Пропали Крањски самит је у ствари било само пуко извршавање европског налога Словенији и Хрватској да као истурене државе „каобајаги“ буду саорганизатори некаквог „самита“ којим је ЕУ хтела да опипа пулс садашње српске администрације и да се тако увери да ли ће Србија успети да „прогута“ Космет као државу-учесника на неком дипломатском скупу од значаја. Цела ова маскарада је у ствари само једна од припремних ствари пред организацију скупа ЕУ – Западни Балкан, најављену за јуни месец у Сарајеву, где је ЕУ хтела за столом да види и њено чедо „ Републик е Косовес“. У том смислу се тек сада види значај и сувислост Јеремићевог „ако буде питање ЕУ или Космет –одабраћемо Космет“ и на то бурног реаговања у Србији од стране европских владиних организација и групације која је успела да се региструје као политичка странка ЛДП. Европа је Србији одавно стрпала мачку у џак и понаша се као да је баш брига што Србија из тог џака чује гласно мјаукање. У том смислу и треба посматрати наведени Јеремићев „недипломатски“ испад и као одговор на врло „дипломатско“ уцењивачко и претеће писмо неколицине европских министара спољних послова упућеног њему пре два месеца а у вези његових активности окоКосмета. Јеремић је последњим акцијама успешно извео чишћење простораза садашње Тадаћивео јасно не европској крањској подметачини. Опарарелним акцијама против РС и случајног Баронесиног прекјучерашњег ударања пацки истој а пред сам најављени скуп у Крању где је Шпирићтребао да представља БиХ, даје све више на тачности претпоставки дасе Европа спрема на један дипломатски блиц криг против српског елемента на Балкану, поготову што многи у њеним редовима мисле да је са одмрзавањем примене економског споразума и укидањем виза Србија од силних шаргарепа добила дипломатску авитаминозу од које више не види добро шта ради.
Гледајући уназад, а како би се иначе и могло без тога гледати унапред, имамо годинама у континуитету низ антисрпских дипломатских акција Словеније и Хрватске, како у оквиру ОУН, тако и у оквиру другихрегионалних организација у Европи. Готово да није могао проћи кварталу оквиру године а да једна од ове две државе или обе заједно нисузабадале дипломатске клипове у точкове, прво СРЈ преко СЦГ а онда иСрбије. После низа Месићевих и Кацинових акција које су након готово свебалканског признавања наше побуњене покрајине као државе /част Румунији и Грчкој/, оне су успшешно додале и на убрзању већ одавно нама познатој синергији дипломатских активности у интересу побољшања регионалне сарадње /регионална сарадња је оно што мјауче из џака/. Иако лично неверујем да је Тадићево крањско не део озбиљне политике коју заступа већ више посредан одговор на Николићевих милион потписа и благо сипање прашине по општој, благо речено, економској растројености Србије , којој се и поред Цветковићевог и Динкићевог врачарења и гатања ипак не види скори крај, Шапер на пар дана може бити задољан.Но шта ћемо у понедељак, уторак, у априлу, мају….
Оваква Тадићева акција уједно је и озбиљан знак да му се у глави вишена замрчи када размишља о српској „великој коалицији „ДС – НС“ а и није да му не прија Коштуничин анимозитет према Николићу а који је додатно и сам засолио претњом да ће се у оквиру /по ко зна који пут/ најављене борбе против организованог криминала ето, истраживати се и„налогодавци рушилачких демонстрација у Београду и паљења америчке амбасаде током протеста због унилатералног проглашавања независностиКосова“.
Изгледа да систем политичких спојених судова нигде боље не функционишенего у Србији ако се при том занемари колико се народа у њему неудави.
Ни милион Николићевих потписа плус сва Тадићева и Јеремићева не у заједници са Дачићем и Динкићем не могу прикрити једну страшну истину– Србија је нефункционална и слаба држава, која није успела да употпуности задобије Русију као савезника, економски се приближи Кини, наметне као лидер на западном Балкану, постане његов тигар, отвори нова радна места, васпостави извоз и смањи увоз, коначно крене у озбиљну изградњу путне инфратсруктуре и још много тога нам обећаног.Уместо свега тога сведоци смо страшних социјалних и културних диспропорција, неравномерној расподели и добитка и губитка, исчезавању средње класе, неповезаности домаће економије како у самој држави тако и са остатком света, наглог повећањем сиромаштва, ослабљене армије, цркве, академије наука. Ова влада, па и она која се очекује, првенствено има намеру да на овим просторима по сваку цену шири глобални капитализам и прогура његове интересе уместо да прво изгради и очува наш сопствени капитализам који би у једном тренутку детајкунизован, одкорумпиран и и потпуно имплементиран у тржишна правила игре успео да се равноправно, понављам равноправно а не изколонизованог базиса, закачи за онај велики- глобални и тако допринесе општем бољитку. Е због тога им не верујем ни у вези Космета. Јер ово није једини игроказ у којем је ова влада тврдо пазарила да би се касније испоставило да је меко продала. Чекам само цену и начин на који ће купопродаја, као и све до сада друге обављене у Србији, битиизвршена. Треба само сви да будемо свесни, да после једне такве продаје, у Србији и свету више неће постојати орган или агенција којиће моћи да је пониште.
Оливер Вуловић
www.olivervulovic.com