Познато је колкико су оне самосталне, мислим и финансијски и акционо. Ево, данима стоје пред амабасадом једине преостале светске силе да предају петицију поводом потписивања амреичко-албанског споразума о заштити споменика на КиМ и брукају мирољубиву политику Србије. Не знам само што их не отерају. О томе јавни сервис ћути, али зато удара у таламбасе да је Кабинет нашег уваженог Председника главно легло разнe, па и криминалне комбинаторике. А зашто пак да то и не чине? Па, зар, ми нисмо и иначе стално у неким комбинацијама? Како би и било другачије, поред толико коцкарница и Моцарт музичких магазина за погађање и комбиновање разних резултата. Лов у магли нам је главна дисциплина. Једино што се у магли наших јавних сервиса загубио и караван помоћи из Русије за КиМ, али се зато зна када је амерички, британски и понекад немачки амбасадор пустио ветар.
Нема овде родољуба, без невладиног сектора, јер да их има пензионери би се одрекли пензија а радници плата, само да влади буде лакше. Јер, већини су и онако и пензије и плате тако малецке да им би било свеједно да ли их добијају или не, а Влади би помогло да запосли нове службенике и расписује нове конкурсе за јавне набавке. А за пензионере неродољубе ја бих ангажаовао савесне возаче да их газе по пешачким прелазима јер их споро прелазе или ван њих, јер су излапели, а држави такви нису потребни. Нити могу да раде нити да воде мирнодопску политику. Савесне возаче бих награђивао по проценту обављеног посла. Од таквих пара и од тог одрицања у буџету би се нашла која парица и за јадне невладине организације, да и они мало пирну у стражњицу влади. Или да побољшају своју онанизацију, извињавам се на штампарској грешки, хтедох рећи организацију. Они су засита орган. Много напаћен од силне упоптребе. Зато ће их свакако обрадовати поздрав од Путина а још кад би то учинио Жак Шипак, овај пардон, пардон н по сто пута – Жак Ширак. Да не помињем поздраве Конузина који би највише обрадовали ноговце. ПОД УСЛОВОМ ДА СЕ НЕ ОПИЈУ ОД СРЕЋЕ!
Неке се неки угледају на врле демократе Американце који напречац беже, остављајући уместо демократије крв и рушевине. Они лепо спаковаше заставу у Багдаду, о драги Боже, и Милостиви, а када би неки овде спаковали кофере, док они што посећују народне канцеларије не пређу у народне кухиње.
На крају, пара би толико било да не би председников Кабинет ништа морао да ради, па би онда и штета била мања за друштво и државу. Или нам штета и није важна?!
Русија даде 20 милијардица ММФ-у и одмах, после тричавих 20 година захтева, постаде чланице Светске трговинске организације. Угледајмо се на Баћушке и купимо место под сунцем Европске уније! Милијардице позајмимо од истог Фонда. Дали би нам да не живимо у земљи која није тужила и осудила нато бамбардерске пилоте, већ уредника бомбардоване медијске куће! Тако смо се додатно сами себе избомбардовали.
Ипак су ово, драги моји, боља времена него што мислимо: Некада су због критике власти одсецали језик, данас те пошаљу у Хаг, а ако ниси батлија на неки локални суд.