Шта заиста ради у земљи Србији Тони Блер, бивши премијер Велике Британије и осуђени ратни злочинац, осим што нас понижава и што неутралише оне последње мрвице части и достојанства?
Одговор је – симболично али и реално, као изасланик Империје, завршава „Апокалипсу“.
Шта је „Апокалипса“?
О томе је тек недавно јавно сведочио генерал у пензији, господин Јован Милановић. Жива легенда овог народа који је у улози војног изасланика СРЈ у Бриселу, 1998.године, успео да као прекаљени обавештајац дође у посед оригиналних планова агресије и тиме омогући да се у реалном времену предузму акдекватне мере у одбрани земље и достојно супростави НАТО монструму.
„Апокалипса“ је тајни назив за трећу и четврту фазу оружане агресије на СР Југославију 1999.године, која је одлуком Савета НАТО вођена под шифром „Савезничка снага“. И то је био масовни удар на цивилне циљеве и изазивање потпуне хуманитарне катстрофе.
Мало коме је познато да је одлука Алијансе донета само за прву и другу фазу када је консензусом чланица усаглашено гађање и неутралисање свега 25 плус 9 циљева, укупно 34. Чврста процена им је била да ће СРЈ након 96 сати гађања са дистанце важнијих војних објеката и инсталација капитулирати, након чега би се прешло на реализацију тзв. мировног плана, односно окупације територије.
Иако је план чинило четири фазе које су планиране да се изведу у три зоне на које је подељена СРЈ (прва зона – КиМ, друга – јужно од 44 паралеле и трећа северно од ње), никада нису усвојени циљеви за трећу и четврту фазу. Дакле, за „Апокалипсу“ nије донета одлука према устаљеним НАТО процедурама а то значи, да никада Савет НАТО није усвојио наставак агресије и прелазак на наведене две фазе. Тај део оружане агресије једноставно се може назвати „пиратском операцијом“, што по својој суштини и јесте било тако.
Тим бестијалним иживљавањем управо у трећој и четвртој фази, руководили су (не)формално конспиративно удружени у злочиначком подухвату, без адекватне одлуке следећи експонетни: Тони Блер, Весли Кларк, Бил Клинтон, Вилијам Пери, Медлин Олбрајт и Хавијер Солана.
У првој и другој фази главни (и једини) циљеви били су војни капацитети и инфраструктура и то: радарски и ракетни положаји јединица ВЈ, системи веза, командна места, неколико складишта са стратегијским резервама, аеродроми.
Затим је, према плану, била планираna пауза од 72 сата у којој се очекивала капитулација, а онда, уколико до тога не дође, почетак треће и четврте фазе које су шифровано назване „Апокалипса“.
„Апокалипса“ је уништавање многобројних цивилних циљева од којих су неки оверавани у више наврата: индустријски и остали привредни објекти, државна предузећа и фабрике, магацини, рафинерије, електроенергетска постројења и мрежа, топлане, хемијска постројења, путеви снабдевања, комуникације које воде према Косову и Метохији, мостови, инфраструктура јавних предузећа као што су поште и објекти телекомуникација, предајници и репетитори и многи други објекти. А на ред би према пирaтском плану дошле и термоелектране, затим житна поља у Срему, Банату и Бачкој, извори воде, шуме и многобројни пољопривредни ресурси и инфраструктура.
Само је америчка обавештајна агенција ЦИА, рецимо, одабрала и припремила све потребне елементе за гађање и уништавaње око 900 циљева. То је, једноставно, значило – „руши све али поступно, корак по корак и изазивај хуманитарну катастрофу“.
И шта констатовати у закључку?
Злочинац је на месту злочина. Нескривено је преузео улогу врховног команданта, постројио министре и поделио задатке који се односе управо на завршетак „Апокалипсе“. А то је, да се оно што није уништено до крајa у агресији, у тој трећој и четвртој фази, што је како-тако преостало, оно што се може преузети за мале или никакве паре, онај позамашни простор у милионима квадрата или хектара, са пратећим објектима и инфрaструктуром где ће се модерно српско робље раубовати до бесвести, дакле, да сада и формално пређе у посед правих газда, чији је он, лично, изасланик и повереник.
Скоро да је завршио Косово и Метохију, отцепио Црну Гору, Србија је (оно што је од ње остало) војнички разоружана, дестабилизована, ојађена и опљачкана, на прагу дужничког ропства, бачена на колена и спремна за даље цепање.
Успут, треба је припремити за „партнерске“ односе на делу, а то су јаничарске војне обавезе, када крене сукоб са Русијом и ставити јој до знања да неће бити по страни и поштеђена страдања. Онако како је то ових дана посведочио и амерички државни секретар Џон Кери.
Зато је Блер био принуђен не само да дели задатке српском министарском кору, већ и да их подучава маркетингу и јавним наступима. Треба „Апокалипсу“, наставак оне из 99-те, приказати народу у најбољем светлу, зар не? У складу са евроатлантским „вредностима“.
Не знамо тачно шта је говорио српским главешинама током „предавања“ и да ли их је подсећао на одисеју од пре шеснаест година, али знам, сигуран сам, да нам није заборавио нити ће икада, оно што смо им тада оборили а то је – 61 авион, 7 хеликоптера, 338 крстарећих пројектила и преко 30 беспилотних летилица.
Да ли нам се због тога свети? Подразумева се. И тако ће остати док је овога света и века.