Разочарање америчког државног секретара и његових колега из земаља НАТО због молбе председника Казахстана да се у земљу уведу миротворци ОДКБ, као и њихова очинска брига за животе побуњених главосеча, сведоче о умешаности тајних служби ових држава у припрему и организовање терористичких напада против органа власти Казахстана. Добро обавештени аналитичар из САД Лифшулц пише о кључној улози у томе британске Ми-6. Иста та британска служба је, заједно са турским партнерима, подстакла руководство Азербејџана на рат у Карабаху и узела активно учешће у његовом организовању. Она такође представља интелектуално језгро америчког окупационог режима у Украјини. Није било ни једне обојене револуције на постсовјетском простору без кључне улоге ЦИА и МИ-6 у њеном организовању.
Ми-6, ЦИА и Стејт департмент САД, Сорош фондација – то су главни организатори и идеолози савременог стварања нација. На постсовјетском простору они су успели да, практично од нуле, створе украјинску нацију на русофобској основи. Овај наизглед немогућ задатак, у Малорусији и Новоросији са чисто руским становништвом, решен је током три деценије. Антируски Мајдан и злочиначки наци-батаљони били су попуњени празноглавим младићима, одраслим у постсовјетско доба. Они нису учили руску књижевност, слабо пишу на руском, говоре суржик – мешавину руских, украјинских и енглеских речи. Они нису упознати са правом историјом ни Русије ни Украјине – она је замењена лажним застрашујућим русофобским измишљотинама укуцаним у њихове главе. У суштини они су манкурути или ивани који не знају своје порекло, и поседују манипулисану примитивну свест у којој доминира потпуно карикатурална слика непријатељске Русије, као и измишљена слика несрећне нане-Украјине коју су поробили Москаљи. Њихови мозгови су толико напуњени лажним примитивним сликама да ни здрав разум, ни логика, ни очигледне чињенице не могу да промене њихову русофобску опсесију. Неко је данашње украјинство упоредио са беснилом: Рус одједном почиње да мрзи све руско, али може да оздрави и поново постане Рус, ако се на време примени лечење.
На добро познатом примеру одгајања украјинског нацизма од стране западних тајних служби, могу се пратити следеће фазе стварања нације:
Фаза 1 (5-10 година) – избацивање руског језика и књижевности из школе, превод све службене и пословне кореспонденције на национални језик;
Фаза 2 (5 година) – одгајање неуких младих нациста, њихова војно-спортска обука за будуће наци-батаљоне;
Фаза 3 – државни удар и преузимање власти од стране споља манипулисаних нациста, њихово коришћење као топовског меса у сузбијању проруских снага и рушењу легитимне власти;
Фаза 4 (5 година) – спровођење политичке репресије против свих лидера који имају своје мишљење, застрашивање становништва, пљачка земље, њено потпуно потчињавање спољним интересима;
Фаза 5 (завршна) – стабилизација прозападног русофобског режима, раскол друштва на компрадорску владајућу олигархију и неуко русофобски одгајено становништво, лишавање земље суверенитета уласком у НАТО и придруживањем ЕУ без права гласа, системска експлоатација националног богатства и производних снага од стране транснационалног капитала.
Током три деценије тим путем су вукли државе источне Европе и балтичке републике, Грузију, Украјину и Молдавију. То исто сада покушавају да ураде и са Белорусијом и Казахстаном. Приметимо такође да су Ми-6 и ЦИА главни спонзори исламског радикализма. Талибани, Ал-Каида, ИСИС и други екстремистички исламистички режими које су они створили, међународне терористичке банде које су ратовале против Русије на Кавказу, организовале побуне у Узбекистану и ратове у Таџикистану, починили су многе злочине против човечности у британском и америчком интересу, а такође у интересу специфично англосаксонског ратног бизниса (трговина дрогом, оружјем, људима и њиховим органима).
Тако су се на постсовјетском простору наше нове независне државе суочиле са подмуклим и циничним непријатељем, чији је главни принцип, разрађиван вековима – завади па владај.
Полазећи од нашег историјског искуства – распада СССР-а, поставља се питање: како заштитити формирање националне самосвести од спољних манипулација и клизања у неонацизам? Одговор је очигледан – јачати и ширити структуре евроазијске интеграције, међу којима су главне ЕАЕС (Евроазијски Економски Савез) и ОДКБ. Али сама економска интеграција и колективна војно-политичка безбедност нису довољне. Потребна нам је заједничка идеологија изградње заједничке будућности, заснована на вековном искуству стваралачке сарадње у оквиру највеће светске силе. Она се може заснивати на концепцији социјално-конзервативне синтезе, о којој смо већ писали. У сваком случају, за очување међуконфесионалног и међунационалног мира и сарадње на постсовјетском простору, неопходно је очувати заједничко историјско памћење, јачати традиције пријатељства и узајамне помоћи, широко користити велики и моћни руски језик.
Превео: В. Кршљанин