ЧЕМУ ВОДИ ПРОСТА ПРОМЕНА МИНИСТАРА – ЗАМЕНА ЈЕДНИХ ПАРТИЈСКИХ ФИГУРА НА ДРУГЕ?
ВЛАСТ упорно хипнотише Србију уверавањима да је најбоља могућа, а да ће са реконструкцијом владе бити још боља!
А питање је: може ли се у Србији ишта променити проста промена министара, замена једних партијских фигура на друге?
Може ли Србији бити боље без промене Дачићевог и Вучићевог курса?
Могу ли бити створене претпоставке за било какав почетак изласка из најдубље могуће кризе и (полу)колонијалне зависности од проверених историјских непријатеља Србије без смењивања самих Дачића и Вучића?
___________________________________________________
Часлав КОПРИВИЦА, професор Факултета политичких наука у Београду
Запад намерно слаби носиоце (само)окупације Србије Вучића и Дачића
- Избори се, не допуштају не зато што је то „скупо”, што би то „успорило наш „европски пут”” – како нас уверавају званичници, већ зато што би парламентарлно ојачала, макар и квислиншка власт, у перспективи, страхују налогодавци, могла да помисли да негде и једном престане да слуша. Наравно, ради се о неповерењу Запада према напредњацима – ем су Срби, ем су бивши радикали…
- Запад је властодршце у Влади (Вучића и Дачића) приморао не само на „реконструкцију” него и на вишемесечено, мучно наклапање о томе какве ће се рокаде направити међу моралним и стручним „титанима” у нашој власти. Тиме их додатно слабе и још више скраћују „ланац” на којем их држе
- Тако су радили и за време етнузијастичног идајника-добровољца Бориса Тадића, а тако раде и у време владавине бивших патриота, а сада принудних-издајника, Вучића и Дачића, који не само што настављају Тадићево „дело”, већ су га у томе, по свему судећи, већ сада надмашили
НЕОБИЧНО је да Влада чија популарност, чак и према нелажираним испитивањима „јавнога (не)мнијења”, не опада – ваљда у „инат” свеопштем пропадању на свим фронтовима, на чему она истрајно ради – предузима самореконструкцију.
Подсјетимо се, претходна Влада је почела да говори о томе када више није могла да се прави да не зна да сви знају колико је неомиљена код народа.
То, у оквирима морално покварене прагматике, има смисла, јер тада, привидним промјенама можете изградити фатаморгану „реформи”, те чаробне ријечи на коју се већина „лијепи” – од пијаце до универзитета. Тако, умјесто да се мијења, исправља и поправља – у либерално-мондијалистичком говору: реформише – оно што не ваља (а од 2000. године су, узгред буди речено, „реформисали” и доста тога што је ваљало, чије постојање нијесмо ни запажали – док није уништено), они који су били неспособни за било шта ваљано ураде, „реформисали” су, ето, сами себе; дакле, „реформе” и даље трају, „Србија не сме да стене”…. – и сличне бесмислице које истински рад, озбиљно промишљање замјењују „имиџолошким” слагањем шарених лажица…
Садашња Влада, и поред изузетне, окуларне некомпентентности, и поред издаје вијека потписане у Бриселу, и поред тога што је највећа странка у њој слагала бираче да ће укинути непотребну администрацију, која је од 2000. УВИШЕСТРУЧЕНА, и поред свега што јесу урадили, а нијесу смјели, и нијесу урадили, а морали су, предузима „аутореформу”.
Ми немамо непосредне увиде у стварне разлоге тога, па зато можемо само да претпостављамо, а ту је, наравно, увијек могућа грешка… Први могући разлог је да будући да су напредњаци, према свим истраживањима јачи од своје заступљености у Скупштини, а западњачки налогодавци им, по свој прилици не дају да капитализују ту предност, покушавају да без избора дођу у посјед већег броја важнијих министарских и осталих „феуда”.
Избори се, не допуштају не зато што је то „скупо”, што би то „успорило наш „европски пут”” – како нас увјеравају званичници, већ зато што би парламентарлно ојачала, макар и квислиншка власт, у перспективи, страхују налогодавци, могла да помисли да негдје и једном престане да слуша. Наравно, ради се о неповјерењу Запада према напредњацима – ем су Срби, ем су бивши радикали…
Друга могућност је опет повезана са Западом. Ако сама Влада говори о својој „реконструкцији”, иако је на то ни „јавно мнијење”, нити (непостојећи) јавни изрази незадовољства нијесу приморали, тада се тиме јавно признаје: „Ми смо неуспјешни!” Онај ко то ради без нужде, а ми не видимо који би био разлог томе, осим горенаведенога, тиме, у неком смислу, сјвесно себи шкоди. Зашто? Вјероватно зато што је био приморан нечим што јавно није видљиво. Ко овдје има реалну моћ, то се зна – Запад.
Моћ у Србији, нарочито од 2008, скоро уопште не пребива у „институцијама система”, већ је код западњачких влада и у оним сферама друштва које су у пријатељским односима са Западом. То не значи да је Србија „банана-република”, јер и у таквим режимима не мора бити на дјелу „мека окупација” од стране странаца, нарочито ако се она изводи у садејству са значајним дијеловима друштвено утицајних домаћих кругова. Живимо, дакле, у стању меке (само)окупације.
Дакле, то је наша претпоставка, Запад је властодршце у Влади (Вучића и Дачића) приморао не само на „реконструкцију” него и на вишемјесечено, мучно наклапање о томе какве ће се рокаде направити међу моралним и стручним „титанима” у нашој власти. Тиме их додатно слабе и још више скраћују „ланац” на којем их држе. Зашто? То је пракса од 2000. године, чија је суштина, што се Запада тиче: „Не можете ви нас толико да слушате колико ми вама можемо да вјерујемо.”
Тако су радили и за вријеме етнузијастичног идајника-добровољца Бориса Тадића, а тако раде и у вријеме владавине бивших патриота, а сада принудних-издајника, Вучића и Дачића, који не само што настављају Тадићево „дјело”, већ су га у томе, по свему судећи, већ сада надмашили.
___________________________________________________
Слободан САМАРЏИЋ, потпредседник ДСС
Србији треба нова Влада са потпуно другачијом политиком
- Земљи није потребна иста партија шаха која се губи, нити нови људи који ће да раде исте ствари
РЕКОНСТРУКЦИЈА је само замајавање народа. Нема програмских начела која би повела Владу неким другим путем од овога који је био досадашњи.
За ових годину дана Влада је имала највише негативних резултата: предала је Косово и Метохију, иде путем ка ЕУ који је пут без циља, економија је још више пропадала, задужење је била још веће, незапосленост још већа, нестабилност је још већа. Када гледамо то стање- знамо да реконструкција не може ништа да промени сем неколико фигура, док партија шаха – која се губи – остаје иста.
Зато ДСС не придаје значај реконструкцији и сматра да је Србији потребна нова Влада која ће да води једну потпуно другачију политику. Ова је показала само губитке и поразе.
Зашто се прича о реконструкцији? Зато што се људи морају везати за неку причу која је обећавајућа и која каже: после годину дана смо решили да кренемо у неку врсту унутрашње обнове.
Али, то није битно. Битни су програми и усмерења која је Влада до сада имала. То остаје исто, а сада могу само да дођу нови људи који ће да раде исте ствари. То нема сврхе.
___________________________________________________
Владимир КРШЉАНИН, председник Покрета за Србију:
Дачић и Вучић су продавци западне магле
- Све је то смишљено да се прикрије да је цар го и да се спроводи западни диктат територијалног, државног, економског, моралног и духовног разарања Србије
- Неће ме изненадити ни да инсценирана фарса дође и до крешченда, односно превремених избора, јер цена магле убрзано пада, а спремају се да задувају источни ветрови и растерају ту маглу
- Болест је захватила све поре српске политике и вероватно би једино адекватно решење били избори за уставотворну скупштину, после промене свих закона о изборима, медијима и странкама, односно укидање механизама који су читав политички систем учинили зависним од новца и тајних служби англоамеричке осовине и НАТО пакта
ОВОЈ Влади и њеној „политици” није потребна реконструкција, него – деконструкција.
Ако тројка то и не жели, то ће се неминовно десити, односно – већ се увелико дешава.
На челу Владе су двојица бивших страначких пропагандиста, а иза њих стоје читаве западне машинерије за манипулацију свешћу. Та комбинација и не може ништа конструктивно (па ни реконструктивно) да створи, осим великих медијских манипулација, односно бучних лагарија типа „борба против криминала”, „датум”,„реконструкција”. У тај арсенал спада и велико позориште звано „бриселски преговори”. Све је то смишљено да се прикрије да је цар го и да се спроводи западни диктат територијалног, државног, економског, моралног и духовног разарања Србије. Земља и животи људи у њој постају потпуно зависни од милостиње оних који нам раде о глави.
Ако се та извикана и мистификована „реконструкција” ипак спроведе (примећујете ли да никоме није јасно ни по којим критеријумима ни са којим циљевима), биће то не да би у Владу ушли нови министри који су то својим ангажовањем највише заслужили у својим странкама, нити да би се на министарска места довели највећи стручњаци, већ да би се на та места довели људи са неког западног списка, који ће по проценама западних тајних служби најефикасније спроводити програм разарања Србије. Верујем да такав списак наша двојица пропагандиста, односно продаваца западне магле, већ имају у џепу.
Неће ме изненадити ни да инсценирана фарса дође и до крешченда, односно превремених избора, јер цена магле убрзано пада, а спремају се да задувају источни ветрови и растерају ту маглу.
Отуда мој утисак да се деконструкција велике обмане већ убрзано дешава.
Болест је захватила све поре српске политике и вероватно би једино адекватно решење били избори за уставотворну скупштину, после промене свих закона о изборима, медијима и странкама, односно укидање механизама који су читав политички систем учинили зависним од новца и тајних служби англоамеричке осовине и НАТО пакта.
Србији треба механизам који ће да изрази, а не да мења народну свест и народну вољу – за слободом и достојанственим животом. А сви ми треба да се угледамо на одлучност и веру наших људи са Косова и Метохије, који на северу покрајине бране последњу слободну територију у окупираној Србији. Слободна Србија имаће најмоћније савезнике у Русији и другим великим и слободним земљама Евроазије.
____________________________________________________________________________________________________
Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста
Србији је потребно да се заустави, промени досадашњу власт и курс
- Србија треба да направи стратешку платформу за излазак из рупе. Ако се настави овим путем, до 2030. године ћемо да живимо у слободном пропадању
ЗБОГ начина на који се води реконструкција види се да је то више пропагандна и маркетиншка активност него било шта друго!
Од ње не треба очекивати баш ништа.
Србији је потребно да се заустави, промени досадашњу власт и курс. Нажалост, то се неће догодити и зато нас чека даљи период тавореа и слободном паду.
Нама треба курс који ће да пође од компетентног сазнања о томе где се налази Србија, какав је то свет – конкретно Европа – у којој се Србија налази; да се пође од конкретног сазнања који су наши структурни проблеми – који деценијама нисмо адекватно решавали. Када се те две ствари саберу, Србија треба да направи стратешку платформу за излазак из рупе. Ако се настави овим путем, до 2030. године ћемо да живимо у слободном пропадању.
Све што знамо о процесима у ЕУ говори да Србија пре2030.не може да постане чланица те асоцијације. Између осталог и зато што ће та асоцијација да до тада пуде трансформисана у нешто друго.
Дакле: Србији је потребан курс у коме ће да ради на себи, а не на другоме.
____________________________________________________________________________________________________
Бошко ОБРАДОВИЋ, члан Старешинства Двери
Једино решење је оставка целе Владе и промена комплетне политике
- Ако су све странке чланице владајуће коалиције већ дале своје најбоље људе у Владу, какви ће онда бити они који ће их заменити?
- Хоћемо, поред осталог, да држава има обавезу да запосли макар једног члана породице у којој нема ниједног запосленог
РЕКОНСТРУКЦИЈА служи за замајавање народа и скретање пажње јавности са највећих дубиоза друштва.
Уместо разговора о реконструкцији требало би разговарати о новим задуживањима Србије, погубном путу у ЕУ по сваку националу цену, о противуставном бриселском споразуму, продаји пољопривредног земљишта странцима, о новом закону који практично укида могућност штрајка, о страним фирмама које исисавају капитал из Србије, страним банкама које у нашој земљи имају највеће каматне стопе у целој Европи, о уништавању домаће привреде услед фаворизовања стране робе и многим другим суштинским темама попут презадужених породица којима приватни извршитељи одузимају имовину када не могу да плате своје банкарске и комуналне дугове, а остали су без посла у пљачкашким приватизацијама.
Појединачном променом министара у Влади ништа се неће променити, јер ће политика Владе Србије остати иста.
Ако су све странке чланице владајуће коалиције дале своје најбоље људе у Владу, какви ће онда бити они који ће их заменити?
Да ли ће одговарати они који нису добро радили и који ће бити промењени?
Што се тиче покрета Двери једино решење је оставка целе Владе, ванредни парламентарни избори и промена комплетне политике!
Политика за коју се ми залажемо назива се породична политика где би на првом месту у нашем друштву требало ставити породицу. То значи да ЕУ има алтернативу и да треба прекинути овај погубни пут у ЕУ, да треба донети закон о заштити презадужених породица и ограничити банкарску мафију у Србији, да се треба окренути државним пољопривредно-индустријским комбинатима и обрађивању сваког дела необрађеног пољопривредног земљишта, да држава има обавезу да запосли макар једног члана породице у којој нема ниједног запосленог, да више никада у Србији нико не сме да отпусти трудницу или да прети младим женама да ће добити отказ ако остану у другом стању…
Ове и многе друге мере породичне политике нису могуће са овом Владом Србије и оваквом политиком која ради против интереса свих наших породица. Зато је предуслов за породичну политику не реконструкција, већ пад Владе Ивице Дачића и ванредни парламентарни избори на којима ће Двери кандиовати породичну политику, као једину нову политику у Србији и истинску алтернативу постојећим страначким моделима политичког организовања.
Диана Милошевић
http://www.fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/treba-li-srbiji-promena-ministara-ili-dacicevog-i-vucicevog-kursa