Сви протести у САД буће илегални
Вашингтон – Баш када се чинило да америчке власти не могу више нарушити Први амандман њиховог Устава, Конгрес је прошле седмице глатко одобрио предлог закона којим се било какав протест у близини неког званичника проглашава кривичним делом, без обзира на то учествује ли особа свесно у протесту или се тамо случајно затекла.
Предлог закона Х.Р. 347, познатији као Federal Restricted Buildings and Grounds Improvement Act, Сенат је одобрио једногласно, док су у Представничком дому само тројица посланика били против, а међу њима је био и председнички кандидат Рон Пол. Да би Х.Р. 347 постао закон, треба га још потврдити Обама, али то се чини као формалност.
Ако видиш тајног агента, бежи!
Неколико је новина које доноси ова „унапређена“ верзија о зградама и подручјима са ограниченим приступом. Осим што се формализује пракса да се не смете покушати приближити председнику, у САД-у више не смете без одобрења доћи у зграду или подручје где се налази неки функционер или било ко кога пази тајна служба. Односно смете, али вас полиција има право да ухапси, а тужилаштво теретити за угрожавање националне безбедности.
То значи да је ометање, макар и ненамерно, неког догађаја којем присуствује особа коју чува тајна служба постало федерални прекршај. То, наиме, спада у сферу ометања уобичајених државничких функција. Само неколико сати након што је предлог закона одобрен, Миту Ромнију је одобрена заштита тајне службе. Ако неко дође на његов скуп и почне му звиждати или нешто викати, следи хапшење и казна.
Произвољно одређивање „националне важности“
Осим тога, ваља нагласити како су подручја с „ограниченим приступом“ у закону дефинисана врло штуро и неодређено, те се оставља могућност да се практично свако подручје или догађај прогласи „национално важним“, на основу чега аутоматски на снагу ступају казнене одредбе из овог закона . Према томе, било какав већи протест или штрајк може од стране Одељења за националну безбедност бити окарактерисан као догађај од националне важности, због чега у принципу тај протест аутоматски постаје илегалан.
Еклатантно кршење Првог амандмана
Ваља напоменути како Х.Р. 347 еклатантно крши Први амандман америчког устава који каже како „Конгрес неће донети закон који ограничава слободу говора, право људи на мирно окупљање или упућивање жалби властима“. Ароганција коју су демократе и републиканци у Конгресу показали је невероватна – који део овога „Конгрес неће донети закон“ није разумљив?
Тајминг закона такође са собом вуче бројна питања. Осим што долази само два месеца након што је Обама на Стару годину одобрио National Defense Authorization Act, који му даје право да било кога ухапси и држи у затвору без оптужнице и суђења, ваља га посматрати и у контексту Occupy покрета који је прошле године прилично забринуо америчку политичку елиту. Сенату је на разматрање дат 17. новембра, таман у време масовног сузбијања Occupy протеста и рушења њихових кампова.
Баш као и у случају АЦТА, све се догађало далеко од очију јавности и медија
Везано уз Occupy, ваља имати на уму како Х.Р. 347 проширује постојећи закон на начин да „намеран и свестан“ улазак на „забрањено подручје“ мења само свесним уласком на забрањено подручје. Ова наизглед ситна промена властима омогућава да кривично гони „демонстранте“ чак и кад немају намеру да учествују у протесту и кршењу закона, односно ако се сасвим случајно затекну на простору који се одреди као забрањен.
Наравно, нешто слично као што је то био случај с АЦТА-ом, и овај је предлог закона био читаво време скривен од јавности и медија. То и не чуди, с обзиром на то да је реч о кршењу Првог амандмана. Америчке власти очито су свесне како би 2011. година, као година протеста, у 2012. могла доживјети своју реинкарнацију и то у још жешћем облику. Па су, ето, реаговали на време и законски санкционисала сваки покушај протеста.
Волим своја права и радо их се сећам
Џастин Амаш, један од свега тројице посланика који су гласали против предлога закона, сматра како је Х.Р. 347 неуставан: „Х.Р. 347 проширује постојећи закон на начин да сваки улазак или останак особе на простору где се налази званичник чини злочином, чак и кад та особа не зна да је илегално бити на том простору или кад уопште нема разлога сумњати да је то илегално. Неким званичницима можда и јесте потребна додатна заштита да им се осигура безбедност, али криминализирање активности које су легализоване Првим амандманом, чак и када
су оне неповољне за власти, јест кршење наших права.“
Сума сумарум, чека се још Обамин потпис и право на окупљање у САД-у ће отићи у историју. Први амандман дефинитивно је готов, јер ако грађани и помисле да се пожале властима, није јасно како би то могли направити. Приступ званичнику по новом се, наиме, сматра злочином само по себи. Нама остаје само за надати се да ово неће бити једна од ствари које ће Европа увести из Америке.