Разговор са професором Мајклом Чосудовским,
професором економије на универзитету у Отави, Канада
Разговор водио и уредио Џеред Израел
Мајкл Чосудовски
Michael Chossudovsky је професор економије на Ottawskom Универзитету и аутор „Глобализација Биједе“ (The Globalisation of Poverty), Утицаји Реформи ИМФ-а и Свјетске Банке (Impacts of IMF and World Bank Reforms), Мрежа Земаља У Развоју (Third World Network), издавачка кућа Impacts of IMF and World Bank Reforms.
Чосудовски: Када мисија ММФ-а дође у неку земљу и захтева укидање друштвених и економских институција као предуслов за додељивање зајмова, ово је веома слично физичком разарању које је проузроковало НАТО бомбардовање. ММФ ће да нареди затварање болница, школа и фабрика. То је, дакако много ефикашније него бомбардовање тих истих школа, болница и фабрика – као што је урадњено у Југославији – али резултат је у сваком случају исти: уништење земље.
ММФ је написао нешто што се зове Мултилатерални Договор о Инвестицијама [МАИ] – то је најсвеобухватнији уговор о инвестицијама, Потписивање води провредној пропасти земље. У ствари, рат је једноставно МАИ када ништа друго више не преостаје.
Џеред: Шта мислите о демонстрацијама које се сада одвијају у Вашингтону?
Чосудовски: Па, много људи се окупило у Вашингтону да протестује против система из Breton Vudsa, ММФ-а и Светске Банке. Питање није, против чега се боре, већ за шта? Имам утисак да је преовладавајући став међу невладиним организацијама да је овим институцијама потребна реформа и људско лице, да морају да се преоријентишу на помоћ сиромансима, итд. Мислим да је овај приступ, који је произашао из кампање «50 година је доста» против економског система из Breton Vudsa, једна велика грешка. И заиста, народ сада доводи у питање и сам легитимитет ових институчија.
Али још увек влада забуна. Неки мисле да ММФ и Светска Банка играју опречне улоге, што није случај. Такође, постоји тенденција да се ове институције посматрају одвојено, док су у ствари оне само два оруђа западне елите да државе претвори у територије.
Џеред: Да ли мислите да Светска Банка успешно заварава људе?
Чосудовски: Постоји веровање да Светска Банка има хуман приступ ситуацији, да покушава да реши проблем сиромаштва, док га ММФ ствара. Чак се мисли да између две институције постоји сукоб. То је глупост. Светска Банка и ММФ у суштини раде исте ствари; само су им зоне одговорности у Трећем Свету различите. На одређени начин, то представља још већу опасност баш зато што наводни мандат за помоћ сиромашнима разоружава противнике. Чињенице су једноставне: иза обе институције стоји Вол Стрит. Њима руководе банкари, а не социолози.
Слободна трговина: прва сестра рата
Чосудовски: Што је још важније: многи не виде везу ове две институције и НАТО. Веома мали број организација које критикују систем из Breton Vudsa се противио нападу на Југославију. Тај напад није споменут ни у Сијетлу, ни сада у Вашингтону. Води се кампања против слободне трговине и ММФ-а, за укидање иностраних дугова земаља трећег света, али не против рата. Али рат и слободна трговина иду руку под руку. То је био случај са Британцима у XIX веку, када су натерали Кинезе да «слободно» купују опијум, а иста локига важи и сада.
Између ММФ и НАТО чак постоји и одређена координација. Видели сте је не Косову. ММФ и Светска Банка су направили план за послератну економију Косова, која је подразумевала слободно тржиште, много пре самог бомбардовања. Видите да сарађују. Ако нека земља одбије интевенцију ММФ-а, на сцену ступа НАТО, или разноразне тајне службе, и онда створе услове у којима програм ММФ-а може да се наметне.
Израел: Веома проницљиво.
Чосудовски: Оне државе које прихвате ММФ, као нпр. Бугарска и Румунија, неће бити бомбардоване, али су уместо тога уништене потписом пера. У Бугарској је ММФ применио драстичне реформе, тзв. «ММФ медицину», која је уништила социјалне прилике – пензије су готово укинуте, фабрике затворене, јефтини готови производи се продају будзашто, бесплатна медицинска нега и јавни превоз се укидају, итд.
Не дешава се то само у зони операција НАТО. Исто се догађа и у средњој Азији и на Кавказу. Руку под руку са успостављањем реформи и програма приватизације ММФ-а и Светске Банке, видимо НАТО и операције ЦИА-е. Господари рата економске управе сарађују једни с другима на глобалној сцени.
Тренутно се многе земље «омекшавају» за продор путем локалних ратова, које отворено и тајно финансира западна елита. ОВК је само један пример побуњеничког покрета који се финансира извана. Овакве сукобе видите свуда где се налазе стратешки нафтоводи и врло често су везани за трговину дрогом. То, опет има тајне везе са ЦИА-ом, јавно се тиче НАТО и службене америчке међународне политике, и коначно води до ММФ-а, Светске Банке, регионалних банака и приватних инвеститора. Све су то карике у ланцу.
Ове међународне институције можемо да сврстамо у категорије. Прво имате Уједињене Нације и мировне трупе; оне играју своју улогу, и истовремено сарађују са НАТО-ом. Онда имате ММФ и Светску Банку, као и регионалне институције као што је банка за Развој Азије [АДБ], итд. У Европи је то Европска Банка за Обнову и Развој. То су главне алатке.
Некада рат ствара предуслове, а онда економске институције покупе кајмак. С друге стране, некада сам ММФ ради на дестабилизацији, као што је био случај у Индонезији. Тада су инсистирали на укидању финансијске подршке централне владе одређеним федералним јединицама. То на земљу као што је Индонезија, која има две хиљаде острва са локалном самоуправом, има разарајући ефекат. Ради се о географији, за бога милога. Острва тако остају препуштена сама себи. Видите ли, дакле, шта се тиме постиже?
Израел: Другим речима, инсистирали су на укидању субвенција локалним властима?
Чосудовски: Да, на пример за образовање и томе слично. Успут, такво нешто су радили и у Бразилу. Таквим деловањем се дестабилизује држава, јер да би држава постојала мора да постоји фискално јединство, систем новчаних трансакција. У једној федерацији као што је Индонезија, свако острво у супротном постаје самосталан ентитет. У том случају независност постаје могућ избор за одређене етничке групе. Наравно да су планери свега тога веома свесни, пошто се исти сценарио понавља већ више пута. У Југославији, Бразилу, бившем СССР-у, где су регије препуштене својој судбини јер Москва не саље новац. Постоји могућност да се то деси и у САД једног дана. Овакве акције гарантовано проузрокују сукобе и унутрашње трвење.
Израел: Међусобни сукоб …
Чосудовски: Да, јер је народ осиромашен до те мере да почиње да ратује.
Израел: На свакој основи, а посебно националној.
Kосудовски: У Сомалији није било етничких разалика, али се и тамо десило исто. Не морате да имате мултиетничко друштво да бисте добили поделе и балканизацију.
Израел: Да ли је по вама то све онда само део плана за стварање империје?
Чосудовски: Ја мислим да је то реколонизација. Државе се претварају у територије, које су у суштини колоније.
Израел: По чему се разликују?
Државе и територије
Чосудовски: Држава има владу. Има институције. Има буџет, економске границе, царину. Територија има само номиналну владу, коју контролише ММФ. Неме школа и болница, које је затворила Светска Банка. Нема граница, јер је светска трговинска организације [WТО] наредила слободну трговину. Не постоје индустрија и пољопривреда, јер су оне дестабилизоване годишњим каматама и до 60%, што је такође масло ММФ-овог програма.
Израел: Шездесет посто годишње?
Чосудовски: Чак и више у Бразилу. Ево баш сада проучавам Боцвану, у којој су каматне стопе стравичне.
Израел: И ово намеће ММФ?
Чосудовски: Па видите, они намећу органичења на издавање зајмова. Људи онда не могу да добију кредит од банке, што као последицу има високе камате и пропаст привреде. Онда се земља отвори за слободну трговину. Под тим околностима, локални провредници морају да позајмљују под каматама од 60% и онда буду конкуренција добрима из САД и Европе где су камате свега 6 или 7%. Ове реформе у суштини имају за циљ уништење домаће привреде.
Израел: Како се овоме можемо супротставити?
Чосудовски: Решење није једноличан покрет. Не можемо само да се противимо институцијама Breton Vudsa, или Светској Трговинској Организацији, или уништавању околине и генетском инжењерингу. Морамо да размишљамо о свеукупној ситуацији. Када посматрамо свеукупну ситуацију, увиђамо да постоји веза са употребом силе.
Испод овог економског система леже оквири капиталистичког поретка: војно-индустријски комплекс, обавештајне службе и организовани криминал, који се користи за трговину дрогом и финансирање сукоба који би дестабилизовали противнике Запада. Од дипломатије топовњача смо дошли до дипломатије крстарећим ракетама. Све се свело на бомбе.
Израел: Кажете да су део обавештајних служба мафијаши. Знам да сте написали доста о томе како су наркотици један веома утицајан фактор у економским токовима.
Чосудовски: То баш није тако једноставно. Гангстери су у ствари алатка капиталиста. Они ни у ком смислу не нарушавају систем. Гангстери могу лако да се искористе баш зато сто нису никоме одговорни, тако да је то много једноставније.
Узмимо на пример Хашима Тачија, и рецимо да он буде постављен на цело владе на Косову. Много је практичније да се на цело државе постави оваква бараба него неки премијер који би био одговоран својим грађанима. А најбоља опција је изабрана бараба, неко као Борис Јелцин. И у Америци постоје изабрани гангстери.
Зашто? Зато што је изабране барабе много лакше држати под контролом него изабране поштене људе. Оно што морамо да схватимо је да су те барабе веома очигледно подређене вишој власти. Када се говори о криминализацији колоније, то је неистина. Ради се о замени теза. Никада нећете имати ситуацију у којој су барабе стварно на власти. Можда у случајевима оних већих, помало… Тако да у ствари долази до редефинисања шта је законита а шта незаконита трговина. Незаконита трговина је практично увек само подређена великим пословним и финансијским интересима.
Важан део свега овога је да ММФ ствара услове за развој незаконите трговине и прање новца широм света. Када легални привредни систем колабира под теретом реформи ММФ-а, шта вам преостаје? Сива економија, криминал. То је јасно.
Израел: И то подстиче развој оних снага које могу да се искористе за рушење могућих одговорних, државотворних фактора?
Чосудовски: Да. Колапс привредног система такође ствара услове за развој бунта, дестабилизацију изабраних власти, затварање институције и трансформацију држава у територије, којима се онда влада по колонијалном систему.