8. децембра, у конференцијској сали Друштва „Царград“, одржана је промоција првог тома нове књиге председника Друштва и потпредседника Светског Руског Народног Сабора Константина Малофејева. Књигу са кратким, али звучним насловом „Империја“, која открива праву (а не митологизовану од стране либерала и комуниста) историју човечанства и која је већ забрањена на Међународном сајму књига Non/fiction, представили су сам аутор, као и познати економиста, академик Руске академије наука Сергеј Глазјев, филозоф Александар Дугин, новинари Јуриј Проњко и Ана Шафран. А уочи промоције, Константин Малофејев је у свом новом ауторском програму под истим називом „Империја“ на Првом руском ТВ каналу Царград разговарао о објављеној књизи са студентима из неколико градова. У чему је, дакле, главна противречност између светске цивилизације новца и цивилизације части, каква би Руска империја будућности требало да постане? На ово и многа друга питања одговара руководилац Друштва „Царград“.
Зашто књига?
– Константине Валеријевичу, шта Вас је подстакло да напишете књигу „Империја“?
– Ја сам инвестициони банкар са великим искуством и било ми је занимљиво да читам о финансијама које стоје иза ових или оних историјских догађаја. Зато што знам како данашњи свет функционише и колико много новац одлучује. Наравно, има аутора који су писали о томе. Али пошто они сами нису стручњаци за финансије, резултат је био помало смешан за професионалног банкара. С друге стране, када сам читао стручњаке за финансије, приметио сам да су прилично слаби са историјским „материјалом“. Стога сам одлучио да напишем ову књигу, спајајујући оба знања.
Тај жанр се зове историософија. Историја има свој смисао. Али, нажалост, он се не види у нашим школским уџбеницима. У совјетско време имали смо марксизам или, чак бих рекао, „енгелсизам“, зато што је баш Енгелс написао књигу „Порекло породице, приватне својине и државе“. Тамо је темељ – класна борба током читаве људске историје. После страшног робовласничког система постало је боље у феудализму, а затим још мало боље у капитализму, а круна свему је комунизам – светла будућност, оно куда идемо.
Такво тумачење историје је имало своју логику. Сада су марксистичке догме уклоњене из уџбеника и логика је потпуно нестала. Желео сам да нам вратим смисао историје. За мене је он очигледан – то је борба између два принципа: цивилизације части и цивилизације новца. У књизи сам ову последњу назвао „ханански принцип“ – по месту где је овај однос настао, у древном Ханану. Те цивилизације су биле супротстављене једна другој од памтивека.
Лакмус папир за разумевање где данас живимо је одговор на питање: ко су наши јунаци? У цивилизацији части, то су светитељи, велики војсковође, велики научници. У цивилизацији новца – то су људи са Форбсове листе. Немогуће је замислити да Дмитриј Донској, пре Куликовске битке, не би пошао по благослов Сергију Радоњешком, већ би окупио локалне олигархе и затражио да се учипе. А цивилизацију новца, у којој сада живимо, лако је описати: све се мери новцем, а главни јунак је Илон Маск. И тиме је све речено.
Различите империје
– Постоји међу нашим вршњацима проблем перцепције речи „империја” или „монархија”. За многе оне имају негативну конотацију, као нешто зло или су већ потонуле у заборав. Како променити ту перцепцију?
– Ваши вршњаци имају много бољу перцепцију Империје од наших, и још више – од генерације наших родитеља. Јер тада смо се сви ослањали на Лењинове радове о империјализму. Он је „последњи стадијум“ капиталистичког система назвао „империјалистичким“, пошто су главне европске силе изградиле „колонијалне империје“ или су томе тежиле. И стога је реч „империја“ у двадесетом веку добила негативну конотацију.
Притом, колонијализам је – а о томе можете прочитати у мојој књизи – сушта супротност Империји. Империја је држава која ствара мир унутар себе и апсолутно једнака права за своје поданике. Цар је свима отац. Дакле, у Руској Империји је било свеједно да ли си великорус из Костромске губерније, Грузин, или средњеазијац присаједињен за време Александра II. Сви имају иста права. Империја троши ресурсе на изградњу школа, на побољшање живота свих својих поданика.
Колонијалне силе су уређене потпуно другачије, још од времена Картагине и поменутог Ханана: постоји метропола и постоје сви остали, које муземо и третирамо као „нижа бића“. Британска империја је била фантастично расистичка држава која је људе у својим колонијама сматрала нижим бићима. Знамо шта су Сједињене Државе урадиле са Индијанцима. На фону садашњег Black Lives Matter, не треба заборавити како је почињао однос Американаца према црнцима, који су као стока довожени из Африке, а успут их је половина гинула. Стога, наравно, према таквим „колонијалним империјама“ може постојати само негативан однос. Али они су украли нашу реч!
Ако не вратимо нашој Отаџбини име – „Руска Империја“, нећемо се тамо вратити. Враћање у неку „Русију коју смо изгубили“ је бесмислено. Русија будућности неће бити Русија из 1917. године, Московско Царство или Петрова Русија. Биће то другачија држава, наравно, држава 21. века. Али узвишени принципи Империје морају бити сачувани.
Служба је ствар Империје
– Црвена нит која се провлачи кроз целу Вашу књигу је мисао да се Империја гради у борби између војничког и олигархијског принципа. Ратници су ти који успостављају Царство, чувају га и развијају. Али природа ратних дејстава се много променила у последње време. Сада су у првим редовима новинари, дипломате, често чиновници, а војска је тек иза свих њих. Да ли су у последње време постали бројнији „службеници“, који ће обнављати и градити Империју будућности?
– Новинари, блогери, било какве „салонске чете“, као чиновници, врло су далеко од правих војника. Јер патриотизам ових последњих се проверава врло једноставно: јеси ли спреман да даш живот за Отаџбину на бојном пољу или ниси? И то све мења. Војник који слабо изражава своје мисли, али је отишао у рат и тамо погинуо, сто пута је већи патриота од славуја који о свом родољубљу цвркуће на ТВ. Зато што не знамо, када куцне час, да ли ће славуј бити спреман да да свој живот?
У том смислу, војници су, наравно, најбољи и највернији слој у Империји. Други такав слој је свештенство. Јер и они служе. Уопште, најважнија ствар у Империји је служба. Да, може се служити и на новинарском пољу и у уметности, ако човеку нису најважнији новац, ни самољубље, већ Отаџбина, добробит свог ближњег. Идеја Империје је сама по себи такође предмет служења. Јер је Империја најбољи систем на свету за миран, радостан и срећан живот човека. И што је најважније – за достизање циља нашег живота – спасења душе.
Супротност атомизацији друштва
– А како обезбедити да млади чешће почну да размишљају о нечему вишем, а не само о својој заради и задовољствима – о томе, како да буду од користи својој земљи?
– Наша мисија није лака, јер живимо уроњени у непријатељску цивилизацију. Њене „вредности“ се шире глобално и свакако утичу на нашу омладину. То су „вредности“ индивидуалног успеха, згртања по сваку цену и, сходно томе, одсуства обавеза према било коме. Почевши од родитеља, којима наводно ништа не дугујете, па све до Отаџбине.
Ови ставови се данас намећу од малих ногу. Они су у смартфону. Као, нико не треба да те васпитава и учи некаквом патриотизму, јер то је „шит“, кажу, а ја живим за самог себе, имам „своју агенду“. И управо те „вредности“, које дају, како се многима чини, „слободу“, у ствари их претварају у робове хананске идеологије. А то се завршава страшним разочарањем, опустошењем, немањем породице, разводима, абортусима.
Данас си зарадио нешто новца – дај већину за добра дела. Ако још ништа ниси зарадио, поклони бар део свог времена за помоћ конкретним људима, за јачање државе. И тада ћеш се „обогатити у Богу“. Снага државе, каква је Империја, лежи у томе да су вектори свих њених поданика усмерени у једном правцу. Можете ли да замислите ту снагу и енергију?! А сада је упоредите са садашњим атомизованим потрошачким друштвом, где свако иде на своју страну. У њему нема никакве снаге, оно ће се распасти после првог озбиљног ударца.
– Где или у коме Ви видите „Ханан” данас у Русији? И како се борити са тиме?
– Ханан – то је садашњи финансијски систем, све банке и банкари. Њих треба забранити. Просто као класу. О томе ћу детаљније писати у 20. поглављу, у трећем тому, који ће изаћи касније. Нама, као земљи, одавно намећу принципе хананске цивилизације. А они су нам непријатељски. То је као црно и бело. Ми покушавамо да узмемо мало одавде и мало оданде. А тако не може! Мораћемо да изаберемо: или смо додатак западне цивилизације новца, новог глобалног Ханана, или смо – Империја, Катехон, која чува свет од зла.
Како победити Ханан?
– Данас светом доминирају транснационалне корпорације, деле га на сфере утицаја. И оне су власници свих главних природних и финансијских ресурса планете. Како се тај систем може променити?
– Никако. То је суштина постојања Ханана. Његов господар је увек приватни капитал. И он ствара за себе идеалан облик управљања државом. Прво, приватном капиталу је потребна слаба држава јер су они конкуренти. То је аксиом. Јака држава одмах почиње да „једнако дистанцира“ олигархе, а то се њима не допада. Слаба држава – то је демократија. Зато што је демократија – дисперзија власти. А аутократија, било која аутократија, је јака власт. Она може да буде монархија – легална и легитимна власт. Или диктатура – незаконита аутократија. Али у сваком случају, то је јака власт. У пракси, диктатуре, за разлику од монархија, не опстају дуго, олигархије их обично поразе.
У „Ханану“ је све тако уређено да олигарсима буде удобно да управљају светом. Стога је преименовање Фејсбука у Мету веома сликовито: транснационална корпорација се проглашава за нову „васељену“. Њима ни на памет не пада да прерогатив „сабирања” људи припада државама и религијама. Њих то не занима. Држава, Црква су за њих архаизми. А они, наравно, желе да доведу до потпуног нестанка и држава и религија.
Како да се боримо са тим? Видим само један пут: да изградимо најмоћнију државу на свету – Империју, што ми историјски јесмо. И тада ће постати јасно кога треба подржати у другим земљама. А потребно је подржати оне којима је идеја Империје у глави. Није неопходно да нам се придруже, нама то не треба. Неопходно је да код њих на првом месту буду част, морал, племенитост. Сада ове речи немају никакво значење у западном свету, тамо људе васпитавају без свих тих појмова. Генерално, ако коначно постанемо права Империја, онда ће се свет око нас променити.
Мисионарство или аутархија
– Да ли то значи да треба да се територијално „затворимо“ и да градимо Свету Русију, готово изоловану од осталог света? Или да ипак, као глобални мисионар, носимо православље у свет?
– То је данас кључно питање за Русију. А одговор на њега ће предодредити нашу судбину. Дуго сам размишљао о томе. Када сам био млађи, био сам склон таквом мисионарству – кажу, морамо да обновимо цео свет. Али са искуством, са растом количине обрађених информација, постао сам присталица аутархије.
Сви претходни покушаји, када смо настојали да побољшамо свет, завршили су се по нас трагично. За време цара Алексеја Михајловича и патријарха Никона, спремали смо се да постанемо центар светског православља. Они су се пренапрегли – и добили су црквени раскол. Да не говорим о Совјетском Савезу који је подржавао национално-ослободилачке покрете широм света, покушавајући да буде „светска бакља социјализма“.
У правом Трећем Риму, у Империји, не може бити ауторитета изван њега. А ако ми овде имамо ауторитет, онда се ми не бавимо мисионарством, већ други сами стреме ка нама, јер је овде таква држава у којој би сви желели да живе. Ми смо самодовољна велика цивилизација. И ми треба да се развијамо сами: код нас треба да расту благостање и благочешће наших људи, наталитет, висока култура, наука. Ми морамо коначно постати истински руски људи. И онда ћемо бити привлачни другима.
Превео: В. Кршљанин