Некадашња идеологија крви и тла је преименована у нафту и тло. Расно чисти крвотоци и расно чиста тла у и на којима је требало да се зна која је раса изнад а која испод, коja сме слободно да хода планетом а коja ће робовати, замењени су надграђеном фашистичком и расистичком идеологијом глобалног крвотока (нафта, гас) и глобалног тла (глобално село). ОУН су постале инструмент есенцијалног фашизма. Тој организацији требају месеци да се „договори“ око истраге на основу извештаја Дика Мартија у којем се жестоко осуђује њихов ратни коалициони партнер – ОВК а за пар дана су се договорили да квазилегализују још једну агресију настављача традиције Тројног пакта, овог пута на Либију. Извештајем Дика Мартија су, што посредно а што непосредно, оптужене и саме ОУН због спонзорства зчочина шиптарских бандита путзем нечињења ичега да се злочини зауставе и приде због њиховог каснијег прикривања.
Руси су и овог пута одиграли улогу Чембрлена који ће док не схвати да ће и његови доћи на ред, мирно посматрати како модерни колективни Хитлер звани НАТО напредује. Претходни Рибентроповско-Молотов посао је већ одрађен на релацијама Јељцин-Клинтон и Медведев-Хусеин Обама. СР Југославија, Ирак и Либија су модерна слика Чехословачке и Пољске са краја 30тих прошлог века. Због јавне и прикривене подршке нападима на суверене државе, ОУН је постала ратујућа страна. То су јој Ирачани ставили до знања убиством Де Мела али је последњим политичким покривањем намере фашиста Саркозија са вечито спремним Британцима и Американцима да нападну Либију, јасно да ће тих порука бити још. Пошто светски озбиљни посматрачи Србије, хвала Богу, одавно не посматрају оно шта народ мисли кроз изјаве наше владе, можемо рећи да се у случају Либије нисмо обрукали. Народ је здушно стао на страну нападнутог и није се дао преварити. Док акција „зона забрањеног лета“ тепих бомбардобањем успешно чисти све на путу , прво „ненаоружаних цивила и демонстраната“ а сада већ „револуционарних побуњеника“ на њиховом путу према Триполију, амерички и француски генерали са оном канадском генералском лутком, усхићено говоре о озбиљном напретку „одлучне битке за увођење демократије у Либију“. Сигурно да о томе помно мисле породице либијских цивила током сахрањивања својих најмилијих. Фашисти Саркозију, који је још као министар унутрашњих послова Француске имао излете искрености када је говорио о томе шта заиста мисли о Арапима и арапском свету, причинило се да ће бедних 15 од сто популарности успети да подигне тако што ће Французима путем крвавог острвљивања на Либију вратити у њихову свест Virtus Gallus.
Показао је да је од Либије док се не спусти на земљу јачи али и и још једанпута да је тзв. француско слободарство стотинама година успешно понављана лаж у коју су многи поверовали , па на жалост и већина српског народа све до 1999е године. Модеран начин пропаганде је допринео томе да су врхунски наследници Гебелса, попут филозофа Левија, Менгелеове напредне варијације Кушнера, колективне Лени Рифенштал ЦННа , ББЦа, и француске националне ТВ, да више не морамо ићи у биоскопе на видео журнале ради испирања мозгова, већ да фиреровско гримасање и грохотно смејање Кушнера на пиатања о Жутој кући у Албанији и мртвим цивилима по Либији можемо присуствовати live на дневној бази.
Гадафи је диктатор, Гадафи је болестан, Гадафи је убица, Гадафи је украо паре, Гадафи влада 40 година,… су реченице које се могу сваког часа чути на медијима модерних Сила осовине у циљу надзвучњивања и агресивног спречавања да у свет оде истина да нападачи још нису спремни да крену у експлоатацију сопствених нафтних извора већ да им путем освајања афричких резерви треба још одлагања, да им 2011е године истичу концесије у Либији које су требале под новим околностима да оду кинеским компанијама, да су Либијци имали бесплатно здравство, образовање, велика улагања у инфраструктуру, социјалну правду и били одлучна препрека исламским екстремистима. И овог пута се може рећи да они нису напали Либију због Гадафија, него Гадафија због Либије. Некада су Циверон и Сенека говорили да је театар нешто најаморалније што може постојати због глумачког преузимања туђег идентитета а да су борбе гладијатора нешто што је сасвим у складу са високим моралним нормама јер су гладијатори , иначе ратни заробљеници и осуђеници, на тај начин добијали „истинску шансу“ да преживе, гледајући ствари на микро плану, и да гледаоцима у амфитеатру и њиховим каснијим препричавањем онога што су видели врате осећај моћи империје у којој су живели и тиме потврде своје подаништво, на макро плану.
Планета се претворила у један огромни римски амфитеатар пун гледаоца који, овог пута на тлу Либије, посматрају борбу арапских издајника са једне стране и легалних оружаних снага Либије са супротне стране, у којима су улогу добацивача оружја у арену ономе који је милији императору, преузели евро-амерички бомбардери. Светско слободарство и солидарност доживљавају још један страшан пораз и на одличном су путу да као идеја буду даље у историји посматрани онако како су Цицерон и Сенека посматрали театар. Простим сабирањем невиних мртвих (подвлачим да не узимам у обзир Ал Каидине погинуле терористе) у Србију, Ираку, Авганистану, Либији, Јемену, Палестини, тужно лако стижемо до цифре којом се може дефинисати геноцид и потреба за стварањем још једног, али овога пута неког арапског и муслиманског Јад Вашема, истинског центра за истраживање геноцида над муслиманским светом а не искреираних Поточара , Избица и осталих англоамеричких ратних продуката. Цијанкалијум је замењен осиромашеним уранијумом, погнути атлета са диском у руци је замењен уздигнутом руком са бакљом. И нацисти су у једном тренутку одустали од скривања докле далеко имају намеру да иду, тако да…нека се припреми Сирија.
www.olivervulovic.com