Брисел – Инвеститори смањују присуство на континенту који је захваћен ризиком, и већ имају резервни план у случају да се Атина врати на драхму.
Глобални самит о светској кризи, у светлу растућег притиска на економије земаља еврозоне, најављен је прошле недеље као незваничан састанак који ће се одржати у Лондону иза затворених врата. Домаћин би требало да буде гувернер Банке Енглеске сир Мервин Кинг а очекује се присуство председника Европске централне банке, као и представника Народне банке Кине. Повод за овај самит и повећана забринутост долазе због све озбиљније кризе у Грчкој, али и узнемирујућих информација из Шпаније.
Шпанска Банкиа, четврта банка по величини, саопштила је да јој треба 19 милијарди евра помоћи да би се извукла а напредна регија Каталоније упозорила је да су јој неопходна средства из Мадрида. Принос шпанских обвезница порастао је на 6,3 одсто, што се тумачи као неодрживо. Такође, еврозона је парализована док чека исход грчких избора 17. јуна. Позиви у којима предњаче они немачки, инсистирају да Грчка мора да се придржава програма штедње ако жели да настави да прима новац. У супротном, Грчка ће морати да изађе из еврозоне.
Уз драхму већа инфлација и незапосленост
Национална банка Грчке упозорила је претходних дана да би излазак из еврозоне за државу био више него драматичан. Примања по глави становника пала би за 55 одсто а враћање на драхму довело би до пада ове валуте у на односу на евро за 65 одсто. НБГ је саопштила да би се и незапосленост удвостручила и отишла на 34 процента а инфлација би достигла 32 одсто. Садашње стање односа са европским зајмодавцима даје какву-такву наду у опоравак, навела је НБГ.
Што се избора тиче, Нова демократија и Коалиција радикалне левице Сириза свакодневно се смењују у лидерству, ако је судити према истраживањима јавног мњења. Нова демократија залаже се за поштовање споразума са Западом о фискалној помоћи. Лидер Сиризе Алексис Ципрас обећао је, међутим, да ће ако победи на изборима, поништити споразум о међународном зајму. Притисци из ЕУ приде су све јачи, па се тако у најновијем извештају Европске комисије каже да ће наредна посета тројке међународних кредитора Атини зависити од резултата избора. То практично значи да Грчка неће добити ни динар док се не види да ли ће новоформирана влада испуњавати договоре с кредиторима и спроводити мере штедње. Поједини извори наводе да би, ако би Грчка због кризе око евра доспела у ванредно стање, ЕУ могла и да уведе граничне контроле. Бечки Стандард објављује да Брисел и државе чланице већ размишљају о оваквој могућности, како би се, између осталог, спречио ризик од изношења новца и пораста криминала.
Драматичан одлив капитала у Шпанији
У Ирској је одржан референдум о ратификовању фискалног споразума ЕУ о пооштравању буџетске дисциплине, али је ирско да на финансијским тржиштима занемарено због ситуације у Грчкој и одлива капитала из Шпаније, која се одупире притиску да затражи међународну помоћ за спасавање банака. Влада у Мадриду је саопштила да су инвеститори само у марту, пре национализације Банкије повукли 66,4 милијарде евра. Одлив капитала у првом кварталу године стигао је готово до 100 милијарди евра. Истовремено, Влада је објавила и да је кабинет премијера одложио усвајање новог механизма финансирања аутономних регија, чије је прекомерно трошење знатно погоршало фискалне проблеме, поред огромног дуговања штедним банкама након колапса на тржишту некретнина. Због свега овога, принос на сигурне немачке обвезнице у петак је склизнуо на рекордне минимуме, док каматне стопе на шпански и италијански дуг постају све неодрживије.
У оваквој ситуацији, Европска комисија, Централна банка и ММФ врше притисак на лидере у еврозони да се осмеле на уједињење банкарског сектора и заједничке гаранције депозита. У супротном, рекао је комесар за економску и монетарну политику ЕУ Оли Рен, „чека нас постепена разградња еврозоне или јачање европске основе а то је економска унија“.
План за случај пропасти евра
Из Немачке се може чути да држава неће да сипа новац у рупу без дна, што се односи на Грчку, а Томас Џордан је испред Швајцарске централне банке потврдио да земља припрема акциони план за случај колапса евра. Велики француско-немачки снабдевач кредитног осигурања за трговину у оквиру еврозоне Еулер Хермес саопштио је да разматра могућност да се смањи покриће за пословања с Грчком, управо због ризика да ће држава можда изаћи из еврозоне. Убрзо је и лондонски Лојдс потврдио да је смањио присуство што је више могао на континенту који захвата озбиљна криза. Ричард Ворд је за британски Недељни телеграф рекао да ће Лојдс можда бити приморан да повуче инвестиције од готово 60 милијарди фунти уколико дође до колапса еврозоне.
„Морамо да будемо пажљиви када је у питању пословање у Европи и за сада постоји пуно непознаница везаних за трговање у еврима у будућности. Не мислим да би еврозона доживела колапс ако би Грчка изашла, али ми морамо да се припремимо и за такав евентуални исход“, објаснио је Ворд.
Колико је Немачка спремна да жртвује
С друге стране, амерички ЦНН је објавио анализу према којој суштина проблема нису Грчка, Италија, Шпанија, Португал или Ирска, већ превелика конкурентна снага Немачке. Ово су закључили председник Економског стратешког института, Клајд Престовиц и бивши председник Креди комерсијал де Франс, Џон Прут. Немачка привреда не само што је јака, што је последица продуктивности њене радне снаге, већ је и извоз томе значајно допринео због чега је, с немачке тачке гледишта, кажу Простовиц и Прут, евро превише потцењен.
„Конкурентност Немачке далеко је од просечне. Тако је за Немачку евро превише слаб. Због тога Немачка акумулира хроничан трговински суфицит у размерама кинеског“, објављује ЦНН и наводи да, све док су земље еврозоне повезане евром с Немачком, једини начин за њих да буду конкурентије јесте да постану немачкије увођењем мера штедње.
Ипак, последице штедње почињу да утичу на политички и друштвени систем чак и у земљама попут Холандије која је донедавно оптимистички подржавала позиве Берлина на стезање каиша. Најважнији елемент спасавања еврозоне јесу европске обвезнице за које би заједнички гарантовале све државе еврозоне. Али, наводе Простовиц и Прут, главни камен спотицања за то било је немачко одбијање да гарантује исплате за обвезнице које би могле да се користе и другим чланицама ЕУ. Зато они предлажу следеће:
„Враћање Немачке на марку уконило би ту препреку а без даљег противљења Берлина, преостале чланице еврозоне могле би да крену напред у реализовање идеје евро-обвезница, заједно са испуњавањем функција трезора који би требало да уједини банкарски сектор под Европском централном банком.“
Цена коју би овде Немачка платила за спасавање Европе одразила би се на њен извоз и привремени раст незапослености, али би марка привукла огроман капитал у земљу и поспешила инвестиције. Право питање је, наводе поменути саговорници ЦНН-а, „да ли је цена споријег раста и повећања незапослености мања од оне коју плаћају Грчка, Шпанија и друге земље“.
http://www.vaseljenska.com/vesti/sve-izvesniji-kolaps-evrozone-kreditori-uvode-hitne-mere/