Пољаци судски заштитили хомофобичне симболе
Окружни суд у Варшави изазвао је скандал пошто је 2011. године регистровао званично неколико симбола пољских радикалних националиста, међу њима и увредљиви опсцени знак у стилу саобраћајног, са поруком „Забрана хомосексуалних односа“. У Пољској се од 2001. одржавају геј параде, а истовремено окупљања одржавају и националисти који се томе противе. Пољска полиција ипак сваки пут успева да задржи ситуацију под контролом и избегне нереде. Политика према хомосексуалцима се не прописује на нивоу ЕУ, али се од земаља чланица тражи толеранција према свим мањинама, па и према сексуалним. Зато је у ЕУ била негативно оцењена забрана овогодишње геј параде у Србији.
Радикални националисти из Народног препорода Пољске (НОП) регистровали су у суду као своје симболе руку са мачем, келтски крст и цртеж у виду саобраћајног знака „забрана хомосексуалних односа“ на којој стоје два пешака, један стоји усправно иза леђа другом који је погнут а преко њих је црвена линија забране.
Тај „саобраћајни знак“ широм Пољске носе екстремисти и радикални националисти када покушавају да омету и нападну преко кордона полиције геј параде и маршеве толеранције и обично скандирају и вулгарне пароле против сексуалних мањина а пре свега против секса двојице мушкараца. Такав знак су екстремисти, противници геј парада, лепили по граду уочи најављене, а касније забрањене, Параде поноса у Београду ове године.
Суд у Варшави је на основу вештачења и тај „знак“ регистровао као симбол и он сада ужива пуну заштиту, пошто НОП мозе да поднесе пријаву против свакога ко вређа њихове симболе.
„До сада наши симболи нису били илегални, али често су људи који се њима служе доживљавали непријатности због чудних интерпретација тих симбола“, казао је телевизији ТВН24 један од вођа НОП Давид Гашињски, мада је допустио да ти симболи јесу контроверзни.
Организације за људска права и медије шокирало је и објашњење вештака на основу којег је суд одобрио и регистровао „саобраћајни знак“ радикалних националиста.
Обојица вештака оценили су да је знак заиста вулгаран али да у њему нема подстицања на расну или етничку мржњу а такође да не шири ни фашистичке ни неонацистичке идеје, па може да буде заштићен законом пред вређањем. „Из садржаја знака који има структуру саобраћајног произилази једино забрана хомосексуалних полних односа на јавним местима, што је у складу са преовлађујућим обичајима и моралом“, оценили су вештаци.
„Код тог знака зависи како се користи. Ако би неко носио тај знак и викао ‘хомосексуалци у гасне коморе’, тада би сваки знак, чак и да је то само бела застава за мене био позив за напад на хомосексуалце“, казао је радију ТОК ФМ једна од вештака Павел Новак.
Активисти за људска права затражили су од пољског омбудсмана Ирене Липович да се позабави одлуком суда.
Геј параде се одржавају од 2001. у Варшави. Тадашњи градоначелник, касније председник Пољске, покојни Лех Качињски 2004. године забранио је параду. али је она одржана упркос забрани, а Уставни суд Пољске касније је ту забрану прогласио нелегалном. У тим парадама учествују и политичари.
Слична окупљања одржавају се и у другим градовима, а пољска полиција, једина у посткомунистичкој Европи, уме без проблема да одбрани параде и избегне инциденте који би могли настати због истовремених окупљања националистичких екстремиста. То је ове године показано у Вроцлаву, где је одржан Марш толеранције истог дана када је у Београду требало да буде одржана Парада поноса, која је забрањена са образложењем да је њено одржавање исувише ризично. Прошле године у Београду Парада је одржана, али уз велике проблеме и насиље на улицама.
Посланици Савеза демократске левице поднели су пролетос предлог закона о регистрованом партнерству који би решио питања наслеђивања и узајамних обавеза животних партнера, без обзира да ли су различитог или истог пола. У Сејму и Сенату пољског парламента, међутим, није постоала политичка
воља да се тај закон пре избора који су недавно одржан.и
Политика према правима истополних парова није регулисана на нивоу ЕУ. Оно што ЕУ тражи од својих чланица, као и од земаља које теже чланству, јесте равноправан третман свих грађана, па тако и сексуалних мањина. Особе истог пола могу склапати бракове у пет земаља чланица ЕУ – Холандији од 2001, Белгији од 2003, Шпанији од 2005, Шведској од 2009. и Португалији од просле године. Регистрована партнерства су могућност пријављивања парова без традиционалног брака, која постоји у 14 земаља чланица – Аустрији, Белгији, Ческој, Данској, Немачкој, Финској, Мађарској, Ирској, Луксембургу, Холандији, Словенији, Шведској и Великој Британији. Регистрована партнерства су у свих 14 земаља отворена за истополне парове, док се у Белгији, Француској, Луксембургу и Холандији могу регистровати и хетеросексуални парови. У Србији се такве могућности за сада ни не разматрају.
Пропала иницијатива за легализацију истополних парова у Француској
Француска скупштина 14. јуна 2011. је одбацила предлог опозиције да се легализију хомосексуални бракови, који су дозвољени у 10 земаља у свету. То није изненађење, с обзиром на то да се владајућа десница томе противи. У Француској хомосексуалци могу да склапају такозвани грађански пакт, односно регистровано партнерство које им даје неке правне и пореске погодности које пружа брак.
Расправом у доњем дому скупштине питање права хомосексуалаца поново је доспело у жижу јавности, годину дана пре председничких избора и само неколико дана након традиционалне параде поноса, а гласање је показало и да у редовима владајуће странке има неслагања са тим ставом. Скупштина је текст одбацила са 293 гласа против и 222 гласа за.
Опозициона левица је скоро једногласно подржала предлог, а већина посланика владајуће Уније за народни покрет (УМП) била је против, као и савезници из политичког центра. Међутим, 10 чланова групе УМП гласало је за легализацију хомосексуалних бракова, девет је било суздржано, а њих 25 није присуствовало гласању. Међу њима има и значајних политичких фигура, као и посланика блиских премијеру Франсоа Фијону (Францоис Филлон), што се може довести у везу и са жељом да се освоје избори у Паризу, у којој има доста хомосексуалаца.
Министарка за солидатност Розелин Башло (Роселине Бацхелот), која се залаже за одобравање хомосексуалних бракова, сматра да ће то бити једно од питања о којима ће се расправљати у предизборној кампањи за председничке изборе 2012.
Француска не дозвољава склапање хомосексуалних бракова, али је 1999. дозволила такозвану грађанску заједницу, која пружа пореске и друге погодности и отворена је и за хомосексуалне и за хетеросексуалкне парове.
Пре седам година градоначелник града Бегл на југозападу земље Ноел Мамер (Мамере) је венчао хомосексуални пар, али су правосудни органи поништили тај брак.
Уставни савет је 28. јануара ове године разматрајући иницијативу лезбејског пара потврдио забрану хомосексуалног брака и вратио лоптицу политичарима да одлуче о евентуалној промени закона.
Према истраживању института Софрес из јануара ове године 58% Француза подржава хомосексуални брак.
То ће бити једна од првих реформи левице уколико додеје на власт на председничким изборима 2012, бар према најави портпарола посланичке групе Социјалистичке странке.
Социјалисти истичу да је то питање борбе против дискриминације и жале што Француска, која је била лидер у тој области установивши грађански пакт још 1999. године, није остварила никакав напредак у претходним годинама. Од 2002. хомосексуални брак признат је у седам европских земаља, као и у Јужноафричкој Републици, Канади и Аргентини.
Чешки функционер у кампањи против хомосексуалаца
Један од најближих и највернијих сарадника чешког председника Вацлава Клауса, заменик шефа председничке канцеларије Петр Хајек оценио је предстојећу прву геј параду у Прагу 13. августа 2011. као „политичку демонстрацију извитоперених вредности“, а хомосексуалце назвао „девијантним“. Хајек, члан Грађанске странке која је на власти и коју је основао Клаус, познат је по ставу да пушење није штетно и по негирању Дарвинове теорије еволуције. Чешка омогућава регистровање истополних парова од 2006, а то подржава стабилна већина Чеха.
Хајек је на порталу интернет www.парламентнилистy.цз затражио да прашки градоначелник Бохуслав Свобода, који је дозволио да се одрже геј парада и фестивал толеранције и те манифестације подржао, напусти конзервативну Грађанску демократску странку премијера Петра Нечаса. Ту странку је почетком 1990-тих основао сасдашњи шеф државе Клаус.
„Акција притиска хомосексуалаца која ће се одржати у Прагу под лепим чешким називом ‘геј перејд’ није невина забава. То је озбиљна политичка демонстрације извесног погледа на свет. Света у којем класична породица више не игра никакву улогу“, написао је Хајек за сајт и додао да је у том свету ‘једина угрожена врста белац хетереосекусалац, хришћанин“.
Хајек је такође написао да „у свету који пропагирају хомосексуалци“ „монструм мултикултурализма прождире дубоке националне традиције“, а „сексуална или било која друга девијација прозвана је врлином, абнормалност нормом, а деструкција друштва је свети напредак“.
Шеф прашке организације Клаусових и Нечасових конзервативаца Борис Штастни осудио је тај напад високог чиновника председничке канцеларије на геј параду и подсетио на раније Хајекове ставове.
Хајек се „прославио“ тезом да пушење не шкоди здрављу, он доследно одбија Дарвинову теорију еволуције јер не сматра да би он сам могао да потиче од „неког тамо мајмуна“. „Управо такве реакције званичника стварају напетост у друштву, а несумњиво и извесну меру нетолеранције и антагонизма међу појединим друштвеним групама. Савете из предсобља (председничког) замка Храдчани не примам“, казао је Штастни чешкој агенцији ЧТК.
Он је Хајека оптужио да о хомосексуалцима говори исто што су говорили и Хитлерови фашисти.
У Прагу до сада није било геј параде јер су Чеси од свих посткомунистичких земаља најтолерантнији према сексуалним мањинама. Они су се, и без демонстрација на улицама, пре неколико година изборили да се законом омогуће истополни бракове што стабилно подржава око 68% Чеха. Једино право које Чеси не би дали истополним паровима је да усвајају децу. Они у складу са законом из 2006. могу да наслеђују имовину својих регистрованих партнера и да одгајају децу, али не и да их усвајају.
Упркос отворености Чеха за права хомосексуалаца, закон из 2006. није усвојен лако. Претходно је парламент четири пута одбацио сличне предлоге. Након тога, било је потребно да се парламент изјасни против вета који је на тај закон ставио Клаус, са образложењем да ће се њиме приватни животи исувише регулисати.
Извор: Бета