Живимо у добу када је мало времена за читање и размишљање, када нам је интернет главни обавестилац знања, „врело“ инстант знања. Живимо у времену када идемо у апотеку да узмемо какав лек за стомак, јер нам он не подноси кока колу, уместо да престанемо да је пијемо колу, да не кажем мудро – конзумирамо. Лакше је купити лек и попити га него се одрећи евнуховске коле! То није питање дијагнозе, већ питање курације. Тако је и са нашим знањима о глобализацији, о новој Империји. А да смо читали, на време, још од деведестих смо могли много штошта да избегнемо. Препознали бисмо и НГО, оне које су тако сјајно метафорички Хард и Негри назвали „просјчаким редовима нове Империје“ Реч је о тзв. невладиним организацијама, објашњење је за оне који се нису досетили шта та скраћеница значи на енглеском. Опис тих организација од стране ове двојице аутора односи се на први ешалон интервенција у име Империје, опет да се изразим тачним говором поменуте двојице. Уз опаску, да ови припадници невладиних организација немају везе, када је реч о скромном „круву и води“ и гардероби, ни са фрањевцима, ни са доминиканцима ни са језуитима. Напротив: најчешће им је образ танак, а дебео новчаник.
Елем, о овим хуманитарним организацијама, које би то доиста и биле када би за све имали подједнак хуманитарни однос, нећу ја да причам, хвала Богу, већ је најбоље да уваженим читаоцима пренесем неколико пасусића, како не би губили време да читају подебелу књигу ове двојице под индикативним насловом – Империја (“Empire” – Michael Hardt and Toni Negri, 2000. ).
Дакле, ове ораганизације, којима „не управљају владе директно“, иду овако:
„У свом језику и акцији оне најпре дефинишу непријатеља као нехат (у нади да спрече озбиљну штету), а онда идентификују непријатеља као грех. Ово неодољиво подсећа на то како се у католичкој моралној теологији представља зло као нехатан однос према добру (читај: Богу, моја прим.), а онда се грех дефинише као грешно негирање добра. У оквиру овог логичног оквира није чудно, већ заправо веома природно, да НГО у својим настојањима да одгворе на „нехат“ прибегавају јавној осуди грешника (сетимо се таквих „књига“ и „листа за одстрел“ наших „хуманитараца“, моја прим.), тачније Непријатеља правим језиком Инквизиције… (за ауторе, на империјалним међународним судовима нема оптужених, већ поражених, моја прим.) На тај начин, морална интервенција постаје први ешалон (аутори разликују три ешалона) империјалне интеврвенције. …НГО су потпуно уроњене у биополитички контекст устројства Империје: оне антиципирају интервенцију власти и правде. Због тога не треба да изненађује што су неки поштени правни теоретичари старе међународне школе (као што је Ричард Фолк) били фасцинирани и заведени делатношћу НГО. Представљање новог светског поретка, од ових NGO, као мирољубивог политичког контекста, заслепило је поменуте теоретичаре да нису ни сагледали бруталне последице које имају моралне интервенције као најава светског поретка“ (стр. 50-51).
Последња вест: Наше Жене у црном отпутовале у Ирак и Авганистан да врате јуначке црногорске синове ратишта. На аеродрому их лично испратио г. Солана.
Хауг и Халт.
P.S.
Но, било би погрешнио мислити да је нови поредак у целости без смисла. То, чини ми се, јасно поручује и ова књига.
ПРЕУЗМИТЕ КЊИГУ У ФОРМАТУ PDF 7.5mb