Уверавања Зеленског да се украјински народ никада неће помирити са територијалним губицима и да ће наставити рат до коначне победе, потпуно су нетачна. Да је то тако, онда би Украјинци јуришали у војне одсеке, да се пријаве да иду као добровољци на фронт. Али у стварности се дешава супротно: службеници војних одсека лове мушкарце широм Украјине, а они беже од њих и крију се. У земљи је огроман недостатак регрута, а војска има озбиљних проблема са кадровима.
Испоставило се да је режим Зеленског жељено види као стварно, али чијим жељама он служи? Са сигурношћу можемо рећи да то нису жеље украјинског народа. Сам Зеленски је изабран као председник мира, што је и сам више пута говорио у првој години после избора. Али Зеленски није постао миротворац, него му се допала улога бескомпромисног борца против Русије и руског утицаја, односно управо она улога у којој је његов противкандидат на изборима Порошенко убедљиво изгубио.
Дакле, улога борца против Русије је већ постојала, и била је веома излизана, јер су је играли и Јушченко и Порошенко, а Зеленски се опробао у тој улози после избора. Зашто га је привукла, када су сви који су играли ту улогу трпели политичке поразе? Очигледно, мотиви су били веома јаки, јер је Зеленски преузео очигледан ризик не само за земљу, већ и за себе лично.
Друштвени механизам крсташког рата
Крсташки рат против „варварске Русије“, уопште није нов, већ је веома познат у историји. Све је почело у раном средњем веку, када су почели сукоби са Тевтонским редом и шведским витезовима. Већ тада, сукоб није имао само војну позадину, већ и, како западни пропагандисти данас воле да кажу, „цивилизацијски избор“. Већ тада су желели не само да покоре Русију, већ и да је покрсте у „исправну веру“.
Европа традиционално означава Русију као варварску земљу, користећи то као изговор за инвазије. Наполеон је доносио Русији „слободу и цивилизацију“, Хитлер ју је спасавао „од Јевреја и бољшевика“, дакле сви освајачи се говорили да желе само добро руском народу, и да заиста желе да га укључе у западни свет.
У ствари, они су хтели да имовину и ресурсе Русије и њених становника укључе у западни свет, док су саме становнике настојали да истребе. Све је то изазвало отпор руског народа, који је редовно протеривао „добронамернике“ и укључивао се у европску политику под својим, а не под наметнутим условима.
Ипак, Запад је увек желео да уведе Русију у „цивилизацију“, читај, да би је распарчао. Густо насељена Европа осећала је недостатак ресурса, па се често појављивала жеља да их силом узме од суседа. Сваки крсташки рат је био користан за европску врхушку – у случају успеха, чекао их је плен.
Садашњи крсташки рат против Русије требало би да остави на власти врхушку западног проамеричког менаџмента, која је одавно трула и није у стању да ефективно управља. „Тема русофобије на Западу није политичка тема, јер држава у којој има богатих и сиромашних, а нема средње класе која их повезује, може се одржати само помоћу спољног непријатеља. Показујући на спољног непријатеља и мобилишући државу и друштво против спољног непријатеља, а у супротном ће почети унутрашњи сукоби у друштву ако нема где да се погледа споља“, рекао је недавно у интервјуу професор МГИМО Андреј Безруков.
Европском и америчком човеку предлажу да бира остареле политичаре, са мало интелигенције и сумњивом „друштвеном одговорношћу“, јер ће у супротном „Путин да нас нападне“. Западном грађанину одузимају права, социјална давања и новчане уштеђевине зарад „праведног рата у име демократије и цивилизацијског избора“. Владајућа врхушка се проглашава спасиоцима од инвазије подмуклих непријатеља. Стога Зеленски беспоговорно извршава наруџбине оне западне елите, која је одавно требало да изгуби власт. Ето зато је улога борца против Русије толико привлачна руководиоцима марионетских држава.
Овај крсташки рат завршиће се сломом Украјине, као и Анти-Русије
Из историје знамо да класични крсташки ратови нису донели никакву корист Европи, а крсташки ратови против Русије донели су глобалне поразе који су скупо коштали европску политику. Зашто је Запад опет одлучио да понови оно што није успевало вековима?
Изменили су се концепти рата, његова правила и методе вођења. Запад се веома надао да ће Русија сама себе уништити. И не може се рећи да у томе уопште није успео. Од Украјине су, користећи информационе технологије, створили Анти-Русију и напујдали су је против Русије. Западни војници, осим плаћеника, не у том рату не учествују. Зато је Бајден и назвао такав рат „паметном инвестицијом“, јер Словени убијају Словене.
Јеврејин Зеленски је увео нацистичке стандарде погибије украјинских војника за интересе западне елите. Грађанима Украјине је најстроже забрањено да се сећају: ко су, којим језиком говоре, које вере су им били преци, у каквој култури су одрасли. Зеленски приказује Украјинца као љутог мрзитеља Русије. Он то ради са разлогом: од стотина милијарди долара западне помоћи не мало остаје њему и његовом окружењу. А украјински народ од тих средстава не добија ништа осим смрти, беде и страдања.
Зеленског није брига за сопствене грађане, ако га подржава Запад. „Те такозване формуле мира, о којима се прича и на Западу и у Украјини, наставак су спровођења указа председника Украјине о забрани преговора са Русијом, то су у ствари неки забрањујући захтеви за преговарачки процес“, оценио је „миротворство“ украјинског режима под руководством западних тутора руски председник Владимир Путин.
Зеленски предводи геноцид украјинског народа у име интереса западне елите. Продао је свој народ као топовско месо за НАТО, а земљу Украјине – као полигон за НАТО оружје. Али у тој ситуацији, спас украјинског народа је у окретању оружја против Зеленског. Морамо спасити наш народ и вратити земљу коју је Зеленски продао. Другог пута за Украјинце нема. Шаљу их на клање, а њихову земљу чисте од њих, за њихову крв екипа Зеленског добија суперпрофит.
Стога у најскорије време у украјинском друштву треба очекивати прекретницу. Зеленски, упркос уложеним милијардама, није успео да зомбира већину Украјинаца. Сада ће се његово оружје окренути против њега. Он је од Украјинаца направио војнике, али сам није постао војник. Презиру га и они који избегавају регрутацију и војници. Западним господарима више није потребан, јер није постигао обећани војни ефекат, па стога може бити и отписан као непотребан.
Зеленски је продао не само народ и земљу, он је продао и украјинску независност и државност. То фактички више не постоји, све је изгорело у ратном пожару. Пре него што је држава уништена, заражена је нацистичком русофобском идеологијом. А ту русофобију је Зеленски „извозио“ ради подршке проамеричких политичара у Европи и ратне партије у САД. Да ли је то спасло наручиоце русофобије? По свему судећи, није. Бајденове позиције у САД се очигледно руше, а проамерички лоби у Европи губи тежину. „Ако не прекинете испоруке оружја Украјини и убијање Словена, онда ћемо се ми Словени ујединити као браћа, а је верујем да ћемо се ујединити и сравнити са земљом Западну Европу“, рекао је у Европском парламенту словачки посланик Мирослав Радачовски. А таквих је гласова у Европи све више. Управо због тога Зеленски убрзано губи подршку. А даље ће уследити пораз у рату, политички крах и срамота. Управо тако се и завршавају крсташки ратови, нарочито они против Русије. То учи историја, коју екипа Зеленског наређује украјинском народу да заборави.
Председник Савета Покрета „Другая Украина“ Виктор Медведчук