Фаљен ДинкиЋ! И Миросинка – узвраћа се осамнаест милијарди пута из тананих и стегнутих УРС-аних грлашаца ових дана и то са сваке шлајфне, етра и френквенције хронично и у свој својој целини хепатитично обојеног српског журнализма.
Вичу таман онолико гласно и онолико пута за колико украдених српских евра предметна грлашца оптужује онај за којег нервозни са обе стране Дунава кажу да се зове до мојега новинар Маргетић.
Поменути, до њиховог новинар, тврди и да је возач покојне Борке ономад добро водио рачуна о бандерама укопаним крај пута али да мученик није рачунао и на оне бандере које се по путу и крећу, тако да сада на Маргетићеву муку а наш шок и она лихварско алпска банка, мирне али доказано штрокаве душе, може несметано да настави да се куне да им је, што се српске ствари тиче, финансијски химен остао нетакнут и поред раније хрватско-аустријске бруталне дефлорације са Санадером, Шлафом, МОЛом и што би они који се праве Енглези написали етц.
Сада нам је ваљда и хералдички, кад нам већ као правим Србима искуство није довољно, јасније зашто за заштитни знак та девствена финсасијска кућа има живуљку за коју је научно доказано да од свих других врста баш она на годишњем нивоу убије највише људи на планети.
Осамнаест милијарди евра, еј! Довољно да не поверујеш али довољно да будеш сигуран да тај дим пушта ватра у којој је изгорело минимум милијарду и осамсто хиљада (само за почетак) српских евра, а са њима и толике силне фабрике, радна места, целе породице, цела Србија.
После ових аброва док читам о судбинама, ликовима и делима друга Бадера и другарице Мајнхоф, сузе саосећајнице ми саме падају на папир. Џабе друг и другарица лихваре убијали, џабе умрли, хоћу рећи потпомогнути да попут српске Борке на путу, пре од Бога датог рока мистериозно умру у немачком затвору.
Финасијски метак освете прође тамо где ни томахавк не би могао да пробије, а затвор Штамхајм, у којем су робијале Црвене бригаде је грађевина баш такве врсте чврстоће.
Неко се са стране одлучио да у Србији нахушка „колосе“ једне на друге а да у сенци те битке настави мирно да јаше на од наше муке добро ухрањеној аждаји.
Ротшилдско-рокфелерска кугла се контролисано клати и треска по тренутним финансијским престолима на чијим рушевинама треба да се крунишу нови краљеви бизниса а што значи и наших судбина. Зашто би Србија била изузетак, мисле они те нам отуда и ето до њиховог нованара и ништа мање него Балканске антикорупцијске лиге незване у гостима.
Уместо да буду први који ће да траже неизоставну истрагу о целом том разбојништву српски синдикалисти настављају да драме „преговараче“ у новели Процес стварања Закона о раду. Људи! Опљачкани сте, понижени и срозани. Треба ли да вам банкари и послодавци наметну још и првенство прве брачне ноћи да би сте дошли себи и својој бази!? Шта ће вам Закон о раду ако нећете имати шта и где да радите или ће те радити од јутра до сутра за оне паре које сте већ претходно зарадили ?
Никада више адвоката, никада више банкара, никада више службеника и никад више апотекара а никада мање бравара, столара, кројача, грађевинаца, месара у нашој историји.
Никада више човекомрзилаштва и никада мање човекољубља.
Наш свакодневни рад више није довољан. Од новостворене вредности је важније да ли је економиста Рубин устао на леву или десну ногу и како ће на то реаговати берзе.
Ово што се сада дешава није светска финансијска криза већ главни конфликт епохе коју животаримо.
Ово су она времена када се због алавости хипер богатих, идеологије, уверења и религије убрзано претварају у сопствене изопачености и злоупотребе. Демократија у тзв. демократуру и финансијску планетарну тортуру, национализам у шовинизам и фашизам, мондијализам у владавину паганштине а Хришћанство силеџијски враћа у катакомбе од Космета до Сирије.
У националне мањине се убацују побуњивачки вируси а у већинске и државотворне нације финансијска пропаст и презадуженост.
Они, финасијски планетарни мешетари, планету, а преко својих следбеника и Србију, не обнављају, већ уништавају и депопулизују у име увећања сопственог богатства, богатсва привилеговане и окултистички настројене мањине. Они и даље стварају „човека новог кова“ али у оном броју који задовољава њихове бандитске стандарде. Њихово Вјерују није живот већ смрт.
Овај злокобни дух од осамнаест милијарди евра није пуштен случајно и из неке до пола испијене па одбачене богаташке боце. Он је контролисано послат и има своју мисију да огњем обнови богатства већ пребогатих а не да овом измученом народу да задовољштину било које врсте.
А када су нам је уопште кроз историју и дали ако се за њу сами нисмо изборили ? Време је да се одлучимо да ли ћемо наставити да будемо псована публика у њиховом луткарском театру или ћемо скочити на сцену и помрсити им конце. Док нас још има довољно у сали.
www.olivervulovic.com