаром, то је прави модни хит ове године, тако да мали по граду и не виде једно друго а камоли да чују. Али зато су увек у вези са ,,пријатељима “ са Фејсбука; тако и она, управо разговара са својом новом девојком, Словенком коју је упознала у Гучи. Чим заврши школу планира да се венчају. Милоје замало није умро кад је чуо за то, слаба му је била утеха што се и Јевремов унук оженио са неким момком из Новог Сада. Све по европским законима!
А ни у Гучу Милоје више не иде, откакоје тамо забрањено пиво и роштиљ. Под шаторима се служи само чешка сафалада и броколи, а пије се искључиво Ред Бул, који је и главни спонзор сабора. Последњи пут кад је био, тако га заболео стомак од посне хране да је једну девојку замолио за таблету. Узео је три, док му не рекоше да је то био Екстази! После је цело вече играо ,,моравац“ без обзира што је на програму био концерт Бечке филхармоније и такмичење у јодловању! Насмеши се, први пут после дуго времена кад се сети тога .
Али за кратко, јер цезијумски сат са џамије у центру Прилика поче да избија дванаест сати. Одмах потом се са разгласа зачу Ода радости, химна Европске уније. Сви стадоше мирно, како је и прописано а Милоје се три пута прекрсти, показа шипак према западу и овај пут саасвим гласно опсова: преживела је Србија и турску империју, и аустроугарску, и немачку окупацију …….па вала ће до`акати и овој Јевропи . даће бог!
Драган Шипетић – Чачак
НУШИЋИЈАДА 2011 – ИВАЊИЦА
прва награда за сатиричну причу