Већ је одавно јасно свима онима који прате светску ситуацију да криза на Блиском Истоку и опкољавање Русије, притисци на Пакистан и претње Кини, као и читав низ других изазова ( попут неког, намештеног као и први, новог „11. септембра“ на територији САД )могу бити бременити Трећим светским ратом, и то у најскорије време.
То звучи застрашујуће, али није ништа необично: ко год је читао барем књигу Ентонија Сатона „Вол Стрит и успон Хитлера“ зна да је Други светски рат био кључ за решавање светске економске кризе која је настала 1929. године и која се, бар кад су САД у питању, окончала 1945. године, када је у Америци незапослено било свега 1,2 посто радно способног становништва, захваљујући огромном успону ратне индустрије.
Овога пута, међутим, није реч само о рату као средству да се изађе из економске кризе. У питању је и сурови рат против светског становништва кога је, по проценама глобалистичке елите,превише, и које се мора одстранити да би се остварила утопија такозване „златне милијарде“ срећних и задовољних, којима ће бити сасвим довољно ресурса планете да живе и напредују ка неком новом човечанству, ка надљудском стању постојања „ с оне стране добра и зла“, о коме је маштао несрећни Ниче.
Ако данас у свету има седам милијарди људи, како да се постигне „златна милијарда“? Па, убијањем, наравно,и то у масовним размерама.
Овај текст је мали прилог, кроз историју и савременост, разматрању онога што су архижреци глобализма, суровији од Маја и Ацтека у жељи да богу сопственог трбуха принесу људске жртве, чинили до сада, и шта припремају за 2012. годину када је, тобож, по календару Маја, крај света каквог знамо и почетак нечег новог.
Од утопије до кошмара: Херберт Џорџ Велс
Пре но што су глобалистички вођи решили да направе свеопшти покољ, они су о томе маштали. Познати енглески писац, Херберт Џорџ Велс, аутор „Рата светова“ и „Времеплова“, био је маштар о стварању светске државе, заговорник еугенике и контроле пупалације, љубавник Маргарет Сејнџер, пионирке рада у области популационе контроле и контрацепције.
У свом манифесту из 1928, „Отворена завера“, био је јасан: контрола популације и уклањање „штетних“ врста становништва је conditio sine qua non Новог светског поретка. Дотични је сматрао да Индија, Северна Африка, Сирија и Далеки Исток рађају безвредно становништво, „физички и ментално неразвијено, које кочи механички развој цивилизације нудећи јефтину радну снагу бескрупулозном израбљивачу, као и можда потенцијални бунтовнички материјал бескрупулозном политичком авантуристи“.
Велс је тврдио да је светски мир немогућ без светске државе, која ће не само оружјем, него и производњом хране, и контролом услова живота, надзирати раст популације; такође, Велс је био јасан: „Извесне ствари, океани, ваздух, ретке животињске врсте, морају постати колективна својина човечанства и не могу бити безбедни док се за такве не прогласе, и док неко конкретно тело не буде постојало да штити ова својинска права“.
Да би се тако нешто остварило, потребан је светски покрет, попут социјализма и комунизма, „отворена завера“ која ће постати нова универзална религија.
Јануара 1940, у својој књизи „Нови светски поредак“, неуморни Велс био је још грлатији: „Космополитска револуција у правцу светског колективизма, која је једина алтернатива хаосу и дегенерацији човечанства, мора отићи даље од руске револуције “
Иако је Други светски рат већ био почео, Велс је, уз извесне ограде, похвалио нацисте због покушаја да „реконструишу живот у правцу колективизма“.
Велс је био тзв. „фабијански социјалиста“.Његове идеје о надзирању животне средине и исхране становништва који би били праћени и одобравани из једног центра глобалне моћи су, после Другог светског рата, све више спровођене у живот, да би данас биле на прагу свог остварења.
И то у најчистијем, социјалдарвинистичком виду.
Дарвинисти: од САД до Трећег рајха, и натраг
Вулгарни ничеанац Хитлер је био дарвиниста. Он је јасно рекао да „држава мора да се постара да само здрави рађају децу“ – једино тако ће се створити надљуди достојни живота. У тексту Џорџа Стајна, „Биологија и корени нацизма“, овај истраживач тврди да је нацизам први покушај организовања заједнице на начелима биополитике „потпуно сагласне са научним чињеницама дарвинистичке еволуције“.
А еволуциониста Артур Кит, у својој књизи „Еволуција и етика“, тврдио је да је фирер „свесно покушавао да усагласи немачку праксу са теоријом еволуције“. Нису само Јевреји и Словени то осетили; законом из 1933. године, 350.000 ментално заосталих и умно поремећених, и око 30 хиљада Рома стерилисано је разним методама – од кастрације до електричних шокова у гениталије.
На другој страни, аријевци par excellence, есесовци, парили су се са девојкама, намењеним за рађање „чисте расе“,колико су хтели – брак је, за „надљуде“, престао да важи.
Ко год би хтео да Дарвина ослободи од одговорности за погрешну интерпретацију његовог основног става, наилази на саме Дарвинове тврдње. У својој књизи „Порекло човека“ Дарвин је тврдио да ниже расе треба да нестану, и да бели људи немају потребе да их штите. Такође, веровао је да су домороци Африке и Аустралије исто што и гориле и сматрао је да ће те расе нестати.
Хитлер није дошао ни од куда
Цео Запад га је припремао. Британија је свој колонијализам правдала „борбом за опстанак“. Сам Дарвин је велики део својих идеја добио од Малтуса, који се бавио растом популације, и чије су идеје нашле одјека у британском друштву под паролом „Сломи сиромашне“.
Деца од осам и девет година приморавана су, у 19. веку, да раде по 16 сати дневно у рудницима угља, а на хиљаде људи је умирало у беди и прљавштини – зато што је Малтус устврдио да се бедници брзо множе, и да на свету неће бити места за све. Дарвин је „борбу за опстанак“ видео у природи тек пошто ју је, као „опстанак најспособнијих“, Малтус видео у друштву.
Пре но што се прстом упре у Хитлера, сетимо се да је амерички председник Теодор Рузвелт, у свом делу „Победа Запада“ социјалдарвинизам прогласио философијом Америке. У тој књизи тврдио је да је расни рат са Индијанцима неизбежан, и то до истребљења. Рузвелт је сматрао да америчку државу не обавезују никакви уговори према Индијанцима јер су они „примитивна раса“.
Хенри Ферфилд Озборн, еволуциониста, тврдио је да је интелигенција одраслог црнца на нивоу једанаестогодишњег детета врсте homo sapiens (белаца).
Године 1875, у јужним државама САД донети су закони о апартхејду, одвајању белих и црних свуда – по болницама, затворима, гробљима; било је апартхејда у школама и лифтовима. Од 1890. до 1901. око 1300 црних људи било је линчовано, амерички „научници“, попут Р. Б. Бина мерили су људима лобање да би доказали савршенство беле расе.
Међутим, злочини над Абориџинима у Аустралији права су хитлеровска прича. Дарвинизам је буквално оправдао покољ ових несрећника. Социјал-дарвиниста X. К. Рузден је 1876. тврдио да убијањем Абориџина и Маора белци испуњавају „неумољиви закон природног одабирања“ док је 1890, потпредседник Краљевског друштва Тасманије Џејмс Бернард, рекао да је „процес истребљивања аксиом закона еволуције“.
Абориџини су ловљени као дивље звери. Одсецане су им главе, и трована им је храна. Користили су их као експерименталне животиње. Едвард Ремзи, надзорник аустралијског музеја у Сиднеју, објавио је музејски каталог у коме су Абориџини били представљени као „аустралијске животиње“, а он сам се бавио хватањем „примерака“ за „научне огледе“. Мисионар из Новог јужног Велса гледао је покољ групе Абориџина, одраслих и деце, после чега је „десет најбољих лобања“ послато преко океана, „научницима“.
Од 1910. до седамдесетих година 20. века око 100.000 абориџинске деце одузето је од својих родитеља; белопута деца давана су на усвајање белцима, а тамнопута су стављана у сиротишта.
Без Америке се не може нигде, па ни у области еугенике. Први еугенички закон донет је 1907. у Индијани (САД). До 1930. године 31 америчка држава имала је еугеничке законе, који су у репродукцији спречавали „умоболне, пијанице, епилептичаре, дегенерике“.
До јануара 1935. присилно је стерилисано 20 000 људи. На основу еугенике, стварани су тестови за имигранте, по којима је 80% имиграната из источне Европе (Пољака, Јевреја, Руса) сврстано у малоумне, па је, на основу тога, 1924. године, донет закон о ограничавању усељења Источноевропљана на основу њихове генетичке инфериорности.
Закон је важио до 1965, двадесет година после Хитлерове смрти.
Америка је, слободно то рецимо, могла бити узор Хитлеру. Године 1904, еволуциониста – истраживач Семјуел Вернер ухватио је у Конгу Пигмеја Ота Бенгу, ожењеног и оца двоје деце.
Бенга је окован у ланце, да би на светској изложби у Сен Луису био приказан као „карика еволуције“ најближа човеку. Затим је, са горилом и орангутаном, био изложен у зоо-врту Бронкса у Њујорку, као представник „најстаријих људских предака“.
Око 40 хиљада посетилаца зоо-врта седмично понашало се према Оту Бенги као да је мајмун. Он им је био главна атракција. Директор зоо-врта, др Виљем Хорнадај, еволуциониста, на питање новинара да ли би баш тако требало поступати с јадним Бенгом,“ љупко“ је одговарао:
„Ако је мала особа у кавезу, то је зато што му је ту најудобније, и зато што не знамо шта друго да радимо са њим. Он није ни у каквом смислу затвореник, осим да нико не би рекао да би било мудро дозволити му да лута по граду, а да га нико не надгледа.“ (Прођу ли те, читаоче, жмарци кад ово читаш, и кад се сетиш „беле шенгенске листе“ или „спољњег зида санкција“?)
Амерички истраживач Арктика, Роберт Пири, довео је са свог пута групу Ескима, које су изложили у Америчком природњачком музеју. Једном дечаку, Минику, умро је отац, чије су кости остале изложене као „примерак врсте“. Миник је тражио посмртне остатке свог оца, да би их сахранио, али управа музеја је то одбила.
Еугенику су ценили и први „планери породице“.
EugenikaМаргарет Сејнџер, „мајка сексуалне револуције“, залагала се за кастрирање свих ментално заосталих, али и црнаца. Америчким еугеничарима је сметало што се у Немачкој под Хитлером ипак рађа много више деце но што то њима прија, па је челник Америчке федерације за контролу рађања упозоравао:
„Ми смо такође свесни проблема изградње једне расе, али ми се бринемо о квалитету наших људи, не само о количини.“ То јест, ми нисмо против расистичке еугенике, него само против метода које нацисти примењују – популација у Немачкој ипак расте пребрзо.
Глобални капиталисти, они злочинци са Вол Стрита, који су својим крвавим парама помагали и хитлеровце, одавно цитирају Дарвина као своје оправдање. Својевремено је професор са Јејла, Грејем Самнер, говорио да дарвинизам у друштву значи – „да би подигли једног човека навише, гурамо другог надоле“, а социјал-дарвиниста Виљем Милнер је тврдио да су милионери победници борбе за „опстанак најспособнијих“.
Капитализам је у дарвинизму нашао своје оправдање. Амерички „научник“ Е. А. Рос је тврдио да је и „религијски култ милосрђа“ створио „склониште под којим су се идиоти и кретени скривали и множили“.
Чувени богаташ Ендрју Карнеги („миротворац“ – „Карнегијева фондација за светски мир“) тврдио је да закон конкуренције можда јесте незгодан за појединца, али је одличан за расу, јер обезбеђује „опстанак најспособнијих“, а један од Рокфелера је говорио да је капиталистичка конкуренција „закон природе који се не може избећи.
Људи су увек били и грешни и зли и немилосрдни. Али, знали су шта је грех и зло, и именовали су га. Дарвин им је дао „научно оправдање“да буду зли и спремни да убијају „инфериорну“ подврсту својих ближњих – побеђују најспособнији.
А најспособнији су најсуровији, најнечовечнији. И ми Срби смо осетили шта значи социјални дарвинизам у пракси.
Судбина Срба у Трећем светском рату
Где год се нађу непожељни народи, треба их уклонити.
Рецимо, спровођењем либерално-капипталистичких реформи, које имају за циљ потпуни слом привреде одређене државе,на чије се чело доводе послушни гаулајтери Империје ( о томе више у књизи Мајкла Чосудовског, „Нови светски поредак и глобализација сиромаштва“, која се на нашем језику појавила 2о1о. године у Београду ).
У Србији је том методом, за девет година транзиције из нечег у ништа, од пописа 2002. до пописа 2011, број становника смањен за 400 хиљада. Српски народ је, у овом тренутку, на удару глобалистичких социјалних дарвиниста, спремних на истребљење свих слабијих народа и држава, маскирано у причу о људским правима и демократији.
И глобалисти опет имају „научнике“, који овог пута оправдавају неопходност нестајања Срба (као што су некад оправдали лов на Абориџине).
Када је Америка са својим сателитима бомбардовала Србију 1999. године, професор социологије и философије на Универзитету државе Мериленд, др Џон Хјуер, тврдио је да је америчко друштво – друштво будућности, а српско – друштво прошлости.
По Хјуеру, Американци улазе у постхумано доба, „када ће сви аспекти друштвеног живота бити сведени у предвидљиве шаблоне и рационализовани, а све нијансе међуљудских односа претворене у рутинске процедуре и препуштене плаћеним професионалцима попут адвоката, психолога и бирократа“.
Он каже: „Американци су прототип људи будућности, Срби атавистички остатак прошлости“. Ако то не схвате, Срби ће нестати.
Да, заиста, ми морамо нешто да схватимо. Али не оно о чему бунца Хјуер.
У Трећем светском рату, који се сагледава на обзорју савремености, ако већ сад не будемо појмили ко га и зашто спрема, и ако се не будемо духовно оружали за ужасе који долазе, може нам се поново десити геноцид какав смо претрпели у Другом светском рату.
Не заборавимо све србофобне изјаве западних политичара и јавних личности које је Зоран Петровић Пироћанац објавио у књизи „Избрисати српски вирус“: такве изјаве, Хитлерове и Павелићеве, од 1941. до 1945. године значиле су, за нас, крв и смрт.Зашто то не би било и данас?
Мржња обезбоженог Запада, који је родио Хитлера, кад су у питању Руси и Срби остала је иста.Они ће сваку могућност користити да нас истребе са лица земље. Јер, Западу, геополитички гледано, треба овај простор, али не и овдашње становништво.
Шта ће се, дакле, овде дешавати? Очито, хаос.
Империја ће, помоћу својих послушника, овде изазвати хаос, да би могла да трајно окупира и пацификује Србију.
С обзиром да се спрема велики рат против Русије, а геополитика не трпи празан простор, Србија мора бити стављена под војну окупацију. Сваки покушај отпора биће кажњаван са мање милости него што ју је према нама имао Хитлер. Свему ће, по околностима судећи,претходити нека операција типа „Олује“ да се Срби протерају са Севера Косова и Метохије, а затим ће се кренути у прављење хаоса у областима попут Рашке, Прешевске долине, па можда и Војводине.
Оставиће нас на миру и слободно ћемо дисати једино ако им лоше крене на осталим фронтовима. Зато, већ сада, треба размишљати о оном што се спрема.
Још 2009. године, на сајту „Видовдан“ објавио сам чланак „Светосавље и апокалипса“ ( читалац може да провери колико је моја тадашња анализа , заснован а на „мистичној геополитици“, била озбиљна ).
Тада сам написао да ће у будућем контролисаном хаосу у Србији један од главних циљева бити хапшење и друге врсте уклањања национално оријентисане интелигенције и људи спремних да воле Србију.
То мислим и данас: довољно је направити неку нову „Сабљу“, и гомила похапшених, по свим могућим измишљеним критеријумима, наћи ће се у затвореном простору, са главом убаченом у најлон-кесу.
Што би они да кваре планове Империје, којима жутокраки верно служе? Но, наравно, не треба се предавати.“Србија је велика тајна“, рече песникиња. Све то може да се деси и другачије, а не како је планирано. „Бог ће помоћи, ако буде имао коме“, рече патријарх Павле.
Из историје рата против становништва
Руске антиглобалисткиње, Ирина Медведева и Татјана Шишова, у свом тексту „Нови светски поредак и контрола прираштаја“, изнеле су историју хитлерофилске противпопулационе политике Империје у другој половини 20. века. Па, да је и ми прелистамо:
Пропагатори мита о пренасељености, поред конкретних манипулација, користе и једну, да тако кажемо, основну: они друштвено богатство приказују у виду „медењака“ којих „нема за све“. При том, медењаци су већ печени, спремни, и зато, што мање уста, то више медењака.
То је типична тачка гледишта западног малограђанина – паразита. А у самој ствари све је обратно. Друштвено богатство, те „медењаке“, неко стално треба да пече. То није мана са небеса, него производ људског рада. И што више пекара, то више медењака. Наравно, ако се производња нормално организује.
Уз то, што више рођених, то већа шанса да се појаве таленти, генији, који ће открити нове начине исхране, изворе енергије и остало, што ће обезбедити живот и нове ресурсе за „медењаке“. Лаж о претњи пренасељеношћу оповргава стотине научника.
Један од најугледнијих је демограф-економиста Колин Кларк.
Изучивши стање ствари у мноштву земаља у развоју, открио је да је темпо раста друштвеног производа већи управо тамо где брже расте број становника.
Године 1987. у Јужној Кореји густина насељеноста била је четвороструко већа него у Кини, а на Тајвану петоструко. У Кореји је национални доходак по глави становника био седам пута већи него у Кини, а на Тајвану осам пута.
Уз то, Колин Кларк је анализирао могућности исхране становништва планете на основу обрадиве земље. Високо-технолошке методе обраде земље још пре више од деценију дозвољавале су да се на Земљи прехрани 35,1 милијарди људи. То би било могуће ако би се људи хранили на „амерички начин“.
Ако би се упражњавао јапански начин исхране, који је скромнији, било би могуће прехранити 105 милијарди уста.
Роџер Ревел, бивши директор харвардског центра за демографска истраживања, слаже се са Кларком.
По његовим проценама, сеоска привреда света могла би пуновредно (2500 калорија дневно) да храни 40 милијарди људи.
Уопште, мит о глади као последици пренасељености не може да издржи никакву критику.
Уништење „сувишних људи“ (нарочито путем абортуса, контрацепције и стерилизације) снажније од свега спроводи се у земљама чије слабљење одговара САД.
У „Меморандуму о националној безбедности САД“ озбиљно се разматрало колико је потребно смањити становништво Египта да би Израел (а с њим и Америка) сачували кључне позиције на Блиском Истоку, с обзиром на све већи природни прираштај Арапа. Било је изражено жаљење што је због сукоба у Источном Пакистану дошло до уласка мноштва избеглица у Индију.
Шта је огорчило писце „Меморандума“?
Ево: „Долазак нових девет милиона емиграната поништио је осмогодишње напоре Асоцијације за планирање породице, захваљујући којима је успело да се спречи рађање девет милиона деце.“
Читаш, и по ко зна који пут си запањен „политичком коректношћу“ новог нацизма. У Хитлеровој Немачкој масовно уништење људи називало се санацијом (оздрављењем). У данашњој Колумбији убијање деце-бескућника називају „социјалним чишћењем“. А у Бразилу се тим „племенитим послом“ баве тзв. „Комитети пажње“.
У књизи Жаклин Кејзун „Рат против становништва“, објављеној 1988. у САД, постоји поглавље „Међународна помоћ САД и контрола становништва“.
У њој пише да је од 1965. до тада Америка уложила у смањење броја становника у разним земљама света двоструко више него све остале државе узете скупа. Управник Агенције за међународни развој др Р. Т. Равенхолт у свом интервјуу листу „Сент Луис Поуст Диспеч“, од 22. априла 1977. изјавио је да је, зарад остварења економских интереса САД, потребно стерилисати четвртину жена света способних да рађају.
Међутим, у Индији (и у неким другим земљама), стерилизовали су не само жене, него и мушкарце. Још 1966., пре но што је Америка развила широку кампању у области „економије рађања“, председник Џонсон је неколико пута одбио да пошаље зрно пшенице Индусима који су умирали од глади.
Захтевао је да претходно индијска влада пристане на широко заснован програм ограничавања рађања. Када су, на крају, власти Индије пристале, Џонсон је извесно време оклевао, чекајући да види да ли се програм спроводи. За то време, Индуси су наставили да умиру од глади.
На другом месту, у књизи такође америчког аутора, Едварда Полмана, „Како убијати становништво“, описује се стерилизација Индуса на најразличитијим јавним местима, све до аутобуских станица. На сваком стерилизацијском пункту вршено је по 20 вазектомија (стерилизација мушкараца) на сат!
Наравно, добровољност ове акције била је веома условна. У једном индуском селу сто посто брачних парова способних за рађање сагласило се да „испланира породицу“ (углавном путем вазектомије) да би село добило – нови бунар! У другим селима сиромашним сељацима давали су малу надокнаду за то што је 75% мушкараца пристајало на то да буду стерилизовани.
Али Американци су желели да „економисање децом“ буде брже, па је добровољно-принудна стерилизација постала ПРИНУДНА! За шест месеци у Индији је, 1976. године, стерилисано три милиона људи.
Многи су, после примене тог „најпоузданијег начина контрацепције“ (како каже Руска асоцијација за „планирање породице“) постали инвалиди или умрли. Шта да се ради! Нема реформи, као што ми у Русији сада знамо, без жртава. Зато су урођеници захваљујући америчким парама добили бунар по највишим стандардима цивилизованог света.
Програм стерилизације у Салвадору, који финансира Агенција за међународни развој (АМР), подразумева 20.000 стерилизација годишње.
А у Бангладешу програм АМР директно повезује смањење рађања са „заштитом мајчинства и деце“. Децу су лечили од дијареје само под условом да њихове мајке пристану на стерилизацију. Рачуница је била прецизна: бирајући између живота и смрти већ рођеног детета, жене су биле спремне да више никад не рађају.
А ево како су „развијане сеоске области“ у Индонезији.
Американци су тамо пробали такозвани сеоски систем, покривши земљу мрежом са 30.000 пунктова за планирање породице. „Центар“ (влада Индонезије) је постављао циљ: у том и том року толики и толики проценат грађана обухватити контрацепцијом. Активисти који су то спроводили добијали су премије за испуњену норму. А села – додатну храну, медицинску помоћ и остала добра.
Најгрђе је Америка децом „економисала“ у Кини. Мисли се да Кинези све раде по својој вољи, али је то погрешно. Јавно се одричући кинеског програма „Једно дете – једна породица“, који подразумева насилне абортусе, принудну стерилизацију и убијање новорођенчади, Агенција за међународни развој била је ипак главни покровитељ Међународне федерације за планирање породице и Фонда за становништво при Уједињеним нацијама, који су финансирали кинески програм.
Уз то Кинези и Американци су активно размењивали научнике – „планере породице“. Кина је постала прави полигон за таква „истраживања“.
Новинар Кристофер Рен је у „Њујорк Тајмсу“, од 16. маја 1982. писао о хиљадама Кинескиња које су хапшене и примораване да врше абортусе: „Држали су их у затворским ћелијама или јавно срамотили, пред гомилама људи, приморавајући их да абортирају. Патроле су хватале жене на улицама и у марицама их одвозили у абортерске клинике“.
Мајкл Винк је у „Вол Стрит Џурналу“ писао о женама „везаним конопцима, које су у приколицама за стоку гонили на абортусе“. А Стивен Мошер у „Пипл Рипаблик Прес“ је говорио о убијању новорођених девојчица у Кини: „Могу да их закољу, утопе или просто оставе да умру од глади и хладноће.“
Не скрећемо пажњу на новац случајно. У „Меморандуму Асоцијације за међународни развој“ (1987) јасно се указује да ће сви међународни програми за контролу раста становништва пропасти ако их Сједињене Држава не буду финансирале, и ако ДАВАЊЕ КРЕДИТА ОДРЕЂЕНИМ ЗЕМЉАМА НЕ СТАВЕ У ДИРЕКТНУ ЗАВИСНОСГ ОД ИСПУЊАВАЊА ЗАДАТАКА У ТОЈ ОБЛАСТИ!
Али нису сви пројекти америчких наследника цара Ирода ишли тако глатко. У Индији су, као „стерилизаторку“, убили Индиру Ганди и њеног сина Раџива, јер су они били нарочито активни у подстицању ПРИНУДНЕ СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ.
Индуси су нам причали како су представници власти долазили у села, хватали мушку децу од 15 до 17 година и у препуним камионима их возили на „малу просту операцију“ (како стерилизацију зове „Асоцијација за планирање породице“), заувек лишавајући дечаке права да постану мушкарци.
Убиство Раџива Гандија није решило проблем, али је мало „прикочило“ реформаторе. Због тога сада Индија има преко милијарду становника.
У Никарагви ствар су решили радикално: један од првих указа сандинистичке власти после свргавања про-америчког диктатора Сомозе био је затварање свих клиника за планирање породице које финансира АМР.
Ни у Ирану „планери“ нису добро прошли. Ирански шах је био велики пријатељ САД. Уз помоћ АМР, Међународне федерације за планирање породице, Сорошевог фонда и универзитета Северне Каролине и Чикага, он је развио снажну активност око планирања породице у својој земљи.
Министарство образовања је у нове уџбенике убацило садржаје о сексологији и контрацепцији припремајући учитеље да се баве секс-просветом. На хиљаде добро плаћених лекара борило се против „нежељене деце“…
Али, шах је свргнут, а Хомеини је, чим је дошао на власт, растерао „планере“ и њихове америчке спонзоре
Све је ово, очито, господарима ужаса било недовољно. Зато су решили да учине још један корак, и да почну да смишљају како да много брже и ефикасније, него контрацепцијом и принудним стерилизацијама, смањују број живих на планети.
New age и смањење становништва
Силе зла, скривене у тами тајних друштава, које данас раде на стварању Новог светског поретка, за ширу јавност су направиле синкретистички религиозни иокрет Њу Ејџ (New age), покрет за остварење тзв. „НОВОГ ДОБА“.
У Њу Ејџ систем се уклапају све могуће секте и следбеници окултизма: од либералних протестаната, преко далекоисточних гуру-група, до вештица и сатаниста.
Новодопци, који верују у астрологију, сматрају да је човечанство, које је пре две хиљаде година, заједно с планетом Земљом, ушло у астролошки знак Рибе која, тобож, представља Хришћанство, сада спремно за нову споху – доба Водолије.
То значи да је Хришћанству „одзвонило“ и да почиље нова фаза „космичке еволуције“. У тој фази, све религије треба да се уједине, нужно је створити једну светску државу, једно судство, једну нолицију, једну војску; окултизам и магија служиће „новом човечанству“ за проширење „поља свести“.
Сви они који одбијају да се интегришу треба да буду елиминисани кроз низ локалних ратова у разним деловима света. Ово би било сомнабулно бунцање да многи од гуруа глобализма не припадају Њу Ејџу. Алиса Бејли, један од оснивача покрета, имала је уплива на низ значајних личности мондијалистичке идеологије.
У Новом добу традиционална породица биће разорена (јер ствара „себичног појединца“), цареваће промискуитет, а „духови – водичи“ (очито, демони), упућиваће људе како да живе и шта да раде. Човечанство треба да постане нска врста „колективног натчовска“,на чијем челу ће бити лажни цар – месија, кога Њу Ејџ зове Мајтреја, то јест, по православиом предању, антихрист.
Плодови окултистичке таме глобалиста већ се виде: крвави ратови, злочини, разврат, бујање сатанских секти. Циљ: уништење Цркве Божје, протеривање Бога из душа свих људи.
Све велике идеологе Њу Ејџа водили су (или их још увек воде) тзв. “ spirit guides“ (духови – водичи), који их саветују шта и како да чине на путу ка коначно уједињеној и „просветљсној“ планети.
Ли Пен, познати стручњак за Њу Ејџ духовност, упозорава: „У својој гордости, учитељи Новог Доба и њихови глобалистички савезници желе светску Утопију, која треба да буде остварена. Што је већа гордост личности или покрета, већи је гнев њихов кад наиђу на супротстављање, и још већи је њихов очај кад виде да се њихова визија срушила. Гордост, гнев и очај су духовни коренови суровости и убиства.
Можда изгледа чудно оптуживати теософске пророке за тако нешто. Зар то нису културни људи са добрим везама – и они и њихови следбеници; они кажу да је њихов циљ побољшање живота људске расе на Земљи.
Па ипак, теософи и Њу Ејџ учитељи су уверени да су оба светска рата била неопходна да би човечанство еволуирало, и да је рађање Новог доба почело кад су бачене атомске бомбе на два јапанска града 1945.
Они су пуни страха од пренасељености – нарочито у Трећем свету. Теософски писци заговарају слање оних који одбијају да се укључе у Ново доба у „друге димензије“, и свођење садашњег броја светског становништва на две милијарде, па чак и мање“.
Алиса Бејли је дух Џвал Кхул говорио да уништење људских живота није нешто чега се треба плашити. Барбара Макс Хабард, популарни новодопски мисац, од свог духа је добила „откривењс“:
„Зло ће се појавити да би уништавало – и заиста ћс уништавати. Уништиће све оне који не желе да се прилагоде новој фази, јер живот је оријентисан ка будућности.
Природа се много мање брине за индивидуални опстанак него за еволуцију целине на виши ниво свести, јединства и богосвести“.
Нил Доналд Волш, још један од духом вођених новодобаца, од свог водича добио је овакве проуке (поред тврдњи да децу од најранијег доба треба упознавати са сексом, па чак и са хомосекуализмом, јер све то доноси „духовну радост“):
„Грешке које је Хитлер учинио нису нанеле штету онима чија је смрт била проузрокована. Ове душе биле су ослобођене својих земаљских веза, као лептири који се ослобађају чауре…“ Дакле, Хитлер није наудио убијенима – они су сад лептирићи, одлепршали у „друге димензије“.
Неки од кључних људи Новог светског поретка и мондијалистичке окупације планете су повезани са окултистима.
Међу њима су чувени Тед Тарнер, медијски гуру Америке, Михаил Горбачов, председник Зеленог крста, који хоће да свету наметне тзв. „еколошку полицију“ (могу да вас униште ако загадите нешто што вам они не одобре), Морис Стронг, богаташ – окултиста, годинама један од кључних људи на свим сусретима Светског економског форума у Давосу ( сада саветник владе НР Кине ), Роберт Милер, дугогодишњи угледник УНЕСКО-а и измислитељ светског образовног програма за децу, везаног за учење окултне екологије (иначе, непосредан следбеник Алисе Бејли),чланови породица Рокфелера, Ротшилда, итд.
Све се уклапа у мондијалистичку причу о „златној милијарди“ срећника који могу да живе на Њу Ејџ планети, док остале, очито, треба послати у „духовну димензију“, путем ратова, изгладњивања, стерилизације и сличних „хуманих“ поступака (а све у име“светлије будућности“ човечанства.)
Хитлер, одушевљени теософ (узео свастику, знак теософије, за своју заставу), веровао јс да наступа доба више расе (чији је он фирер) и да ниже расе (Јевреји, Словени, Роми) треба да буду истребљени. То исто верују и данашњи Њу Ејџ пророци. И зато се стално чују приче о „пренасељености“ (а зна се шта чека оне који се нађу у „пренасељеним зонама“ света.) Роберт Милер је већ предложио тзв.
„Брачни сертификат Уједињених нација“: у било ком делу света, кад млади ступају у брак, треба да се обавежу пред Уједињеним нацијама да неће родити више од једног или двоје деце.
Милер у свом огледу „Две хиљаде идеја и снова за бољи свет“ , објављеном 1997., хвали Уједињене нације зато што су, својом вешто вођеном политиком депопулације, од 1952. успеле да спрече рођење додатних две милијарде и двеста милиона беба, које би додатно допринеле пренасељености.
„Горби“ је те исте, 1997, говорио да породице у земљама у транзицији треба да имају једно дете, а кад се стање на планети стабилизује – два детета. Тед Тарнер је предлагао да се садашњих шест милијарди становника смањи на две милијарде на суптилан начин.
Обраћајући се „Националном савезу за планирање породице и репродуктивно здравље“ 1999, Тарнер је рекао: „Можемо то урадити на веома хуман начин – ако свако усвоји политику рађања једног детета у наредних сто година“.
Он се није задржао на речима, него је чинио и дела: Уједињеним нацијама је поклонио стотине милиона долара за програме контроле рађања, укључујући и 21 милион долара за контрацептивну обуку девојчице широм света – од Малавија до Ел Салвадора, од Монголије до Маурицијуса. Други донатори су били Рокфелерова фондација, Бил Гејтс и, наравно, „усрећитељи“ из Светске банке.
И либерални екуменисти су крикнули да се мора стати на пут заповести Божјој о рађању деце. Епископалац, бискуп Свинг, оснивач Иницијативе уједињених религија (религиозне „Уједињене нације“), Ханс Кинг, покојни римокатолички теолог „глобалне етике“, бискуп англиканаца Џејмс Отли, посматрач при УН, само су нека од имена „хришћана“ против „пренасељсиости“.
Уједињсне нације не штеде паре кад треба „уштедети“ на рађању деце.
Пакистан је добио 250 милиона долара зато што је пустио да се у школама ђацима говори о добробити малих породица. Фонд Уједињених нација финансира кинеске „едукаторе“ и оперативце акције „једна породица – једно дете“. Дају се паре и за програме стерилизације у Перуу.
Наравно да је реч о хитлеровском расизму. Трећи свет, свет „обојених“ (које је оснивач теософије, Јелена Блавацка ,сматрала нижом расом) први треба да нестане. Роберт Милер од УН тражи да одреди колико свака нација може да „одржава“ становника, при чему нарочиту пажњу „западног белог света“ обраћа на „обојене“ из неразвијених земаља. „Бели“ изумиру, „обојени“ се множе… Само се чека нови западни вођа, са брчићима или без њих, али свакако спреман на „очишћење планете“.
У игри су заиста истребитељи. Још 1991. „хуманиста“ Жак Ив Кусто је дао интервју „Куриру УНЕСКО-а“ у коме каже шта је потребно да би се очувала планета са њеном биолошком разноврсношћу (сетимо се, овај глобалиста – ронилац је био омиљени истраживач мора и океана, кога смо са уживањем гледали на ТВ-у):
„Становништво света мора бити стабилизовано, и зато сваког дана треба да се елиминише 350 хиљада људи. Тако је ужасно размишљати о томе да не би требало то ни да изговоримо. Али опште стање у коме смо се нашли је очајно“.
То би, дакле, значило: ако хоћемо еко-планету, морамо да убијемо милијарду и 270 милиона људи за десет година.
Да се опет вратимо Теду Тарнеру, који у интервјуу „Е Магазину“ (јануар-фебруар 1999.) отворено каже: „Можемо да имамо десет милијарди људи који живе испод црте сиромаштва, или две милијарде људи који живе добро, имају колор ТВ и ауто. Планета може да поднесе тај број људи, и тако је било 1930… А како то да постигнемо – тешко је рећи.
Треба много образовања и усавршавања здравствене заштите.“ (Дакле, Срби, сад кад вам реформишу здравствени систем тако да ће моћи да се лече само они који имају пара, знајте да је Тед Тарнер,CNN-гуру, о томе већ мислио.)
Ернест Калнбах, аутор „Екотопије“ и других екобестеслера, издао је водич кроз екологију у коме каже да више од милијарде људи (управо зато што су људи склони потрошачком менталитету) ова планета не може поднети.
Јан Франзен, демограф и бивши стручњак УН Фонда за становништво, говорећи пред Европарламентом 1999, тврдио је да број људи треба смањити на 700 милиона…
Схватили сте шта нас чека ако се не потрудимо да у Србији будемо своји на своме. Чека нас истребљење, и то такво после кога нема биолошке обнове. Лудаке који себе зову „светским лидерима“ може да заустави само Бог Живи и Животворни, Који ће, да опет поновимо оно што је говорио блаженопочивши Патријарх српски, Павле, помоћи – ако буде имао коме.
(краћа верзија овог текста објављена је у јануарском броју „Геополитике“ за 2012. )