Глобална финансијска диктатура чија је идеологија фашизам спрема нападе на Сирију и Иран
* Још су се почетком ХХ века тајно окупили на једном од америчких острва амерички финансијски олигарси и донели тзв. «план Марбурга», чија је суштина у формули: власт је – роба, али најскупља, зато ту власт треба да поседују најбогатији, а светска власт треба да припада међународним финансијама
* Глобалну финансијску диктатуру остварује 147 породица повезаних родбинским везама које контролишу светски финансијски систем, врше емисију долара. Основу ове глобалне власти из сенке чине финансијско-политичке структуре Рокфелера, Ротшилда и Ватикана
* Осим војног пораза Ирана, већ се планира и економски пораз основних геополитичких супарника претендената на светску власт – Кине, Европе, Индије
* Да ли Пекинг схвата да је удар по Ирану удар по будућности Кине, по динамици њеног развоја
* Исток и антиглобалистичке снаге на Западу ће доћи до свести да је неопходан организован напад на позиције финансијског фашизма. Те снаге ће створити своју цивилизацију и лидера који ће предложити човечанству нови модел светског уређења, смисао среће за сваког човека, нови сет правила цивилизованог суживота, хармоничну узајамност са природом и космосом
* Тај лидер ће постати Русија. Она има историјско искуство решавања општељудских проблема, моћан духовно-интелектуални потенцијал, као и сакралну васељенску мисију. Америка, напротив, која је већ предала своје тело новом фашизму, страдаће у будућем обрачуну више од свих других зато што је у себи нагомилала исувише негативне енергије, а зло на себе увек навлачи несрећу
Пише: руски генерал Леонид Ивашов
ЗАПАД који се обрачунао са још једном жртвом – Либијском Џамахиријом намерачио се на уништење следећих држава.
Међу «наредним» жртвама су Сирија и Иран. Са Сиријом не иде све глатко: прво, председник Сиријске Арапске Републике Башар Асад предложио је сиријском друштву пакт реформи за које су сазрели услови; друго Русија и Кина су блокирале резолуцију СБ УН о Сирији која је претила понављањем «либијског сценарија».
Зато је антисиријску операцију требало кориговати успут, определивши се за дестабилизацију републике изнутра уз помоћ западних специјалних служби, иностраних плаћеника и локалне «пете» колоне.
___________________________________________________________________________
«Искуство «демократизовања» Ирака и Либије отрежњује у Ирану чак и прозападне снаге. Зато владари Запада више не могу очекивати сазревање револуционарне ситуације.»
___________________________________________________________________________
У Ирану су такође покушавали извршити револуцију, међутим Персијанци, осетивши спољно мешање, успели су да организују одбрану, док санкције – иако сметају земљи да нормално живи – ипак нису толико смртоносне. Тим пре, искуство «демократизовања» Ирака и Либије отрежњује у Ирану чак и прозападне снаге. Зато владари Запада више не могу очекивати сазревање револуционарне ситуације.
После вештачког распада СССР, свет се померио у страну доминације једне силе, али не према оној о којој су писали англосаксонски геополитичари А. Мехен, Х Макиндер, Н. Спајкман и други.
Они су разрадили концепцију светске доминације западних поморских држава – САД и Велике Британије. Међутим, почетком ХХI века светски господари су постали они у чијим су рукама глобалне финансије.
То је 147 породица повезаних родбинским везама које контролишу светски финансијски систем, врше емисију долара, које функционишу као мрежа владајуће елите готово свих држава. Основу ове глобалне власти из сенке чине финансијско политичке структуре Рокфелера, Ротшилда и Ватикана.
Још су се почетком ХХ века тајно окупили на једном од америчких острва амерички финансијски олигарси и донели тзв. «план Марбурга», чија се суштина изражава у следећој формули: власт је – роба, али најскупља, зато ту власт треба да поседују најбогатији, а светска власт треба да припада међународним финансијама.
___________________________________________________________________________
«…инсталирање и ангажовање на власти контролисаних «елита» и њихова принуда на деловање по строго успостављеним правилима у интересу глобалне финансијске заједнице…»
___________________________________________________________________________
Њихов план је нарушио Совјетски Савез. Али после његовог смакнућа, пут ка светској доминацији је постао отворен. Данас су главни субјект светске политике глобални финансијски олигарси, који су изградили архитектуру финансијских центара, транснационалних и националних банака, штабске структуре (ММФ, СБ), личну машинерију за штампање новца (ФЕД), мреже научно-пропагандистичких интитуција и тајних политичких штабова.
У интересу власти финансијске олигархије решен је или се решава низ глобалних задатака међу којима су најважнији:
– промовисање новца за нешто најважније у људском животу, активностима државе и друштва;
– најчвршћа везаност за амерички долар других валута и читаве светске економије;
– отварање државних граница за кретање долара и робе и услуга које су њиме прибављене;
– инсталирање и ангажовање на власти контролисаних «елита» и њихова принуда на деловање по строго успостављеним правилима у интересу глобалне финансијске заједнице;
– успостављање тоталне контроле економског и политичког понашања сваког човека, предузећа, државе.
Арсенал средстава глобалне финансијске диктатуре је неограничен – уцене, поткупљивања, разарања, затвор, убиства, дискредитација, кризе, револуције, уништење држава, терор и, наравно, рат. Да бисмо окарактерисали суштину тог страшног система више одговара одредница – глобална финансијска диктатура, чија је идеологија фашизам.
___________________________________________________________________________
А ево и говора Вудро Вилсона, председника САД од 1913. до 1921. године: «Ми нисмо више влада народне воље, нисмо влада коју је изабрала већина већ смо влада под влашћу шачице људи».
___________________________________________________________________________
Централна формула активности ове форме власти гласи – новац може све. Да ово што говорим некоме не би личило на моја подметања, позваћу се на неколико председника САД – како убијене тако и оне који су умрли природном смрћу.
«По читавом свету нам предстоји монолитна и немилосрдна завера која тајним средствима шири своју сферу утицаја, која прониче без инвазије, а која смењује власт уместо да се смењује на изборима и плаши уместо да даје слободу. Тај систем, који је мобилисао многе људске и материјалне ресурсе, изградио је високоефективну машинерију која реализује војне, дипломатске, обавештајне, економске, научне и политичке операције».
Овако је говорио Џон Кенеди у свом обраћању америчком народу, да би 22. новембра 1963. био јавно стрељан пред камерама. Да не би никада више ништа сувишно говорио.
Нешто слично је тврдио и Аврам Линколн. Да би побегао од диктатуре банкара, Линколн је донео одлуку да врати штампање новца у руке државе, након чега је Ротшилд преко свог листа «Тајмс оф Лондон» изјавио: «Ова влада мора бити уништена». Што је и било учињено. Аврам Линколн је убијен.
А ево и говора Вудро Вилсона, председника САД од 1913. до 1921. године: «Ми нисмо више влада народне воље, нисмо влада коју је изабрала већина већ смо влада под влашћу шачице људи». Али они којима су биле намењене ове речи нису ни помислили да сакрију природу своје власти. Директор Енглеске Банке од 1928. до 1941. г. сер Џ. Стемп је говорио: «Современи банкарски систем производи новац ни из чега… Зеленашење које је смислило безакоње и породио порок. Банкарима припада читав свет… Узмите им ту велику власт, али им при том оставите власт да праве новац потезом пера, они ће поново купити цео свет».
___________________________________________________________________________
« Југославија је раскомадана због покушаја да изгради сопствени пут развоја и да контролише свој финансијски систем и улаз долара у земљу када је сва Европа била притерана јаслама финансијске империје.“
___________________________________________________________________________
Од 90-тих година ХХ века започето је тотално чишћење учесника социјалистичког експеримента и свих несагласних са светским поретком који се заснива на свевлашћу мале групе банкара.
Југославија је раскомадана због покушаја да изгради сопствени пут развоја и да контролише свој финансијски систем и улаз долара у земљу када је сва Европа била притерана јаслама финансијске империје.
Ирак је за време Садама Хусеина такође покушавао да гради арапски социјализам. Напустили су долар у обрачуну нафте. Укратко, Ирак је био превише самосталан. Као и Моамер Гадафи, који је покушавао да организује Афричку унију, да континент добије властиту валуту – златни динар, чак и да формира колективне оружане снаге Афричке уније.
Сирија такође покушава да иде својим путем. Зато се сада против ње реализује комплексна операција за свргавање режима. За те сврхе је без пардона на њену територију послато више од две хиљаде наоружаних иностраних плаћеника. Америчко-европске дипломате отворено позивају „опозицију“ да не контактира са руководством Сиријске Арапске Републике – са захтевом да не расправља ни о пројекту реформи, а и да нипошто не одлаже оружје.
Финансијске диктаторе задовољавају режими по узору на земље Персијског залива који своје милијарде чувају у америчким банкама и који су спремни да изврше било који прекоокеански налог или земље које су заокупљене и стално се налазе у стању перманентног унутрашњег рата, као што је Сомалија, Авганистан, Иран.
___________________________________________________________________________
„Против Ирана је већ активирана операција срачуната на уништење његове самосталности и у спољној и у унутрашњој политици. Успут се ради на ликвидацији свих преосталих оаза стабилности на «луку нестабилности» од Балкана до Пакистана.»
___________________________________________________________________________
На Волстриту схватају да је данас у региону «Беликог Блиског Истока» једини противник глобалне финансијске диктатуре остао Иран. Турска је покушала да се поигра са самосталношћу, али Анкара данас брижно учествује у уништавању Сирије, подржавајући санкције против Ирана.
Против Ирана је већ активирана операција срачуната на уништење његове самосталности и у спољној и у унутрашњој политици. Успут се ради на ликвидацији свих преосталих оаза стабилности на «луку нестабилности» од Балкана до Пакистана.
Све је то кажњавање за непотчињавање «глобалном хегемону».
Иран такође игнорише амерички долар, а за то следи пресуда. Ипак, операција против Ирана је нешто много озбиљније од уништења Либије.
Метод слободног лова НАТО авијације овде може и не дати жељени ефекат. При том становништво Европе не жуди за новим расходима и жртвама јер се налази у дуготрајној финансијско-економској кризи. Осим овога, ситуација се за светску финансијску закулису усијава: зона долара, као извор његове силе и инструмент светске власти, пуца и сужава се; почео је глобални отпор власти олигархије под девизом «Заузми Волстрит».
Свему овоме треба прикључити снажан продор Кине, подржан економским и војним напорима Индије, интеграционим процесима у Латинској Америци, формирањем нових структура међународне интеграције (Шангајска организација за сарадњу, БРИКС), активирање АСЕАН-а, АПЕК-а и сл. И руска власт се жилаво супротставља диктату Рокфелера и Ротшилда, тежећи независности од светских финансијских центара.
Зато је потребан снажан комплексан удар који би одвратио претње од долара и његових газда, озбиљно ослабио супарнике (Кину и Европу) и демонстрирао «непобедиву силу».
По свему судећи, одлука за агресију против Ирана већ је донета.
___________________________________________________________________________
«Иницијатор удара треба да буде Израел зато што Нобелова награда за мир Барака Обаму и његову администрацију обавезује на суздржан однос посебно у предвечерје председничких избора.»
___________________________________________________________________________
За обраду америчких пореских обвезника и уједно међународног јавног мњења – изабран је извештај МАГАТЕ у којем је – на основу извештаја не зна се чијих обавештајних служби – Иран означен као земља која ради на изградњи сопственог нуклеарног оружја. Иницијатор удара треба да буде Израел зато што Нобелова награда за мир Барака Обаму и његову администрацију обавезује на суздржан однос посебно у предвечерје председничких избора.
Зато су одлучили да жртвују благостање израелских грађана, уплашивши их могућим губитком нуклеарног монопола у региону. И ево, већ су израелска елита и средства информисања – чим су добили наредбу од «старијег брата» са Волстрита -загаламили о нуклеарној претњи Ирана и о хитној неопходности да се нанесе превентивни нуклеарни удар «нуклеарном исламу».
То је могуће и чак потпуно вероватно. Зашто да не? Ко може озбиљно да се успротиви? Митинзи и демонстрације нека брину полицију. Свет је униполаран и он је у власти оних који имају новац. Савести и морала у њему нема.
Нема међународног права као ни атрибута биполарног светског уређења.
Иран може да остане потпуно усамљен као што су били Ирак, Либија, Југославија… Неће ваљда лидер Серевне Кореје, упућивањем честитки својих бораца Иранцима. спасити ситуацију?!
Иран има солидну армију која ипак не може да се мери са америчком војном армадом. Тим пре уколико операција започне серијом израелских нуклеарних удара.
___________________________________________________________________________
«Владари света чак теже да се ослободе и милијарде «мање вредних» људи. А то и јесте фашизам.»
___________________________________________________________________________
Супротстављање методом класичне одбране довешће до пораза Персијанаца: противник има огромну техничку супериорност. Друга је ствар – асиметрични комплексни одговор који ће нанети агресору неприхватљиву штету.
Једноставније речено, то ће изазвати гомилу жртава и разарања у табору непријатеља и не обавезно на његовој територији; то ће довести до претње опстанку Државе Израел.
Да ли имају Израелци одговор на такав одговор? Не знам.
Поставља се још низ питања.
Да ли Пекинг схвата да је удар по Ирану удар по будућности Кине, по динамици њеног развоја? Рат ће, а тим пре нуклеарни, прекинути доток блискоисточне нафте у Народну Републику Кину – са свим насталим последицама. Европа може дозирано да добија нафту по цени 300-400 долара за барел, што ће такође изазвати колапс ЕУ и слом зоне евра.
Осим војног пораза Ирана, већ се планира и економски пораз основних геополитичких супарника претендената на светску власт – Кине, Европе, Индије. Наравно да ће и исламски свет, који је остао без прихода од петродолара, закочити свој развој онако како снивају наручиоци рата и тиме снизе своју револуционарну активност.
Међутим, ниједан план фашизма у прошлости није остварен. То да се данас светска финансијска елита служи фашизмом као идеологијом и методом управљања, код стручњака не изазива никакву сумњу. Пред нашим очима се негирју међународне норме, покушава са прекрајањем светске мапе по сопственим мерилима, игноришу закони природе и социјалног развоја, помера тежиште на безочност, силу и нацизам. Владари света чак теже да се ослободе и милијарде «мање вредних» људи. А то и јесте фашизам. Ипак, погледајмо у прошлост и дајмо прогнозу будућности.
___________________________________________________________________________
«Претпостављам да ће Иран својим отпором неофашизму положити први камен у темељ будуће победе. А да ће његов пример следити и многи народи.»
___________________________________________________________________________
Системска криза распојасаног капитализма са почетка ХХ века довела је до, прво, револуционарних стања у Русији и Европи; друго испровоцирала је два светска рата који су уништили све фашистичке режиме; треће, кардинално су промениле светски поредак: свет је постао биполаран, више избалансиран, многи народи и државе су добили могућност избора сопственог пута развоја, срушен је колонијални систем.
У свему се види објективна законитост развоја човечанства. А то значи да су и садашњи покушаји да се човечанству наметне модел финансијског фашизма осуђен на пораз. Ипак је за победу здравих снага потребно време и жртве.
Претпостављам да ће Иран својим отпором неофашизму положити први камен у темељ будуће победе. А да ће његов пример следити и многи народи.
Исток и антиглобалистичке снаге на Западу ће доћи до свести да је неопходан организован напад на позиције финансијског фашизма. Те снаге ће створити своју цивилизацију и лидера која ће предложити човечанству нови модел светског уређења, смисао среће за сваког човека, нови сет правила цивилизованог суживота, хармоничну узајамност са природом и космосом.
Тај лидер ће постати Русија. Она има историјско искуство решавања општељудских проблема, моћан духовно-интелектуални потенцијал, као и сакралну васељенску мисију. Америка, напротив, која је већ предала своје тело новом фашизму, страдаће у будућем обрачуну више од свих других зато што је у себи нагомилала исувише негативне енергије, а зло на себе увек навлачи несрећу.
Превео: Горан Шимпрага
http://www.fondsk.ru/news/2011/11/14/globalnaja-finansovaja-diktatura-i-iran.html