Верујте ми поштовани читаоци, ваш аутор не припада присталицама теорије завере, који се у великој мери састоје од ентузијаста превртљивог ума.
Аутор је такође далеко од теорије светске завере, у коју су, по теорији истих ентузијаста, неизбежно увучени не само сви познати политичари, него и судеди из викендица.
Упркос свему, аутор се одлучио на обраду теме тајних друштава, које је означио називом “Лобања и кост” (тако се зове масонска ложа универзитета у Јелу, која је дала Америци највеће политичаре и председнике). http://en.wikipedia.org/wiki/Skull_and_Bones
Циљ је једноставан – хтео бих да разјасним шта је реално, а шта измишљено, у делатности англосаксонских масона.
То је огромна тема. Ако покушате да саберете материјале о делатности масона током неколико векова на једну гомилу, та гомила ће достићи висину двоспратног “Дома мртвих” у коме се окупљају чланови ложе “Лобања и кост”.
Истина, велики део тог писанија отпада на жврљање теоретичара завере и маштовитих писаца попут Дена Брауна, који су на масонској теми зарадили својих “пет шолди”.[1]
Веома мало је истинских, поузданих докумената о делатности “браће”. А ако ми не желимо пуштати машти на вољу и свој мозак доводити до тачке усијања, онда ћемо се обратити само оним стварима које представљају необориве чињенице.
Највероватније, требало би почети са разматрањем зеленог папирића са називом “један долар”, који, сложићете се са мном, лежи у основи читаве конструкције, не само америчке, него и светске економије. Симболика приказана на папирићу има конкретан смисао и носи у себи информацију о односу њеног аутора према свету.
Због тога није лоше да, свако ко користи долар, зна каква се порука крије у његовом новчанику.
Дакле, шта се скрива иза 1$ USA, који је оформио руски уметник Николај Рјерих 1928. године, по наруџбини будућег потпредседника Велса.
За почетак, хајде да се запитамо зашто су људи који су стајали иза Рјериха, изабрали управо монету од 1 долара? Зар није боље да су циљали на 100 пута већу вредност папирића? Или на десетицама или хиљадицама (штампали су и такве!)?
Овде се мора признати да су наручиоци били масони, јер је сва симболика монете обележена неспорно масонским обележјима.
Многа тајна друштва су од давнина придавала јединици неки сакрални значај, уздижући је изнад свих других бројева. У првом реду – легендарни темплари, оснивачи савремене масонерије. За темпларе, јединица је представљала “јединство у различитости”. За јавност, ти можеш преузети свакојаки лик, иступати у име било које, чак и непријатељске партије. Но унутра, међу “својима”, мора да се сачува јединство. По учењу темплара, јединица такође значи да нема никакве разлике између зла и добра. То је и било забележено на застави тајних витезова: четири наизменично црна и бела квадрата. Бели је – симбол добра, црни – симбол зла. Или по латински: “EPLURIBUSUNUM”.
Овај натпис од 13 слова ми видимо на траци у кљуну орла, на десној страни монете од 1 долара.
На орла треба пажљивије обратити пажњу. Његове груди покрива штит са 13 трака. У једној канџи је стегнуто 13 стрела, а у другој, маслинова гранчица са 13 листова и 13 плодова. На једном орловом крилу налазе се 32 пера – то је степен иницијације у обичним масонским ложама. А 33 пера на другом крилу, симбол су вишег и поготово, тајнијег степена.
А над самим орлом, вероватно над Сједињеним Државама, уздиже се шестокрака Давидова звезда (симбол изабраног народа), која се састоји од 13 белих звезда петокрака.
Слева на монети од 1 долара, Рјерих је сместио пирамиду, један од главних симбола слободних зидара. Тако себе називају браћа-масони, као да им родослов сеже из времена жречева и тајних друштава Древног Египта. Но, ова пирамида је некако чудна. Усечена, сложена из 13 ступњева. Истраживачи је зову “Пирамидом Илумината (Просвећених)”. То је читава група старинских масонских ложа. Структура Илумината састоји се од 13 степени иницијације, што је очигледно одражено и на 13 ступњева пирамиде на долару.
Врх обезглављене пирамиде као да се уздиже на зракама, изнад основе. У троуглу (још један масонски симбол!) види се око. Њега различито називају, но чини се да је најисправнији назив “свевидеће око”. Изнад ока је натпис, који се поново састоји од 13 слова: „AnnuitCoeptis“. “Оно нас подржава (благослови)!” Мисли се на тајанствено око у троуглу. Доња трака окружује пирамиду и на њој је латиницом написано мото: „Novusordoseclorum“ (Нови светски поредак).
Шта смо ми добили у резултату? “Благословен нови светски поредак!”. Онај у коме владају масони. Свевидеће око, Луцифер, царује над пирамидом – над свим народима света. За оне који прихватају нови поредак – маслинова гранчица у орловој канџи. За непокорне – стреле!
Ви се не слажете? Пробајте понудити друго објашњење ове симболике.
Главну тајну Рјерих је зашифровао у центру монете. Изнад се види светли натпис: “Сједињене Америчке Државе”. Мало ниже је наизглед благочестива фраза: „InGodWeTrust“ (Ми верујемо у Бога). У каквог? Америка је званично хришћанска земља. Међутим, на доларској монети ви не можете наћи ни један уобичајени хришћански симбол. На пример, одсуствује и сами крст. Зато свуда царује “вражији број”, за обичне људе несрећан број 13. На невеликом папирићу појављује се минимум 8 пута. У каквог онда “Бога” предлажу да верују Американцима и целоме свету? Одговор је дат у самом центру монете. Орла и пирамиду са оком уједињује реч “ONE”. ЈЕДАН, ЈЕДНО. Рекло би се да је то ознака номиналне монете. Но, већ ниже имамо такав натпис. И у сваком од четири угла нацртана је јединица (бројем и словима). А та крупна реч од три слова стоји посебно, без икаквих допуна. Та реч има сасвим другу улогу, представљајући централни део композиције:
Ми верујемо у Бога
Он је један
Један долар
Зар није Конфучије рекао: “Знаци и симболи владају светом, а не реч и закон”.
А ако измеримо ширину монете? Испада 66,6 мм. Случајна подударност?
Но, вратимо се “несрећном броју”. Познато је колико се САД и Европа боје тог несрећног броја. У неким хотелима чак нема тринаестог спрата. Постоји чак и научни термин који дефинише бојазан од броја 13 – трискаидекафобија. Још већи страх доноси петак тринаести! Тог несрећног дана разапет је Христос, Каин је убио Авеља, Адам и Ева су пробали забрањени плод.
И тако, уверили смо се да основна једдиница светског финансијског система носи у себи масонску генеалогију, која предвиђа тајне начине управљања политиком, туђе хришћанском погледу на свет.
Веома важна је и та околност, што се ова “једнодоларска декларација” масона из 1928. године појавила после стварања и ступања на снагу Федералног Резервног Система САД, који је постао моћан инструмент у достизању њихових циљева.
Овде се треба присетити да од масона изабрани демократски систем власти не предвиђа никакво народно вршење власти. Разлог је једноставан – од народа изабрани политичари одвојени су од канала са новчаним токовима. Те канале контролишу крупна финансијска друштва. Политичари могу до миле воље говорити о свом служењу друштву, но реалне послове стварају реални новци, под којима су ови ангажовани као извођачи.
У тачки у којој се пресецају политика и новац, управо и расту масонске ложе. О томе искуство САД очигледно сведочи. Сви угледни финансијери и политичари у тој земљи повезани су међусобно масонским ложама.
Ипак, поставља се питање какав је смисао те појаве? Зар Ротшилди не могу да се сретну са Рокфелерима и Морганима и приликом игре голфа и да у неизнуђеним околностима донесу потребна им решења? Због чега та сва масонска бесовштина?
Ротшилдима и Рокфелерима заиста није нужна црна конспирологија и они могу мирно да воде дијалог са председником државе. То су становници Олимпа на који тешко могу да се попењу шпијуни из противничког табора. Но, одлуке које они доносе, понекад су апсолутно тајне, и од великог броја извршилаца тих одлука захтева се да држе језик за зубима. Већина чланова англосаксонских ложа високог нивоа иницијације, јесу извршиоци идеје главних људи Америке и овде тајновитост представља закон.
Примећујемо да, поред тих људи, у Америци има још око 5 милиона чланова масонских ложа нижих нивоа иницијације, који немају појма шта се “горе” ради.
Хајде да погледамо рад масона на примеру финансијске кризе, која је прво потресла Америку а сада и цео свет.
Кризе се изазивају вештачки и њихови аутори су увек из Федералног Резервног Система САД (раније Федералне Резервне Банке), заједно са високим чиновницима и администрацијом и групом најутицајнијих банака. Циљ кризе увек је један те исти – муњевито богаћење и прерасподела имовине у њихову корист. Шема је суштински стандардна и моделише се само приликом нових финансијских инструмената, дотад непознатих свету.
– У почетку ФРС спроводи необуздану емисију долара, који нису подржани никаквим еквивалентом. То је празна “амбалажа”.
– Банке које сарађују са ФРС издају ту “амбалажу” у виду јефтиних кредита под минималним каматама.
На финансијском тржишту настаје бум – сви се хватају за јефтине кредите и уграђују их у реалну привреду. За такву празну “амбалажу”, стварају се и купују реалне економске вредности.
Паралелно на берзама цветају спекулације. Данас је главна финансијска берза у ствари виртуелна. То је електронски свет, у коме струје невероватне реке виртуелног новца и често нема никакве везе са стварном производњом. Ако ви контролишете кључне моменте тог тржишта, сами себи штампате новац у потребним количинама, сами себи дајете кредите било каквих размера, сами организујете новости на које тржиште реагује, сами одређујете време за пуштање тих новости, онда ћете ви зарађивати фантастичне новце. Ви ћете из године у годину скупљати контролне пакете акција од истински профитабилних предузећа, како би, када све пропадне, веома велики део реалних актива остао у вашим рукама.
За неупућене (неинициране) играче, берзанско тржиште представља жешћу варијанту играња руског рулета, када је у добошу револвера од 6 места, пет попуњено мецима. То је такође игра и у њој такође буде и победа, но, њих бива веома мало.
Но, игра са виртуелним процентима не може се бесконачно продужавати, јер темељни закон да новчана маса треба да одговара одговарајућој робној маси, нико не може укинути. Ова подударност чудовишно се нарушава. “Амбалажа” иде у највећем степену на куповине и спекулације, а не на стварање робе. Они који су их наручили, нису у стању да их врате банкама. Не смемо заборавити да су то били кредити. Наступа дан “X” када ће кредитори организовано обзнанити своје банкротство. Почиње економски колапс и пир грабљиваца. Иницирани учесници комбинација јефтино купују а потом у магновењу обесцењују акције банкротом. Иде бурна прерасподела имовине.
Када се апетити задовоље, нужни чиновници у владама укључују “контролисани излаз” из кризе или једноставно речено, реду банкротираних помажу државним новцем, како би они преживели. Тиме се ликвидира опасност социјалне експлозије.
Привреда као да оздрављује и Федерални Резервни Систем припрема нову кризу.
Каква је овде улога масонских ложа? Нико осим масона данас не може да спроведе такву дугорочну комбинацију, не допуштајући цурење информација или њен слом. То су најпоузданије структуре. Само овде се спроводи разрада строго чуваног плана и што је најважније, ред братства из виших иницијација одлучује када ће наступити дан “X”. Ту се сачињава списак жртава и прави се расподела опљачканог.
Због тога сви дипломци елитних америчких и британских универзитета постају чланови ложа, где се укључују у вођење закулисне политике. Потом, међу њима најприхватљивији, по одлуци и уз помоћ ложе, могу израсти до виших државних функција, све до места председника САД. То се догодило практично са свим америчким председницима двадесетог века, са изузетком Џ. Кенедија, који је и платио због тога што је дошао у раскорак са политиком ФРС. Тај председник је одлучио да ограничи моћ ФРС и да уведе сребрни стандард долара, то јест, да врати тржишно контролисану емисију. Он је убијен већ сутрадан по потписивању одговарајућег указа, а сам указ никад није ступио на снагу.
Како је показала неуспешна истрага тог атентата, његови корени иду до тајних друштава, о чему уопште не воли (или се плаши) да пише америчка штампа.
О појави ФРС као главног органа вештачких криза, писано је много. То је уникалан инструмент који омогућава приватним лицима да регулишу обим новчане масе најмоћније државе на планети. Било би чудно ако би приватно лице које је добило таква права, не би искористило тај инструмент за своје интересе. Ево списка очева-оснивача ФРС из 1913. године, који су се за сто година мало изменили.
1. Банка Ротшилда у Лондону и Паризу
2. Банка браће Лазар у Паризу
3. Сејф-Банка Израэла Мозеса у Италији
4. Банка Варбурга у Амстердаму и Хамбургу
5. Банка Лемана у Њујорку
6. Банка Кун Леб у Њујорку
7. Чејз Манхетн Банка Рокфелера у Њујорку
8. Банка Голдмана Сакса у Њујорку
Свака од ових банака имала је одређене везе са масонским организацијама а често их и сачињавала.
Наравно, време тече и масонске ложе не решавају све проблеме који стоје пред ауторима “Новог Светског Поретка”. Сада постоје и такве мистериозне организације као “Билдерберг клуб”, “Трилатерална комисија”, “Савет за економске односе САД”.
Шта је масонска ложа и која је њена сврха постојања, најбоље је показати на случају ложе “Лобања и кости”. Чланство у том братству започиње се на Јејл Универзитету и траје цео живот. Њени чланови су били, а и сада су, чланови најпривилегованијих породица у САД – људи који ево већ скоро два века чине владајућу класу у САД.
Колеџ Његовог Величанства Колоније Конектикат, који је себе назвао Јелским у част Илајхју Јела, који није био научник, нити просветни делатник, већ богати енглески трговац. У одговор на молбу повереника колеџа Јелј из 1718. године, он је послао из Лондона велики сандук са књигама, портрет краља Џорџа I и девет палета индијске робе, од чије продаје је уручио колеџу 562 фунте и 12 пенија – за то време не малу своту.
У складу са замислима својих оснивача, колеџ се одликовао изузетном чак и за то време “побожношћу” и нетрпељивошћу. Ту је основана прва црква у америчким просветним заводима; студенти су били у обавези да два пута дневно посећују службу. Њима је на територији колеџа било дозвољено да говоре само на латинском. Професори су им усађивали осећај моралне супериорности и изолованости, не дозвољавајући било какву студентску самоуправу.
Психологија тврђаве под опсадом неверника, допринела је да Јејл практикује неку врсту “дедовштине” (hazing – покушај понижавајућег “посвећења” бруцоша). Потпуно озваничено су се студенти делили у зависности од социјалног статуса родитеља.
Масонска ложа се није појавила сама од себе. Она се разгранала из студентског удружења “Фита-бета-капа” са универзитета Вирџинија из далеке 1779. године. Назив друштва са грчког се преводио као “мудрост- водич живота”, но, треба одмах истаћи да је делатност “мудрољубивих” студената од почетка била заогрнута строгом конспиративношћу. Нико није знао њихове задатке нити циљеве, али већ тада је било познато да су они све друге осим масона, сматрали “варварима”.
Није познато каква би била судбина ложе да није било догађаја који је 1826. године узбудио сву Америку. Тада познати писац и политичар Виљем Морган је обзнанио да је добио опширан материјал о делатности масона и да се спрема да га изда у виду књиге. После тога Морган је тајно и без трага нестао и до дан данас није пронађен. Треба рећи да су од тада масони, који су преузели све полуге власти у Америци, постали прилично познати јавности која је постала страшно огорчена. Толико огорчена да је створила и антимасонску партију, која је брзо почела јачати.
На председничким изборима 1832. године, партија је истакла свог кандидата против демократе Енрју Џексона и лидера америчких виговаца Хенри Клеја, који су били масони. Борба са тајним друштвима дотакла се и студентског братства. Од ложе у Јејлу тражило се отказивање од принципа тајности.
Тада је њен предводник Виљем Расел одлучио да прикрије претходно седиште и са 14 истомишљеника основао је ново тајно братство по моделу једног од Немаца. Овај пут они су копирали Ред илумината који је порицао своју директну везу са масонима, али су зато они израсли у масоне. Илуминати – то су масони међу масонима.
Тајно друштво Илумината (illuminates – освешћени) основао је 1776. године у Инголштаду млади баварски професор права Адам Вејсгаупт. Профессорова научна област била је социјална реформа егалитарног модела. При том, маса у редовима масонских ложа уопште није знала о делатности свог руководиоца или је била доведена у заблуду са његове стране. Они се од масона високог степена иницијације користе као “слепци”. Друга посебност илумината је жестока централизација и дисциплина.
Зато можемо, идући напред, рећи да они чланови ложе који су учествовали у припреми и извршењу експлозија у “кулама-близанкињама” у Њујорку, по правилу нису имали представу о размерама замисли и њеним глобалним последицама. Данашњи чланови друштва “Лобања и кост” не поричу верзију о њеном немачком пореклу. У њеном седишту постоји Немачка соба, у којој су зидови украшени сликама студентског живота у Немачкој и пословицама на немачком језику. Једна од химни друштва написана је на мелодију Deutschland uber Alles. Ту мелодију написао је Џозеф Хајдн 1797. године; да ли треба напомињати да је Џозеф Хајдн био масон (по протекцији свог пријатеља Моцарта он је био инициран у братству бечке ложе Zur wahren Eintracht 1785. године ).
Један од 15 чланова првог сазива био је и Алфонсо Тафт – родоначелник династије високих политичара, војни министар, министар правде, посланик у Аустро-Угарској и Русији и отац Виљема Хауарда Тафта – двадесет седмог председника САД. Чланови тајног друштва су поштовали знамените гусаре и правили су планове за светско господарење. После 170 година друштво се разрасло, пустило је корене и гране и достигло је изузетан и невиђен утицај.
“Лобања са костима” већ дуго година влада Америком. Друштво је 1856. године званично регистровано као труст-фондација под називом Russell Trust Association. Од тада, “Лобања” нема проблема са финансијама. За разлику од других сличних друштава, његови чланови не плаћају чланарину, међутим, дају добровољне прилоге. По завршетку универзитета, сваки члан друштва добија на поклон 15 хиљада долара а као поклон за свадбу – зидне часовнике са клатном, у махагони дрвету.
Унутрашњи ентеријер “гробнице” у којој се окупљају масони је веома интересантан. Просторија је богато декорисана и испуњена раритетима. По зидовима су окачени ловачки трофеји и оружје, а по угловима стоје маненени рицари у пуној борбеној опреми, у застакљеним витринама стоје средњевековни рукописи и минијатуре. Посебно су карактеристични часовници који се налазе у кући, њихова посебност огледа се у томе што они раде 5 минута унапред. Управо по том времену заказују своје сусрете чланови реда. Време по коме живи комплетно преостало човечанство назива се “варварским”. Оснивач реда, генерал Расел, зачетник је стварања колекције војних реликвија – то су предмети који су припадали члановима друштва који су ратовали у Грађанском, Првом и Другом светском рату. Наравно, главни елемент ентеријера представљају лобање и кости људи у свим видовима – као цртежи, модели и истински. На пример, у једном стакленом ормару чува се скелет који чланови друштва са поштовањем ословљавају са “мадам” и тврде да су то остаци маркизе де Помпадур, љубимице Лудовика XV.
Још један трофеј исте врсте – костур Џеронима, чувеног вође Индијанаца – тачније племена Чирокеза из народа Апача. Џеронимо је легендарна личност. Он се очајнички борио опирући се одвођењу племена у резерват, био је заробљен па побегао и коначно, 1886. године, био је принуђен да се преда због изузетне бројне супериорности непријатеља. Џеронимо се обратио у хришћанство, умро је 1909. године и сахрањен је у тврђави Сил у држави Оклахома. А ложа “Лобања и кости” је 1918. године решила да, пошто је Џеронимо скинуо 49 скалпова са белих Американаца, да је праведно да сада његова глава украси “гробницу”. Његов гроб је откопан а лобања украдена. По легенди, командант откопавања био је нико други него Прескот Буш – будући сенатор и деда скорашњег председника САД. О ритуалу иницијације у ложи постоје најскандалознија сведочења. Неки извори тврде да је новопридошли дужан да лежећи у ковчегу, маструбира пред очима чланова секте, откривајући им своје најстидније сексуалне тајне. Џорџ Буш млађи је приступио у “Лобању и кости” 1967. године. Он је већ треће покољење чланова реда и то по обе линије: његов већ помињани деда Прескот Шелдон Буш био је ожењен са Дороти Волкер, кћерком свог пословног партнера Џорџа Херберта Волкера-млађег, такође члана “Лобање”. Многи мушкарци из обе гране тог разгранатог дрвета студирали су у Јејлу и били су чланови реда.
Кратак курс из историјата “Лобање” био би непотпун ако не би размотрили његова главна достигнућа. Закулисна моћ реда почела је од председника Виљема Макинлија (1897-1901), кога је “гробница” наговорила да почне рат са Шпанијом за Кубу и Филипине и самим тим у потпуности изменила светски поредак, а заједно са њим и САД. Грађански губернатор заузетих Филипина постао је Виљем Хауард Тафт, који је 1904. године постављен за војног министра у администрацији Теодора Рузвелта. У том својству он је 1906. године умирио устанак на Куби. А две године касније постао је први председник “делегиран” на највише државно место од стране тајног Јејлског реда. Тафт је за војног министра одредио свог сабрата из “Лобање” Хенри Луиса Стимсона, који је одиграо одлучујућу улогу у америчкој спољној политици. Он је служио у администрацији седам председника. Код Кучиџе је био генерал-управитељ Филипина, код Гувере Државни секретар и на крају код Френклина Рузвелта и Хари Трумана – поново војни министар. У годинама Другог светског рата, заједно са Државним секретаром Дином Ачесоном и начелником Генералштаба Генералом Џорџ Маршал Стимсом, улазио је у круг лица која су доносила најважније стратешке одлуке. Он је чувен не само по доктрини свог имена, него и обуком младих америчких политичара, у такозваном “дечијем вртићу Стимпсона”. Многи његови питомци били су чланови “Лобање”. Последњих година живота (Стимпсон је умро 1950. године), он се посветио превођењу кључних федералних министарстава на мирни колосек. Законом о националној безбедности из 1947. године, војно министарство претворено је у министарство одбране а Управа стратешких служби у – ЦИУ. Министар одбране је 1951. године постао његов ученик Роберт Ловет, потомак чланова “Лобање”. Што се тиче тајне службе, тамо је он инфилтрирао низ чланова реда. Један од најпознатијих био је и “ловац на кртице” начелник личне контраслужбе ЦИА Џејмс Џизус Енглтон. Код Џона Кенедија “Лобања” је ојачала своје позиције. Место саветника председника за националну безбедност заузео је Мекџорџ Банди, као и Ловел – наследни члан реда. Аверел Хариман је био заменик Државног секретара по питању Азије. Обојица су наставила са послом и у администрацији Линдона Џонстона.
Испада да су чланови реда током десетлећа доносили судбоносне одлуке у најважнијим питањима спољне политике и одбране. Контролисали су изградњу атомске бомбе и одабрали место у Јапану где ће је бацити, били су на изворишту “хладног рата”, увукли су Америку у рат са Вијетнамом. Кажу да је Буш старији први пут помислио на председниковање као амбасадор у Кини (1974-1975). Чувши да амбасадор жели бити председник, сабеседник је запитао “које компаније?”. Буш је одговорио – Сједињених Држава. Тај сабеседник је био шеф ЦИЕ, син славне новоенглеске породице и стари пријатељ из “Лобање” Винстон Лорд. Пројекат “Буш-старији” је успео, а годинама касније успешан је био и други пројекат реда – “Буш-млађи”.
Овде треба истаћи следећу карактеристику. Између два Буша улетео је Клинтон, који није био члан ложе “Лобања и кости”. Али, не због тога што то он није желео, већ зато што није имао такав родослов. Тако рећи, није прошао кастинг. Али то није обесхрабрило Била и он је нашао друге путеве уласка у клуб нај, нај Американаца. Ево шта пише амерички истраживач Fritz Springmeier у свом раду«The Illuminati Bloodlines»: “Постоје фотографије из тајног одељења Министарства за борбу са наркотицима, које приказују како Џорџ Буш млађи шмрче кокаин заједно са својим присним јараном Билом Клинтоном. Ви треба да знате да се породице Буш и Клинтон дуго година друже и сусрећу на ранчу Џорџа старијег у Мејлу. Фотографије су доспеле у руке главних репортера Америке, али ипак нису изашле у јавност јер је на њих извршен невиђен притисак”.
Ипак, ви ћете приметити да заједничко шмркање кокаина није довољно да би се доказало масонима да си њихов. Јер на њиховом језику – свој значи антихрист. Они су слуге Луцифера.
И тако, некаква Pam Harriman уводи Клинтона у сатанистички клуб “Паклени огањ” који такође припада секти Илумината. (The Hidden Inner Circle of the Global Illuminati Conspiracy, Texe Marrs, 1995).
Бил Клинтон је срећан. Он је на врху Олимпа, али је несрећна његова жена Хилари. Она такође жели у сатанисте. Ипак, њеној жељи је само делимично удовољено – заузета су сва места за вештице и њу су прикључили кружоку шамана. Такозваним «Shamanism witchcraft». Као што се може приметити из завијања Хилари по међународним аренама, она је добро изучила ритуалну уметност и зна да призове себи сву невидљиву нечист.
Због тога, враћајући се Билу Клинтону, приметимо да његова појава у Белој кући нипошто није срушила карте реда “Лобања и кости” и они су кренули у нову етапу покоравања света ратом против Југославије.
Да би било могуће схватити какав је скривени смисао иза прве и друге авантуре америчких тајних друштава, треба се присетити изјаве једног од водећих масона и Директора планетарне иницијативе ОУН Дејвида Шпенглера: “Нико неће ући у Нови Поредак све док се не поклони Луциферу. Нико неће ући у Нови Век, док не буде посвећен у његову веру”. Тако постаје очевидно и очигледно, како се председник САД који је већ тада био члан сатанистичке секте “Паклени огањ” борио за слободу и демократију у Југославији – слање њихових авиона и ракете биле су химере пакла, које сеју семе страдања и мржње.
Шта данас желе од власти Србије? Да се закуну у верност Луциферу?
[1] Од “Soldo” – стара италијанска сребрна монета (прим. прев.)
„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)