У овом нашем новозаветном и послеоктобраском времену толико је из мрака искочило сотона да би наслов овога прилога могао гласити и другачије, Дакле, не би се обраћало само једној сотони. Али, за све што нам се после догодило није крив, макар за мене, Сотона него Ђаво. Јер реч ‘ђаво’ долази од ближе нам, грчке речи ‘диаволос’, што значи „клеветник, тужилац“, и временом је ђаво постао символ свакојаког зла и несреће. Сотона је тужакао људе пре Богом управо онако како неки из прве Србије тужакају другу Србију пред овоземаљским богом. Пошто зли духови и у Новом завету имају хијерархију, наравно да се то догађа и овде: хијерахија злих је огромна, листа подугачка.
Као у сваком ђавољем свету, а поготово у држави која има Ђавољу варош, мора да постоји вођа свих ђавола и сотона. Дакле, не треба сумњати да и ми имамо свог Велзевула, кнеза свих сотона, сотону над сотонама. Сотоне су пали анђели, а ми као да и нисмо имали анђеле, али сотоне смо вазда гајили и неговали. Као што нисмо гајили цвеће, али цвећке јесмо. Зато и имамо Кућу цвећа, само не знамо ко ће се следећи у њу уселити. Али, ако правде има, зна се. А ми о правди, ко гладан о пити.
Зато, погледај дом свој, сотоно! Погледај шта си од њега учинио! Незапсоленост достигла степен да комотно можемо ући у Јевропску унију и тамо се надметати с Грчком и Шпанијом, да не говоримо са неким нам суседима. Али, и без Уније смо на прагу банкротства. За сада, поред већ банкротирале малтене Португалије и Ирске, уз Шпанију која дугује преко 1300 милијарди евра, ево и Италије – која ће нам, гле и бре, и пооред банкротства изградити нову фабрику аутомобила! – има ситницу од дуга, свега две хиљаде милијардица. То, бојим се, ни са отетим парама Покојног Гадафија и нафтом његовом неће се моћи покрити. Зато је ту Обама да помогне, мада се чини да су се два дављеника ухватила за исту сламку, јуро и долар.
Погледај дом свој, сотоно! Просјаци се размилели улицама, у превозу више нема џепароша, немају шта да дигну, али је зато препун просјака. Позатварао си фабрике а отворио банке и банке. За чији новац? Уместо фабрика отвараш нове пекаре, бувљаке и коцкарнице. Све си бацио на један број, али коцка никако да на њега падне!
Има ли лека за сотону? Наравно да има. Нек се сети оног неименованог рашког краља из Дантеовог пакла који је фалсификовао млетачке пенезе. И што да не: кад већ фалсификујемо историју уз помоћ светских свзналица, можемо и да посегнемо за мање опасну ствар – фалсификат. Прегаоцу Бог помаже, рече велики Његош, и умре за инат Монтенегринама као Србин. Весело дигнимо чашу са оним пијанцем што нас проглашава фашистима. Не зна он да и ЕУ функционише као велики лагер, све по рецепту великог фирера.