Ванредно обраћање председника Медведева поводом размештања противракетних система САД и НАТО пакта.
Изјава председника РФ у вези са ситуацијом око противракетних система НАТО у Европи
23. новембар 2011. године
Д.МЕДВЕДЕВ: Поштовани грађани Русије! Обраћам вам се у вези са ситуацијом у Европи поводом противракетне одбране (ПРО) НАТО држава.
Осврнућу се на историјат. Ствари су за нас веома сложене у питањима која се тичу противракетне одбране и са Сједињеним Америчким Државама и са државама НАТО. Сећам се када је председник Сједињених Америчких Држава у септембру 2009. године ревидирао планове свог предходника у вези са изградњом противракетног система Сједињених Држава у Европи, на шта смо одреаговали сасвим позитивно.
Тај корак нове америчке администрације био је разуман и омогућио је закључивање важног Споразума о смањивању и ограничавању стратешког офанзивног оружја који је потписан не тако давно. У том споразуму је јасно фиксирана нераскидива веза између стратешког офанзивног наоружања и противракетне одбране. Зато истичем да је то било велико достигнуће.
Међутим, САД су потом почеле да реализују свој нови противракетни план којег су назвали етапним. Упаво тај план изазива нашу забринутост. Проблем је у томе што тај план у перспективи предвиђа размештање одговарајућег ракетног потенцијала и других антиракетних средстава у близини граница Русије и у акваторијама око наших граница.
Пре годину дана, на самиту Савета Русија – НАТО у Лисабону иницирао сам стварање у Европи заједничког система противракетне одбране (ако већ треба да се бавимо ПРО, предложили само да се онда тиме бавимо заједно), тако да ти системи буду постављени по принципу сектора и тако да свака страна одговара за одређени сектор.
Шта више, Русија је наставила да износи додатне предлоге јер је била спремна и на модификације раније предложеног уз узимање у обзир позиције партнера из НАТО. Али, тако да буде сачувано главно, а за нас је главно да Европи нису потребне нове линије поделе већ јединствени периметар безбедности са равноправним правно гарантованим учешћем руске стране.
Уверен сам да овакав наш приступ и данас нуди јединствену могућност да Русија и НАТО остваре истинско стратешко партнерство. Јер, трења и конфронтацију у нашим односима могу заменити принципи недељивости безбедности и узајамног поверења и предвидљивости.
На жалост, САД, као и њихови партнери из НАТО, нису показали озбиљну спремност да се крећемо у том смеру. Они немају намеру, у сваком случају не данас, да узму у обзира нашу забринутост због архитектуре њихове европске ПРО, у овој фази, него нас само убеђују да њихови планови нису уперени против Русије. При томе, нам говоре: «То није уперено против вас, не узбуђујте се!» – уљуљкују нас, што би се рекло.
Све се ово догађа на нивоу извршне власти, а законодавци неких земаља нам директно говоре: «Не губите из вида то је против вас». А када ми тражимо да се све то «стави на папир» са јасним и недвосмисленим правним обавезама увек уследи грубо одбијање.
Наша позиција је разумна, спремни смо да разматрамо и статус и садржај обавеза које би требало преузети, али наше колеге, наши партнери морају да знају да обавезе не могу бити уопштене, да не могу бити реторичке. Да морају бити формулисане тако да Русија у складу са објективизираним, војно-техничким критеријумима – а не на основу обећања и некаквих уверавања – може процењивати дејства САД и НАТО у области противракетне одбране и да све то може упоређивати са њиховим декларацијама. Да на тај начин можемо бити на чисто да ли то што они раде наноси штету нашим интересима и не разлама ли постојећи стратешки нуклеарни паритет. То што је сами темељ савремене безбедности у свету.
Нисмо спремни да учествујемо у програму који би у релативно кратком времену – за пет, шест, можда и осам година – био у стању да ослаби наш потенцијал одвраћања. А управо тај програм европске ПРО је почео да се остварује. Чак, на жалост, његова реализација иде брже него што смо претпостављали: већ се реализује у Пољској, Турској, Румунији, Шпанији. Тиме Русију стављају пред свршен чин.
Дијалог са САД и НАТО повоодом ПРО биће, наравно, настављен. О томе сам се договорио са председником Сједињених Држава Бараком Обамом за време нашег недавног сусрета који сам искористио да му предочим све што изазива наша страховања. Време да дођемо до разумевања поводом ПРО, дакле, још постоји. На страни Русије постоји политичка воља за достизање потребних договора који би открили сасвим нову страницу у нашим односима и са САД и са Северноатлантском алијансом.
Ако се партнери поштено и одговорно поставе према нашим законитим интересима, интересима у сфери безбедности,у том случају се, уверен сам, можемо договорити. А ако нам буду нудили само «сарадњу», поготово ако буду – говорим сасвим отворено – радили против наших интереса, у том случају ни до каквог заједничког именитеља нећемо доћи јер ће напросто бити немогућ. Тада ћемо бити принуђени да дајемо друге одговоре и да своје потезе прилагођавамо реалном развоју догађаја и то – према свакој наредној етапи реализације америчког плана.
У вези са свим овим, донео сам следеће одлуке:
- Наложио сам Министарству одбране РФ да код Калињинграда у свој борбени састав одмах укључи радарску станицу за откривање ракетних напада.
- Наложио сам у даљем формирању система Ваздушно-космичке одбране РФ приоритетно буде појачана противракетна заштита објеката стратешких нуклеарних снага.
- Наложио сам да се стратешке балистичке ракете које ће надаље добијати Ракетне стратешке снаге и Ратна морнарица опремају најперспективнијим системима за пробијање ПРО и најефикаснијим борбеним блоковима.
- Оружаним снагама сам поставио задатак да разраде мере за разарање, у случају потребе, информационих и командних система ПРО. Мере које треба да разраде биће одговарајуће, ефикасне и неће изискивати велике трошкове.
- Уколико побројане мере не буду довољне, Руска Федерација ће на западу и југу земље дислоцирати савремене ударне системе наоружања потребне за ватрену неутрализацију европске компоненте ПРО. Један од корака на том плану биће и размештање ракетних комплекса «Искандер» у Калињинградској области.
Уз све ово, биће припремљене и реализоване, буде ли потребно, и друге мере за парирање европској компоненти америчке противракетне одбране.
Даље. У случају неповољног развоја ситуације, Русија себи резервише право да одустане од даљих корака у области разоружања и, самим тим, и од контроле над наоружењем.
Осим овога, с обзиром на нераскидиву везу између стратешког офанзивног и одбрамбеног наоружања, могу се појавити и разлози да наша земља иступи из Споразума о стратешком офанзивном наоружању. Такав корак диктира и сама логика тог споразума.
Без обзира на све, желим да још једном подвучем: Русија не затвара врата наставку дијалога са Сједињеним Државама и Северноатлантском алијансом о питањима противракетне одбране, као ни за практичну сарадњу у тој области. Ми смо за то спремни.
Међутим, пут који томе води подразумева формирање чврсте правне основе за нашу сарадњу која би укључила законите интересе Русије. Отворени смо за дијалог и рачунамо на разуман и конструктиван приступ са стране наших западних партнера.