Јан Оберг, директор ТФФ (Транснационалне фондације за истраживање мира и будућности) из Шведске објавио је 10 априла опширни аналитички коментар под насловом „Зависност од милитаризма прориче крај САД какве познајемо“.
Он истиче да се ради о најважнијем економском фактору у позадини релативног заостајања САД у светској утакмици. Ипак, наглашава он, тај фактор се готово никада не помиње, посебно у западнима мејнстрим медијима, а САД се милитаризују на смрт!
Као доказ, он износи стравичне податке: од 11.09.2001. амерички порески обвезници плаћају за војне потребе сваког сата 32 милиона $! А то значи да трошкови америчке војне машинерије од тада до данас износе близу 5000 милијарди $!
Поред тога, истиче Оберг, у свим својим ратовима, од Вијетнама до Сирије, од 1955. до данас, за 64 године, нити су САД имале икаквог успеха, нити су донеле икакав бољитак свету.
Губили су ратове од малих народа, а уништено је мноштво људских живота, грубо кршено међународно право, проузрокован раст тероризма и борбе против њега, што је данас савршени перпетуум мобиле за пакао!
А крајњи резултат је агонија САД!
Због свог милитаризма, сматра Оберг, САД су данас међу свим великим силама најомраженије и најмање им се верује.
Измишљеним причама о непријатељима, војни трошкови су непрекидно расли. Дијагноза, је по Обергу, очигледна: смртоносна болест зависности.
У Трамповом предлогу буџета за 2020. годину (види слику), који укупно износи 1300 милијарди $, трошкови за одбрану износе 57% (!) или 718 милијарди! Поређења ради, предвиђено издвајање за здравство износи 7%, за питања ветерана 7% и за образовање 5%, а ово су иначе, после одбране, најкрупније ставке у предлогу буџета.
Овде Оберг цитира Гардијан, који каже: „Буџет показује наше вредности много јасније него било који твит, говор у кампањи, или политички слоган“.
Зависно од методологије прорачуна, саме САД троше 45 до 55% од укупних светских војних („одбрамбених“) улагања. И за то се изговарају претњама разних непријатеља: Ирана, Северне Кореје, Русије, Кине…
Новац нажалост није највећа цена милитаризма. Највећа је она у људским животима. Према истраживању Браун универзитета, само амерички ратови у Авганистану и Ираку (са урачунатим последицама у Пакистану и Сирији), однели су близу 1.300.000 људских живота (од чега, америчких војника 6900, запослених у приватним војним компанијама око 7000, локалних савезничких војника 50.000, непријатељских бораца 110.000, директно погинулих цивила 217.000 и још 870.000 „индиректних“ цивилних жртава – тј. умрлих од глади, болести и повреда).
Оберг овде констатује да се ради о ужасним, али доказаним подацима и поставља логична питања: Зашто о томе ништа не чујемо? Зашто то нигде нису наслови на првим странама?
Милитаризам је истовремено и главни и – никад споменути (!) – уништитељ животне средине и природних ресурса. Амерички милитаризам уз који се чују речи „одбрана“, „стабилност“, „безбедност“ и „мир“ је у ствари масовни убица и рушилац, потрошач огромних ресурса у време социјално-економске кризе, фактор без кога бисмо могли изградити предиван свет.
Замислите америчког председника који би објавио да смањује војне трошкове за 50% и да ће 500-600 милијарди $ годишње уложити у бољи живот у сопственој земљи и продуктивна улагања широм света. САД би моментално постале најпоштованија и највољенија земља на свету, примећује Оберг, а тиме би постале и много безбеднија!
Нажалост, Оберг констатује, уместо ових чињеница, ми слушамо пропаганду и наручена истраживања о „лошим момцима“ тамо негде, све како би се легитимисала болесна зависност од милитаризма.
А ко то све осмишљава? Пита Оберг и одмах одговара: они који од тога профитирају, а то је тзв. MIMAC – војно-индустријско-медијско-академски комплекс. Он нас одмах подсећа и на опроштајни говор некадашњег америчког председника Двајта Ајзенхауера из 1961. године, када је упозорио амерички народ на фундаменталну опасност од MIC – војно-индустријског комплекса. Он га је још тада окарактерисао као смртну претњу демократији и слободи, апелујући на свест грађана да га поставе на право место у друштву. Ова 3 минута његовог историјског говора подсећају нас колико је узнапредовао канцер америчког милитаризма, претећи да разори америчко друштво и његову демократију.
По Обергу, Запад предвођен са САД, не само да врши самоубиство својом зависношћу од милитаризма, већ и својим порицањем овог проблема. А то се никако не може добро завршити.
Друштво коме је нормално да 70% новца пореских обвезника троши на рат, а само 5% на образовање, осуђено је на пропаст, констатује Оберг. А трагично је што нема знакова спремности ни да се отвори дискусија по овом питању.
Трампов војни буџет је највећи свих времена. Заблуда је веровати да ће то учинити Америку великом, вољеном и безбедном, констатује Оберг и додаје:
САД ће само учврстити репутацију водеће разбојничке државе и биће све више изоловане од људске цивилизације. А то најављује нове ратове у будућности.
Оберг у закључку подвлачи да сам никад није био „анти-амерички“ оријентисан. Напротив, каже, увек сам се дивио америчком друштву, његовом стваралаштву и уметности, али сам се још од Вијетнама борио против америчког империјалног понашања и чврсто верујем да САД могу преживети и напредовати само ако се одрекну своје империје и милитаризма.
Познати шведски социолог закључује свој есеј подсећањем на речи др Мартина Лутера Кинга: „Нација која из године у годину наставља да улаже више новца у војне трошкове него у друштвени напредак приближава се духовној смрти.“
Приредио: В.К.
Линк оригинала:
The addiction to militarism spells the end of the US as we know it