На састанку одабраних много се говорило и о ширењу војних дејстава у пуном обиму на Блиском Истоку и у Северној Африци
Како је ових дана јавио „Глас Америке“, министарство енергетике САД је фирми ћерки руске компаније Северстаљ – Северстал Нортх Америца – одобрило кредит од 730 милиона долара за модернизацију челичане у Дирборну, држава Мичиген.
Невероватна ствар – Мичиген, епицентар „зарђалог појаса“ Америке, одакле се одавно разбежао сав крупни амерички бизнис, у чијем су главном граду Детроиту све до данас остали опустели цели квартови, где шупље очне дупље прозора вила, које су власници напустили зато што нема посла остају стварни сведоци краха „америчке маште“. И баш је у тој држави, економски потпуно деградираној, руска компанија Северстаљ одједном пронашла корист да улаже новац. А паре нису мале. Роуге Стеел, компанија која припада Форду и која је 20-тих година производила делове од ваљаног челика још за прве Фордове аутомобиле – 2003. године је банкротирала. Северстаљ ју је купила 2004. године уз већ постојећу накротирану фабрику у Колумбусу, у држави Мисури, у истом том „зарђалом појасу САД“. Са још три предузећа која су купљена 2008. године у САД, Северстаљ је у америчку индустрију улила 2,2 милијарде долара. Наравно, све америчке ћерке руске компаније су испале толико губиташке да је Алексеј Мордашов, власник и први човек компаније Северстаљ, који је одлучио да ове године прода све три поменуте компаније, за њих добио скоро девет пута мање од количине новца коју је уложио – 225 милиона. Тако је саопштио пре извесног времена лист „Комерсант“.
Уз тако талентовано улагање руског актива по обалама Великих језера у САД, треба додати да главни власник и директор компаније Северстаљ Алексеј Мордашов контролише и Череповецки металуршки комбинат, два агломерациона комбината и десетине предузећа која су са њима повезана преко главне компаније – кипарске оф-шор фирме Фронтдеал Лтд., која успешно избегава, као што је и ред, опорезивање добити према руском законодавству.
Руси који могу, а неће да улажу веће паре у Русију су сада невероватно потребни Западу. Чак не ни Западу, већ кругу одабраних који се под велом тајне сакупља једном годишње на састанку маскирани под именом Билдерберг.
ТЕМЕ ЗА СВЕТСКУ ВЛАДУ
Овај чланак можемо да претворимо у велики есеј; есеј у књигу; а књигу у библиотеку ако само покушамо да сумирамо све постојеће верзије дешифровања циљева и задатака тог друштва, које се први пут састало у мају 1954. године у холандском граду Остербек у хотелу Билдерберг, – а које се састоји од „светске владе“ до гомилице незамисливо богатих људи, који возе светску економију у интересу транснационалних корпорација.
Како јавља сајт ове у сваком погледу необичне организације, 59. састанак Билдербершке групе у Сен Морису у Швајцарској протекао је углавном у дискусији о „изазовима економског раста“: иновацијама и буджетској дисциплини, евру и изазовима Европске уније, затим улози економија у развоју, безбедности социјалних мрежа, новим изазовима Блиског Истока, зонама конфликата, демографским изазовима, Кини…
Свака од тих тема појединачно је, што би се рекло, стварно достојна пажње политичара и економиста. Али зашто би се притом крила лица, врата чврсто затварала, прозори замрачивали, а обезбеђење стајало около, онако, како то обично раде завереници који су се састали ради договора о завери? Потпуни списак учесника овог годишњег билдербанкета, који је на крају овог текста, дозвољава да се уверимо да је међу позваним довољан број добро познатих особа аристократских манира, са могућностима које може да им ограничи само новчаник и са намерама које звуче потпуно невино. Зашто се и у Старом и у Новом свету не прекидају покушаји да се провири кроз тај густи параван тајновитости, којим се већ скоро пола века прикрива делатност одабраних?
Па само зато што, без обзира на све напоре билдерберговаца, о њима се зна да су, пошто су се нагојили захваљујући испорукама у годинама Другог светског рата, одлучили да је дошао њихов златни тренутак да пригрле полусрушену и осиромашену (и у новцу и у робама) старицу Европу. Већ крајем 40-их, ради учвршћења америчке контроле над европском елитом, ЦИА је почела да финансира Европски покрет, Амерички комитет за уједињену Европу, Европску омладину и друге организације које су пробијале пут америчком утицају.
Директно мешање владе САД природно је изазвало одбојност Европе, која само што је била победила фашизам, али су онда на посао прионуле транснационалне компаније, које су формирале некакву Алијансу, доцније названу Билдербершка група. Замишљена као клуб за размишљање представника владајућих кругова и највећих корпорација земаља чланица НАТО, група је у суштини постала главни замајац за интересе САД у Европи, али је врло брзо прерасла идеју оснивача и претворила се у „машину за формирање влада и политике“ европских држава, потчињену интересима чак не ни САД као државе, већ само уском кругу породица.
Председник Билдербершког клуба у освит његовог оснивања постао је принц Бернгард Холандски, који је служио у СС јединицама, и у то време био главни акционар нафтне компаније породице Ротшилд Роyал Дутцх Схелл.
Од оних осамдесет људи који су записани као оснивачи и који су се нашли у хотелу Билдерберг главне улоге су играли Д. Рокфелер, шеф фонда Рокфелера Х. Хајнц и председник Фонда Карнеги Д. Джонсон. Зна се да су учеснике оснивачког састанка бирали барон Едмунд Ротшилд и Лоренс Рокфелер. И већ тада је као један од главних циљева проглашено формирање јединствене европске државе са својом централном банком и јединственом валутом, која ће се налазити под природном контролом САД, као и формирање транснационалне владе.
Ко ће то да буде храбар, па да каже да они нису постигли циљеве које су поставили?
ШИРЕ НЕГО ИКАД
Како о последњем заседању клуба одабраних пишу британске новине „Гардиан“, „ове године је Билдерберг био много шири него икад раније. Већа гомила, више имена, више репортера“. „Гардијан“ је приметио и Алексеја Мордашова са његовим телохранитељима и коферима које царина није прегледала. И присетио се да то није први руски олигарх на билдербершком прагу. На пример, 2008. године, када су се „посвећени“ састајали у Грчкој, на Криту, био је позван Ољег Дерипаска. Притом, прецизирају британске новине, проширење круга учесника сведочи о томе да се шири и круг интереса домаћина седељке.
Зна се да је Билдербершки клуб постављен по принципу масонске ложе. Нјегова структура се састоји из три круга. Спољни је довољно широк и чланови тог круга знају само део праве стратегије и правих циљева организације. Други, Управљачки комитет (Стееринг Цоммиттее), састоји се од 35 људи којима је у 90 одсто познат задатак групе. Најужи круг – Консултативни комитет (Адвисорy Цоммиттее) – има десетак чланова који у танчине знају истинске циљеве и стратегију организације и који поседују сва овлашћења у вези са радом групе у периоду између два годишња заседања.
Довољно је рећи да је заседање клуба у Сен Морису, одржано од 9. до 12. јуна ове године, прошло под покровитељством само једног члана – Дејвида Рокфелера (Давид Роцкефеллер). Остали стални чланови Консултативног комитета су Едмунд де Ротшилд, Збигњев Бжежински, Пол Волфовиц, Хенри Кисинджер, (покојни) Ричард Холбрук, Етјен Давињон, Хенри Хајнц, Романо Проди. Новинари су пребројали да актив клуба уједињује 383 особе, чију трећину чине Американци – представници апарата председника САД, стејт департмента, најкрупнијих корпорација, банака и пословних кругова. Читава та војска је наоштрена да сачува и учврсти систем владања светским поретком на свој билдербершки начин.
Како је констатовао, не без хумора, тај исти „Гардијан“, цитирајући Томаса Джеферсона, аутора Декларације о независности САД, „увек када су људи добро информисани, они могу да верују својој сопственој влади. Ако су они (људи) постали непажљиви према друштвеним пословима, ви и ја, Конгрес, и Парламент, судије и губернатори, сви могу да постану вукови“. Ако се гледа тако, позамашни скуп, сакривен од публике, који обезбеђују снајпери и хеликоптери, не може а да не изазове мрачне мисли. Билдерберг – то је корак назад у погрешном правцу јер оно чему сви упорно тежимо, то је „отвореност владе“, констатује „Гардиан“.
ПОМОЋ СЕВЕРСТАЉУ
Сада новинари, утркујући се, нуде варијанте за читање „протокола Билдерберг 2011″, који, наравно, по традицији није ни прављен и, према томе, ни написан. Али се, без обзира на то, сматра да је детаљно анализирана Кина. На заседању је био присутан и њен представник: то је била Инг Фу, заменик министра за иностране послове Кине. Ко ће онда рећи да Кина није она земља која је нагазила на жуљ Америци?
Постоје претпоставке које заинтересовани шаљу Американцу Джиму Такеру, који већ много година сакупља билдербершки досије, да се на састанку „одабраних“ много говорило и о ширењу војних дејстава у пуном обиму на Блиском Истоку и у Северној Африци. О томе да се становништво планете смањује превише споро, за шта је алтернатива, према Билдербергу, светски рат. О подршци евру (Грчка и остале земље у зони која је у кризи нека плате острвима или чиме хоће). О настављању окупације Ирака. О изазивању низа криза у Кини и Русији како би се подрили њихови финансијски системи. О томе да са алтернативним масмедијима и интернетом који неће бити контролисан „може нешто и да се уради“…
Ову информацију можете да примите са сумњом, али ја нисам случајно започела тему од компаније Северстаљ и њеног власника, који милијарде долара сипа у САД. Само што је министар енергетике САД Стивен Чу, пошто је саопштио да је Северстаљ добио позајмицу у оквиру програма Министарства за економију САД за подршку у производњи аутомобила нове генерације, изјавио да је 730 милиона долара највећи кредит у последње две године у оквиру овог програма. А то да је новац дат компанији са руским капиталом – то је апсолутно нечувена ствар. Сматра се да, захваљујући кредиту, Северстаљ може да у америчком Дирборну, који преживљава тешке дане, отвори 260 сталних радних места и 2.500 привремених, као и да сачува 1.400 постојећих, а познато је да отварање нових радних места представља приоритет администрације председника Барака Обаме.
Баш је интересантно да захтев за кредит из програма за подршку производњи аутомобила нове генерације који је поднео амерички Крајслер није одобрен. Вероватно зато што власник Крајслера није провео четири јунска дана на састанку у Сен Морису.
http://standard.rs/vesti/41-svet/7960-jelena-pustovojtova-da-li-je-grupa-bilderberg-ove-godine-isplanirala-svetski-rat-.html