Један од најактивнијих учесника у заједничком злочиначком подухвату бомбардовања СРЈ, ратни злочинац а по некадашњем положају и политичком опредељењу Рибентропов наследник, Јошка Фишер се на Православни Божић ауторским текстом огласио у листу Зидојче цајтунг а о својој омиљеној теми – Србији.
Наравно, већ од наслова текста – Хоћете мир ? Онда Србија мора у ЕУ ! -, имплиците се закључује да је Србија за сада само једна силом укроћена држава, која ће оног момента када дизгине попусте опет отићи у „……..радикални национализам, базиран на рату и употреби силе и насиља…..“. Фишер понавља већ отрцане али још увек у употреби германске антисрпске ставове а ла „Ова, некада највећа југословенска, република је под Милошевићевим режимом изазвала кризу на Балкану и бројне ратове на подручју бивше Југославије. Преусмерење већине Срба на радикални национализам, базиран на рату и употреби силе и насиља, прави је узрок кризе и рата на простору бивше Југославије. То је довело до четири рата: у Словенији, Хрватској, БиХ и на Косову, док је пети, са Македонијом, спречен у последњем тренутку уз помоћ НАТО-а и ЕУ, чиме су српском национализму постављене границе.“
Фишер се у тексту критизерски осврће на замор ЕУ што се тиче проширења и пледира за пријем Сбије у ЕУ не зато што цени наш народ, државу, културу и традицију, или макар „демократски напредак Србије“ већ то веома вешто покривено ради са позиције представника наднарода којег мрзи да се опет обрачунава са балканским српским варварима. Уосталом, као и 1999е, када је огрнут плаштом еколога Немачку Партију Зелених силом гурнуо у обичан натовски подкомитет и у њеној до тада чистој и племенитој историји деловања оставио један сраман и крвав белег партије која се залагала за рат, тако би сада Фишер својим текстом ратнохушкачи ЕУ потив Србије. Он се уживео у улогу ратног победника па са тих позиција кривотвори историју те Србију проглашава јединим и главним кривцем за ратове на територији бивше СФРЈ, што ни тада није са лакоћом и без присиле могло да се прогута у међународној јавности а камоли сада када се и „оном суду“ у Хагу неколико пута омакло да тужи и осућује (како-тако) и Хрвате и муслимане. Тај лажов и пробисвет, који се у политику пробио на основу у немачкој политици туђих транге-франге погодби, који је са лакоћом и у својој земљи заборављен, покушава опет на конто Србије, сада пратећи тренд ( јер је тренутно у већинском делу ЕУ политички коректно обећавати Србији улазак у ЕУ) али застарелом реториком да себи пронађе ухлебљење у оквиру институција ЕУ.
Фишеров текст није никаква озбиљна анализа, упозорење и нема никакву тежину јер је и за укус мрзитеља Срба написан ванвременски, штеточински и расиситички острашћено.
Фишер каже да се кризе на Балкану циклично дешавају и да Србија у све томе увек има главну улогу као да је он рођен негде у Заиру а не у држави која је један од кључних криваца за све „циклусе“ о којима говори, јер Хитлера је родила Клара Хитлер а не нека Стојанка Мајка. И обе Хрватске и Словенију није признала прво нека лева држава и са тиме изазвала грађански рат, него баш његова Немачка. Можда је Србија циклично по Фишеру била крива и 1914 и од 1941. до 1945. па су припадници његовог народа тада са правом у коалицији са разноразним Ханџар дивизијама, усташким покретом и балистичким бандама извршили праведан али не до краја извршен геноцид над Србима. Фишер говори о томе да Србија нема ЕУ перспективу ако не реши питање граница, јер тај олош мисли да је Кипар био по једном основу изузетак а да Србија по истом не може бити, јер јој је већ отимање територије у којем је и он страсно учествово проглашено као оправдан изузетак.
Безобразлук ове сподобе, јер човек није, се наставља и у његовом суфлирању Европи „да у свом суседству заведе ред и мир“ и хитно решава проблем Републике Српске и Космета а преко српке кандидатуре за улазак у ЕУ, који је као такав „историјска шанса“. Фишер као прави наследник истинског духа немачк политике када је Србија у питању – коначног свођења Србије на предкумановске границе, се не одриче великогерманског поимања Новог светског поретка који он у тексту назива Нови глобални поредак. Зидојче цајтунгу али и Дојче велеу који је његов текст пренео, можда није засметало мало трећерајховског бледила на својим страницама и етру, али ако неко у Бриселу заиста хоће да води истинску мирољубиву политику а не да спроводи тестаменте пропалих царевина и фашистичких диктатора, онда мора Фишеру показати правац за назад у историју, када у затвору за њега већ нема места.
Оливер Вуловић