Друга, боља Србија не навија за Нолета, Већ за Мареја и Надала. Угледала се на Енглезе и Шпанце, који непоколебљиво и контра њима навијају за Нолета. Не зна се ко још навија за наше ватерполисте и рукометаше. Наши су космополити без коске, они, Британци и Шпанци су пусти контраши. Заједно са првом Србијом. Енглези и Шпанци нису први пут збуњени када је реч о Србији. Вероватно благонаклоно мисле не да смо луди, већ мало опаљени. Али не од сунца. Њима је све то нејасно и поред свег знања што су посисали још са дадиљиним млеком. Они знају само за једну домовину или отаџбину. Може и за мадерленд, због родне равноправности. Ако је вест о победи Ђоковића растужила до палца на ногама, следећа их је обрадовала до последње стидне длаке на глави и бради: У Окланду, у УСА, у рају за људска права, ухапшено је 300 протестаната, због чега су се сместа у Калифорнију упутили отпораши у име друге Србије. Демонстранте је,замислите, ухапсила мирољубива полиција, онако демократски, уз употребу колоњске воде и других пријатних мириса, и демократских средстава као што су хамбургер и фиш енд чипс. Обрадовао сам се и ја том невиђеном пријатељском гесту, али у авиону за Окланд није било од наше друге Србије места! Јер, ко су, бре, ти никоговићи да нам сруше тај лепи Волт стрит, ту последњу наду у непатворену либералну демократију, и мудро економско исцрпљивање.
Потом је, после неваспитаног Нолета, другу Србију утешила вест са Блиског Истока: Државе познате по енормно развијеним демократским институцијама, и још познатије као богати Емирати и с њима богата С. Арабија решиле су да утерају демократију у Сирију. Више није Америка главни утеривач демократије. С обзиром на велики спољни дуг те земље, на то да се долари штампају малтене као динари у време пре доласка чика Аврама, овај прекоокеански барјактар демократије мораће да се помири с кобном судбином – да ће од сада Емирати и С. Арабија да утерују другима демократију у кости. То су већ учиниле у Либији, па тамо сада муче затворенике и опозиционе противнике горе од претходне власти. Муче их док их не пошаљу у Рај. А знамо одавно да је пут до раја поплочан врелим плочицама, а за нас са Балкана врелом калдрмом.
Али нема среће без несреће: Друга Србија баш нема пуне гаће среће: преко ноћи им утекла либерална корпоративна братија из смедеревске железаре. Утекла и оставила дугове и у том гротлу невеште ученике Словаке. Онда је притекла у помоћ, прерушена прва Србија у зебриној одори владе. И, наравно, најмања партија не престаје да прети да ће победити прву Србију. И треба да победи ту у зебриној одежди. Ако већ не могу да победе оне који нам сервирају генетички поправљену храну. Али бојим се да друга Србија не обрне смрдљиви ћурак и почне да псује и гони по демократским судовима просвећеног фармера Шмајсера (гле каквог презимена!), који се усудио, бре, да прича о подметнутом генетички манипулисаном семену и његовом милом потом роду. Дотични побуњени и неопрезни фармер ремети мир срећног раја на земљи и пита „Ко је власан за наш живот“? Паметан одговор се очекује од друге Србије. Ни од кога другог.