ЦИЉ ВАШИНГТОНА ЈЕ УНИШТЕНА И РОПСКИ ПОКОРНА АФРИКА
Милован Дрецун, војно-политички аналитичар из Србије, недавно је боравио у Либији у жељи да открије да ли се паралелно са сукобима владе и побуњеника води и медијски рат, ко чини злочине, колика је стварна подршка Моамеру ел Гадафију, каква је војна ситуација на терену. Одговоре на та и многа друга питања спаковао је у филмско сведочанство „Забрањена истина“.
Сматрате да је напад на Либију подстакнут економским интересима?
– Дошао сам до информација да је Кина имала договорене аранжмане с Либијом у вредности од 28 милијарди, а Русија од 17 милијарди долара. Веома значајне послове имају и немачке фирме, док америчке далеко заостају за њима. Не само да су ембаргом и НАТО интервенцијом стопиране инвестиције које достижу 200 милијарди долара, већ су заустављене све привредне активности у Либији и иде се на уништење њене инфраструктуре.
Да ли су то једини разлози?
– Либија лежи на 2.000 километара дугој средоземној обали и геостратешки најзначајнија је земља на јужном Медитерану. Поседује највеће резерве нафте на Црном континенту, трећа је по налазиштима гаса и има подземну реку пијаће воде. Запад се плашио њеног брзог развоја и јачања утицаја јер је Либија велики инвеститор у афричким земљама, а пропагирала је ослобађање континента зависности од Запада.
На који начин би Либија ослобађала Африку?
– Либија је планирала да уложи око 100 милијарди долара да би се Африка ослободила зависности од западних инвеститора. Гадафи је снажан заговорник стварања афричког монетарног фонда ради елиминисања Међународног монетарног фонда, али и увођења јединствене афричке валуте, која би за разлику од долара имала пуну покривеност златом. Колико је Либија била финансијски јака види се из чињенице да је позајмила 50 милијарди долара Катару, који сада учествује у НАТО интервенцији. Саудијска Арабија јој дугује 12 милијарди долара. Западне владе су замрзле око 200 милијарди долара либијских средстава у страним банкама како би појачале притисак на Гадафија.
Неспорно је да истовремено букти и медијски рат.
– Информације су од почетка биле контрадикторне. Побуњеници преко западних медија и Ал Џазире пласирају своје тумачење, а уочљив је мањак саопштења која даје званични Триполи. Да бих имао потпун увид, био сам на територији под контролом либијске владе и тамо дошао до много података. Разговарао сам са Либијцима који су побегли из зоне коју држе побуњеници, али и са странцима. У Триполију сам срео Џемса Моријартија, власника нафтне компаније из САД, који је такође дошао због истине. Моријарти тврди да је план окупације сачињен 2006. и да САД због одбијања Гадафија да његова земља буде одскочна америчка даска за Африку, хоће да ставе земљу под контролу и преко ње управљају Африком и неутралишу кинески пробој на Црни континент.
Са Запада стижу оптужбе да Гадафијева војска убија цивиле, а званични Триполи тврди да то раде плаћеници и НАТО. Ко је у праву?
– Веома индикативно је да није формирана ниједна међународна комисија за утврђивање чињеница, чак ни при Уједињеним нацијама, већ се то ради претежно на основу медијских извештаја, изјава вођа побуњеника и западних званичника. Чуо сам сведочења из градова на истоку под контролом побуњеника одакле је побегло четврт милиона људи. Кажу да цивиле тероришу и убијају припадници Ал Каиде, криминалци и појединци из редова побуњеника, а не либијске снаге. Причају и да побуњеници пуцају у цивиле који су против њих и да су Африканце на раду у Либији представљали као Гадафијеве плаћенике и убијали их.
Да ли се зна број настрадалих?
– Портпарол либијске владе нам је дао званичне податке о страдалим цивилима у НАТО бомбардовању од 19. марта до 7. јуна када је НАТО авијација извела око 11.000 летова, односно упола мање него у истом периоду током бомбардовања СРЈ 1999. године. Рањено је и погинуло 4.711 људи, од чега је погинуло 856 цивила, 523 је тешко рањено, а 3.332 лакше. Погинуло је 109 деце, а најмлађе је имало осам месеци. Изненађујуће је да је НАТО авијација са чак 18 пројектила у неколико наврата разорила чак и комплекс у центру Триполија у којем је седиште низа невладиних организација и удружења.
Јесте ли успели да сагледате колика је подршка Гадафију?
– То сам најбоље видео уз помоћ либијских племена, организованих тако да њихов представник на скуповима износи јединствен став целе те заједнице. Ови састанци најбоље и реално одражавају вољу народа, а Гадафи има подршку свих племена, што је његова највећа снага и огроман проблем за САД и НАТО. Побуњеници, како процењују независни и племенски извори у Триполију, уз себе имају максимум два одсто становништва. Такође је 85 одсто територије под контролом владе у Триполију. Уз Гадафија су и млади Либијци.
На основу чега то тврдите?
– На конгресу младих где су били представници свих либијских племена демонстрирана је снажна, веома искрена и одлучна подршка одбрани и јединству Либије. Западни медији у потпуности прећуткују овакве скупове.
Да ли је конгрес либијских племена донео и неке одлуке?
– Разговарао сам с једном од најутицајнијих личности у Либији Алијем Мухамедом ал Ахвелом. Он је шеик највећег либијског племена Орфела са два милиона припадника и истовремено и први човек Генералног конгреса племена Либије. Тврди да је свих 2.000 шеика и представника великих породица на сатанку донело одлуке да нема поделе Либије, да је неприхватљиво мешање страних сила у унутрашње послове земље, да Либијци немају право да убијају једни друге и да ће бити сачувано богатство либијског народа. Шеик категорично каже да Запад може да узме богатство Либије само ако уништи свих 2.000 племена.
Постоји ли могућност компромиса са НАТО-ом?
– Од Ал Ахвела сам чуо да уколико униште цео народ, могу да ставе кога хоће да влада. Јесмо ли ми бирали Саркозија, Обаму или било ког председника у свету, питао је Ал Ахвел и додао да Либијци нису народ без оца и мајке и без корена.
Бензин шест динара
Каква је економска ситуација у Либији?
– Годишњи друштвени бруто производ по човеку износио је пре интервенције 13.800 долара или више од два пута него у Египту и Алжиру. У периоду од 2001. до 2005. Либија је ушла у Гинисову књигу рекорда, јер је имала најнижу инфлацију, минус 3,1 одсто. Хлеб и остали прехрамбени производи су до НАТО напада били веома јефтини, а превоз и гориво практично бесплатни. Сада је цена бензина после троструког поскупљења невероватних шест наших динара по литру.
Новинар с орденом за храброст
Милован Дрецун је рођен 1957. у Врању. Завршио је Факултет политичких наука у Београду и докторант је на Правном факултету у Крагујевцу. Новинарством се бавио од 1988. до 2000. године. Био је уредник у листу „Војска“ и војно-политички аналитичар на Радио-телевизији Србије. Извештавао је са ратних подручја у Хрватској, БиХ, Македонији, Косову, Грузији, Либији… Као извештач за Космета после НАТО бомбардовања одликован је Орденом за храброст Аутор је више од 1.000 репортажа, емисија и документарних филмова, а објавио више од 1.000 чланака у домаћим и иностраним часописима. Протеклих 11 година је независни аналитичар, истраживач и сарадник неколико приватних европских агенција које се баве безбедносним проблемима. Аутор је шест књига међу којима су „Рат за Косово“, „Србија између истока и запада“, „Брате, где је наша Србија“…Недавно је постао члан Српске напредне странке зато што сматра да ова партија једина има снаге да обори владајућу структуру. Ожењен је Данијелом, имају сина Дејана и кћер Милицу.
Пренесено са Вести онлине
httpv://www.youtube.com/watch?v=3CH-crGG5AA&feature=channel_video_title&hd=1