Сви се добро сећамо призора испред фабрике Галеника, када је Владан Батић групи новинара и тв екипи хистерично махао папиром за који је тврдио да је правоснажна пресуда арбитражног суда у Паризу по којој је Галеника додељена Панићу.
Галеника је преузета, боље рећи заузета, пошто су осим Панића и Батића у фабрику ушли тешко наоружани чувари који нису пропустили да следећих месеци малтретирају раднике галенике који нису били склони Панићевој отимачини.
После извесног времена када су задували други ветрови, Батић је у новинама ПОЛИТИКА почео свакодневно да објављује огласе на по две целе стране у којима је тврдио да арбитражни суд у Паризу још увек није донео пресуду!?!?
У међувремену у фабрици, колектив је подељен на два табора, лојалне и све остале. Лојални су махом радили у управној згради, добијали велике плате, скупе лаптоп рачунаре, аутомобиле и станове, док су свим осталима драстично погоршани радни услови.
Панић је почео убрзано да празни магацине Галенике и продаје робу у чисто своју корист. Основао је предузеће Галеника у Црној Гори и приказивао да је робу украдену из Галеникиних магацина у Београду произвео у Црној Гори.
Али његов највећи лоповлук се састојао у томе што се обавезао да ће као свој улог у Галенику (од 200 милиона долара) унети нове лекове у производњу иако је у време потписивања уговора са Галеником његов захтев за регистрацију тих лекова у америци био одбијен са образложењем да им се никада више не обрати са сличним захтевом јер је то добро познати ћорсокак у истраживању – једном речју фалш лекови.
Правну и сваку другу подршку у Београду је све време имао преко Владан Батића као свог заступника коме је и направио странку ДХСС.
И после свега та особа постаје је Министар Правде и има образа да друге лопове јури по Србији, уместо да заједно деле ћелију.