Активисти Српског народног покрета Наши присуствовали су обележавању Дана државности Србије и годишњица Првог српског устанка у Марићевића јарузи у Орашцу. Активисти СНП Наши пристигли из разних градова Србије, заједно са активистима других родољубивих организација, оплеменили су прославу у Орашцу скандирањем парола које позивају на ослобођење Србије, величају српске хероје из ослободилачких ратова деведесетих и позивају на смену марионтеског проатлантског режима.
Узвици „Устанак, устанак!“, „Спаси Србију и уби се, Тадићу Борисе“, „Србија Србима напоље са жутима“, „Косово је срце Србије“, „Ратко Младић“, „Радован Караџић“, „Нато дахије марш из Србије“ проламали су се Марићевића јаругом. У јарузи су се вијориле заставе СНП Наши на којима се као главни симбол налази „Карађорђев крст“. На овај начин родољубива омладина одала је пошту Карађорђу и херојима Првог српског устанка који се нису мирили са окупацијом Србије. Порука младих са скупа у Орашцу је да се неће помирити са окупацијом Космета и да ће ослобођење Србије почети сломом евроатлантских интересних групација у земљи.
Током прославе у Орашцу дошло је до мањег инцидента који је изазвао представник Владе Србије министар Предраг Марковић и тзв. престолонаследник Александар Карађорђевић који су, игноришући вољу окупљених грађана, покушали да се обрате скупу. Окупљени су им узвратили звиждуцима и скандирањем српском хероју генералу Ратку Младићу. Полиција је тек по одласку ове двојице допустила окупљеним грађанима да приђу споменику Карађорђевим устаницима и положе цвеће и упале свеће.
По завршетку скупа у Орашцу, активисти СНП Наши отпутовали су у оближње село Јагњило (где је по легенди убијен први турчин по подизању устанка) где је организован традиционални Сретењски састанак активиста из разни градова. Активисти СНП Наши иза Јагњила организовали су свечани ручак и угостили своје саборце из других градова.
На Сретење, 15. фебруара 1804. године у Орашцу Карађорђе је подигао Први српски устанак, а 15. фебруара 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила је први Устав Србије тзв. Сретењски устав.
