23. августа 2010. године из свог париског стана отпутовао је у вечност неког бољег и праведнијег антиглобалистичког света, наш велики пријатељ Пјер Мари Галоа, српској јавности познат као генерал, искусни геополитичар, познавалац физике, аеронаутике,војне доктрине, економије, географије, историје и социологије, и последњи живи Де Голов сарадник .
Отишао је на пут затворивши тајна врата тачно стоте године овоземаљског живота, јер су небеске силе овом снажном људском уму поклониле читав заокружени смртнички век.
УЧЕСНИК ПОКРЕТА ОТПОРА ОД СВИТАЊА
Вративши се из Алжира, генерал француске авио бригаде, Пјер Мари Галоа већ 1940. године пише „Пешчаник века“, где се обрачунава са нацизмом. Током рата био је у саставу екипе француских и савезничких бомбардера, а после рата прикључен је цивилној авијацији.
После рата у Хирошими, Галоа видовито предвиђа дугачку надолазећу еру хладнога рата у свету.
Већ после 1945. године у Француској, у самом корену, критикује почетак владавине великог новца у светским односима.
Његов програм о наоружању отаџбине, 1950. прихватио је франсуски парламент, а од 1953. када је осмислио доктрину француског атомског оружја, Пјер Мари Галоа је прикључен кабинету министра националне одбране.
У Невади 1955. године учествује у нуклеарним пробама.
Галоа је сарадник француских новина „Слободна Француска“ и „Борба“, а као бивши авијатичар дуго води аеронаутичку рубрику.
Овај жилави човек написао је великом брзином летача у небо, много капиталних књига. Само неке од њих су: Стратегија нуклеарног доба (1960.), Атлантски савез (1961.), Парадокс мира (1967.), Европа мења господара (1972.), Рат од сто секунди (1985.), Геополитика, путеви моћи (1990.), Црна књига одбране (1994.), Рукописи из рата (2001), Година тероризма (2002.), Дугујемо истини (2002.), Манифест за Европу народа (2007)…
Са још неколико пријатеља, 2003. године, Пјер Мари Галоа основао је „Форум за суверенитет и независност“ своје отаџбине Француске.
Његова чувена дела Да ли Француска излази из историје (1999.) ?, Крв нафте (Том 1: Ирак, Том 2: Босна) 1995.,као и исте године штампано Сунце Алаха заслепљује Ззапад , читали су и глобалисти и антиглобалисти, и левичари и десничари, пријатељи и непријатељи слободе.
Изванредан професор и педагог, одликован највишим француским одликовањима, он пише и држи предавања о односима Кине и Америке, о мондијализацији, о будућности Европе, о Блиском истоку,о битци за енергетске изворе, посебно за нафту и гас, о француској економији, а пре свега о Нато снагама . Први је у прошлом веку изговорио реченицу: „Ко жели да сазна путеве будућих ратова, нека само проучи путеве којим теку нафта и други енергенти“… Косово и Метохија – била је такође његова тема.
Још у Де Голово време Галоа је теоретичар француског нуклеарног одвраћајућег наоружања и иницијатор француске одбране и независности. Своју земљу видео је као јаку државу без територијалног цепања (!) и о томе је стално писао и говорио. Предавања је држао на Сорбони и на чувеном Колеџу Француске, али и свуда по свету: у Мадриду, Риму, Лондону, Хамбургу, Сеулу, Токију, Бриселу, Лисабону, Истанбулу, Буеносаиресу, Багдаду, у Преторији… У Београд , на жалост, због већ позних година и болести није могао да допутује, иако је именован за члана САНУ.
На референдуму за Нацрт европског Устава, Галоа је заокружио НЕ. Али, веровао је у уједињену Европу народа и нација !
Да ли је веровао у улогу Француске у 21, веку ? Могуће је да га је, будући колико је добро познавао ствари, понекада та вера и напуштала. Али до своје стоте године живота, другима је , као хришћански проповедник јаке воље , усађивао управо снажну веру у будућност и смисао даљег живота Фрљнцуске.
ПРИЈАТЕЉ ИСТИНЕ , ПАРИЈА НАРОДА И СРБА
Све нас је бодрио. Иако већ прилично стар, овај луцидни педагог и професор желео би да помогне сваком ко би му се обратио. Сви смо ми Срби и несрби у Паризу за њега били само „деца“. Тако би се обраћао и онима који су имали једва десетак година мање од њега. На српски народ је гледао као на највећу жртву светске геополитичке прекомпозиције света, као на највећу рупу у распараној кошуљи, и као на једини , готово несвесни, судбински отпор глобалистичком насиљу и монополу.
У његовој пространој соби у Паризу у улици Рембранта, број 8. , од самих врата почињао би разговор или полемику, како би сачувао што више времена да светске тајне објасни саговорнику… Није му било тешко да на старински начин пише писма својом личном руком, и увек би одговорио људима. Када сам 1994. одбранила свој докторат на Сорбони, будући да није могао да присуствује одбрани на коју је позван, послао ми је једно мало писамце честитке, писано старим краснописом.
Генерал Галоа би долазио и учествовао на стотинама париских трибина како би нас у најгорим годинама рата подржао, увек аргументовано говорећи о узроцима сукоба на Балкану. Париска телевизија га је у току рата на просторима бивше Југославије бојкотовала, али је зато био редовни учесник емисија на чувеном радију „Куртоази“, а његове емисије блокирале би све фалсификоване вести. Пјер Мари Галоа знао је добро да је кривица увек у узроку, никада у самој последици, и тај узрок би савршено објашњавао, хладним, мирним тоном који нико није могао да поремети или избаци из равнотеже.
Није било тог који би генералу Галоа могао да оспори иједну његову тврдњу, јер нико од политичких структура није имао знање и доказе које је имао Галоа. Није било тог човека у Француској који би са њим могао вербално да се сукоби на терену геополитике. Једини начин био је да га избегну. Али Пјер Мари Галоа постао је зид ослонац свима који су бранили историју и чињенице у последњем рату. Врло добро је био упознат и са оптужбама хашког суда , а посредством познаника, пратио је све процесе.
На тугу свима нама, данас већина пријатеља које смо виђали заједно са њим, више нису на овом свету. Отишли су и наша Милена Ноковић, и академик Дитур и многи други…
Како човека Пјер Мари Галоа објаснити у једној реченици ?
Био је велики француски републиканац, са вером старинског ројалисте. Читавог живота сачувао је у себи ону Де Голову магичну формулу: спој антиглобалистичког са архајском вером у моралну вертикалу и мисионарство у свету.
Путуј наш Игумане Пјер Мари, и шири небеску истину даље, где год застанеш на твом проповедничком путу. Последњи поздрав од твоје деце, свих Срба !
Мила Алечковић Николић