Већ низ година у овкиру препорода традиција руских кадета Фонд за помоћ кадетским корпусима који носи име Јордана довози младе руске васпитанике у Србију. Углавном у Белу Цркву, где је својевремено био кадетски корпус. Ове године посета момака била је такође врло занимљива. Учешће у међународном фестивалу Кадетска симфонија, наступ на Коларцу, свечана поворка по Кнез-Михајловој улици у Београду под руском заставом. И то још није потпуни програм свечаности које су се одвијале последњих дана јуна и првих дана јула. Програм који је започео Фонд за помоћ кадетским корпусима који носи име Јордана, наставио је Фонд Светог Василија Великог, приватна добротворна органзација која постоји у Москви свега пет година. Њена основна делатност је образовање, просвета, обнова цркава и манастира и неколико специјалних пројеката. И недавно је у Фонду био отворен кадетски центар. А српски правац сарадници Фонда сматрају за себе посебно важним. Извршни директор Фонда Светог Василија Великог, бивши шеф Фонда за помоћ руским корпусима који носи име Јордана Олга Берковец никада не заборавља да каже како су топло примили руске младиће у Србији.
Веома ме је дирнуло када је један стари Србин стајао на тргу Руских кадета са плакатом на којем је било на руском написано: Драги кадети, добро дошли у Белу Цркву! Разуме се, били смо и у Београду, где смо ове године прославили Видовдан. Већ традиционална је на тај дан постала поворка по Кнез-Михајловој, снимали су сви канали и телевизије. Патријарх Ириније увек налази врло правилне речи на рачун наших будућих мушкараца, упућује их на прави пут. Још једном желим да подвучем важну улогу амбасадора Русије у Србији Александра Конузина, који увек подржава наш програм и учествује у сваком нашем пројекту.
Ове године први пут нас је примио генерални секретар новог председника Србије Томислава Николића господин Небојша Родић. Момци су припремили за њега музички поклон и отпевали Тамо далеко. Господин Родић је високо оценио квалитет извођења. За нас је била велика част да наступимо у концертној сали Коларац. Искрено говорећи, прво сам се плашила зато што је управо тог дана била утакмица, да на концерту неће бити много људи. Али све бојазни су биле узалудне, зато што је сала била пуна. З анаше васпитанике је то важно, то је била за њих озбиљна подршка, која као што се зна, у том узрасту поптуно је неопходна. Они су се пред пут озбиљно припремали, учили историју Србије, учили српске народне песме, игре. Ми смо припремили велики музички, играчки и хорски програм. А када су наши кадети на српском запевали Видовдан, устала је цела сала и дуго аплаудирала.
Али само концертним и културним програмом боравак васпитаника руских кадетских корпуса у Србији није се ограничио. Велику пажњу Фонд Светог Всилија Великог поклања учењу руског у Србији.
Некада су у Белој Цркви руски кадети шетали са руским дамама, и са свих страна се чуо руски. Затим је то време прошло. Пре две године у Белој Цркви су нам дошли професори и рекли да они осим креде ништа немају. И годину дана касније заједно са фондом Руски свет у центру Саве Мунчана отворили смо центар руског језика. Тамо има и уџбеника, и књига, и дискова, и интерактивна табла. Ове године смо довезли на поклон нове уџбенике, нове дискове са филмовима, разговарали са децом, наставницима. Треба приметити да ако је раније у центар долазило 20-30 ученика, сада их је више од сто.
Исто се може рећи за српско-руско друштво у граду Бела Црква. Њега предводи потомак руских емиграната Владимир Кастељанов. Они сакупљају важна документа, фотографије, цртеже, везане за историју руске емиграције Беле Цркве. И ако раније у том друштву није било више од 10 људи, сада су то представници разних узраста и генерација, и сада их је преко сто. Осим тога, наши кадети учествују у обнови руског дела православног гробља у Белој Цркви, где су сахрањени официри предавачи, педагози, руководиоци кадетског корпуса. А за време нашег првог доласка ови гробови се скоро нису видели. А сада је гробље најуређеније у целом граду. Знате, деца су задовољна овим путовањем. Она су осетила историјску везу са руским кадетством, схватила да настављају оне традиције које су сачували руски емигранти, посебно у Србији. И најважније је што су они одвезли део Србије у свом срцу.
http://serbian.ruvr.ru/2012_07_10/Ruski-kadeti-u-Srbiji-postali-vizit-karta-Rusije/