Ми Срби не разумемо да је то што сам осуђен зато што је бомба пала на мене, на моје раднике, и то што ме је осудио мој суд – српска трагедија – каже Драгољуб Милановић
Некадашњи директор РТС-а Драгољуб Миловановић, први пут након изласка из затвора у ком је провео десет година због смрти 16 радника РТС-а у току НАТО агресије, у ексклузивној исповести за Наше новине прича о несрећном догађају, својој одговорности и изјави антиглобалисте Ноама Чомског да су радници РТС-а такође “Шарли Ебдо”, за које нико није палио свеће.
На самом почетку он напомиње да је две године, колико је прошло откад је напустио пожаревачку “Забелу“, избегавао да прича о несрећи која је задесила раднике РТС-а 23. априла 1999. године и о томе како се осећао када је био оптужен за њихову смрт.
– То је моја трагедија, није једина на свету, много неправди има. Ни трагедија која је задесила РТС није једина. Али ме боли то што ми Срби не разумемо или не желимо да признамо да је то што сам осуђен зато што је бомба пала на мене, на моје раднике и то што ме је осудио мој суд под притисцима и српска трагедија – почиње причу Милановић.
Некадашњи директор РТС-а сматра да је то шамар који можда неће бити обрисан са нашег образа, осим ако се ова или нека друга власт не сети да ту трагедију ублажи.
– Не ради мене, мене више нико не може поправити, ја сам уништен, али моје потомке може. Робијао сам и патио за оно што сам часно и добро радио. За време бомбардовања моји радници и ја смо дали частан допринос – каже Милановић.
Коментаришући изјаву Ноама Чомског да су радници РТС-а такође “Шарли Ебдо”, Милановић истиче да је страшно то што нико од српске јавности није то изговорио.
– Бојана Лекић, која је била главни уредник тих људи који су били бомбардовани, оних који су били рањени и повређени, е она данас каже да су “Шарли Ебдо” Ћурувија и Пантић. И рецимо да јесу, али неће да каже да су “Шарли” и новинари РТС-а, а била им је уредница. За њу јесу Пантић и Ћурувија “Шарли”, али нисам ја, а сам бог зна како сам преживео линчовање. Тукли су ме штанглама, а та банда која ме тукла, они нису терористи ни криминалци – каже Милановић и додаје да је то је дијагноза српског новинарства.
Истичући да су они који се наводно боре за слободу медија убили новинаре РТС-а, Милановић додаје да је јако тужно то што су медији реаговали тек након изјаве Ноама Чомског.
– Више је “Шарли Ебдо” РТС него што је то “Шарли Ебдо”. И ја сам “Шарли” и сви људи који су радили на РТС-у током бомбардовања. Тамо су залуђени терористи на злочиначки начин одговорили на увреде пророка и они имају изговор пред собом иако пред животом немају. Убили су људе који су радили свој посао, али су радећи то ризиковали своје животе и платили свој злочин главом. Наш “Шарли Ебдо” је био суочен са људима који су у летелици и као на видео-игрицама притиснули дугме и побили оне који су преносили слику о страдању свог народа. Ти који су их послали гледали су на екрану људе ка којима лети бомба. Они су гледали Бобана Ковачевића, који је у том тренутку водио Дневник, а нико њега не пита: “Да ли си ти ‘Шарли Ебдо’” – каже бивши директор РТС-а.
Бивши директор РТС-а не крије да га највише боли то што нико није поставио питање праве одговорности за погибију новинара. Чуди га што нико не жели да подсети на то да је председник САД Бил Клинтон признао да је свесно бомбардовао РТС и да није погрешио.
– Објективно сам био одговоран за све што се збивало у РТС-у и према 8.000 запослених, али у овом случају нисам био чак ни то, била је то виша сила. Власт није знала, како је могла да зна када ће непријатељ да гађа и шта – прича Милановић.
И даље тврди да радници РТС-а нису имали где да се склоне и да би их гађали где год да су били, те да је он само могао да се моли богу да их не задеси несрећа. На питање да ли мисли да ће неко ипак запалити свеће за погинуле, он каже да их он пали стално.
– Палим свеће у свакој пригоди, и у црквама и на гробљима, за те људе. Нажалост, не могу да одем на све гробове. Да сам одлазио на споменик који су тако гнусно подигли на Ташмајдану, пљували би ме, али бих волео и тамо да одем и да упалим свећу – признаје Милановић.
Милановић истиче да је Србија била немоћна пред силном машинеријом и глобалним медијима.
– Не знам како неко може да каже да смо ми изгубили битку. Какву смо то битку изгубили кад су они бомбардовали новинаре да их ућуткају. Изгубили смо животе и то је моја рана, ја са тим морам да живим. Не могу да мирно да спавам када знам да је шеснаест невиних људи убијено, од којих сам више од пола ја лично примио и које сам волео. Како ја да будем миран и како може ико да ме пита да ли се ја осећам кривим за то – каже Милановић.
(Телеграф.рс / Наше новине)
http://www.telegraf.rs/vesti/1401975-i-ja-sam-sarli-nisam-znao-da-ce-gadjati-rts-ispovest-bivseg-direktora-javnog-servisa