Говор председника и оснивача Светског јавног форума «Дијалог цивилизација» Владимира Јакуњина на заседању Родоског форума
Пројект глобализације, који је напредовао на бази евроатлантског консензуса, те стварања транснационалних финансијско-тржишних институција и «ефикасне» тржишне економије, постао је трећа етапа колонизације
Акутна економска криза је цивилизацијска криза свих светских пројеката европеизма: мондијализма, евроатлантског консензуса и глобализације
Политичке елите многих земаља су се одавно помириле са тим да је светска политика постала «де-факто» унутрашња ствар и сопствена домаћа ствар САД
Што се више САД увлаче у разне ситуације са циљем преправљања субјеката и структура утицаја у свету, утолико више њихова политика губи одређеност и осећај за реалност
«Арапско пролеће» и догађаји у Либији пре говоре о томе како локалне, регионалне снаге вешто користе утицај и помоћ са стране САД и ЕУ за своје интересе, који се ни изблиза увек не подударају с интересима њихових покровитеља
ЗA десет година постојања програма «Дијалог цивилизација» и девет година рада Форума, у центру наше пажње се увек налазила све већа уситњеност делова светског система. Његови разни саставни делови, због настале неравнотеже, постајали су страни један другом. Дозволићу себи да цитирам сада већ покојног оснивача нашег Форума Џеј Си Капура:
«Једнополарни геополитички систем, погрешно и неморално користећи своју огромну животну енергију, брзо се креће према своме крају… Многе земље су почеле ненаменски да опасно троше своју животну снагу, и кренуле су на пут развоја који не одговара њиховим потребама, ресурсима и традиционалним ограничењима. То значи стварање огромних разлика међу различитим социјалним слојевима, а такође и међу етничким, религиозним и културним групама унутар друштва и светског система».
И даље је рекао: «Ми морамо да схватимо да је свет – уски пут за «економску делатност» глобализатора, односно да је то у правом смислу речи – породица нација, где сви чланови породице имају право да се моле, раде и одаберу начин живота по свом укусу. Ни једна држава или група држава нема право да у име демократије, људских права или неких других идеја намеће другима своје неоимперијалистичке циљеве, климаве моралне принципе и потрошачке етичке норме. Они су већ учинили доста зла човечанству. Време је да се зауставе».
Управо те речи дефинишу главну тему међуцивилизацијских односа: како се свет нашао у садашњој ситуацији и шта је био основни покретач и разлог многих догађаја у прошлости и садашњости?
Историјски највећи утицај на све светске међуцивилизацијске процесе је имала хришћанска Европа, почевши са епохом Препорода (Ренесансе). У тим процесима је најактивније могуће учешће узимала Источна грана хришћанства – Русија. У то да је Русија такође део Европске Ренесансе, свако се може лако уверити, ако одбаци нека очигледно лажна тумачења њене историје.
___________________________________________________________________________
«Мондијализам» у европском схватању као светског предузећа за стварање заједнице народа пропао је после Другог светског рата заједно са распадом колонијалног система.“
___________________________________________________________________________
Зар је у свету познат кинески, индијски или било који други «Мондијализам»? Или само можда «Арапски (исламски) Калифат»?
Сасвим је друга ствар када су у питању Европа и Русија, чији је дубоки утицај на светску заједницу свуда примећен и то од давних времена. Познати су такође и начини пробијања Русије и Европе у свету – то су руски патернализам и европски колонијализам. Овај други је био разлог сукоба и трагичних догађаја у 19. и 20. веку и видљив је све до данашњег дана, на пример, у такозваном краху мултикултурализма, који је требало да се гради на колонијалном принципу асимилације имиграната.
«Мондијализам» у европском схватању као светског предузећа за стварање заједнице народа пропао је после Другог светског рата заједно са распадом колонијалног система. Уместо тог пројекта је дошла «Глобализација», чија средства су постали: «демократија», «људска права» и «финансијско-тржишна економија».
Заједно са тим, пројект глобализације, који је напредовао на бази евроатлантског консензуса, те стварања транснационалних финансијско-тржишних институција и «ефикасне» тржишне економије, постао је трећа етапа колонизације. Њој је претходила друга етапа, коју је обележило премештање одређеног дела индустрије у треће земље у потрази за јефтином радном снагом и доступним сировинским ресурсима.
Текућа криза подвлачи црту и доноси нам главне резултате «глобализације». Они се састоје у томе да је неограничена неолиберална економија створила потпуно слободну виртуелну финансијску економију (casino capitalism), која је сасвим отргнута од реалне економије. Међутим, таква слобода, која више личи на самовољу, постала је не само слепа улица за реалну друштвену производњу и друштво уопште (како пише, на пример, Саскија Сасен у једном чланку из серије књига «Могући сценарији у будућности»), него и историјска дужничка клопка без преседана за саму финансијску економију (ефекат бумеранга). На тај начин, економска криза се појављује као цивилизацијска криза свих светских пројеката европеизма: мондијализма, евроатлантског консензуса и глобализације.
Политичке елите многих земаља су се одавно помириле са тим да је светска политика постала «де-факто» унутрашња ствар и сопствена домаћа ствар САД. Сједињене Државе као и раније покушавају да преуреде регионалну структуру света по својим жељама. Али што се више САД увлаче у разне ситуације са циљем преправљања субјеката и структура утицаја у свету, утолико више њихова политика губи одређеност и осећај за реалност.
Такозвано «арапско пролеће» и догађаји у Либији пре говоре о томе како локалне, регионалне снаге вешто користе утицај и помоћ са стране САД и ЕУ за своје интересе, који се ни изблиза увек не подударају с интересима њихових покровитеља.
___________________________________________________________________________
„Постоје покушаји да се Кина представи као будући субјект који ће доминирати и који ће израсти у нову претњу западном свету.“
___________________________________________________________________________
Удруживање политике и економије, нарочито у наше време, и поготово у земљама Запада, формира друштвену идеологију која је затворена у себе, и оријентисана на сопствено доминирање у свету који је окружује. То посредно потврђују покушаји да се Кина представи као будући субјект који ће доминирати и који ће израсти у нову претњу западном свету.
Идеологија доминације и превласти европске идентичности и западног схватања света поткрепљује се системом људских права који се спроводи правним процедурама. Али такав систем људских права се не може сматрати универзалним и није упоредив с људским правима у оквиру других цивилизацијских заједница.
Та неупоредивост система људских права у неолибералном тумачењу и система људских вредности примећивао је у недавној прошлости професор Џозеф Камиљери. Он је говорио о потреби дијалога ради решавања противречности које при том настају.
Утолико се чини вреднијим формат дијалога који постоји у раду Родоског Форума, где се учесницима у пракси пружа могућност да искажу сопствену позицију у вези изазова у свету који нас окружује, и самим тим да добију стварну могућност усаглашавања свог става са ставовима других.
За савремени свет је карактеристична појава велике социјалне средине захваљујући феноменима глобалности, у првом реду, ширењу Интернета и друштвених мрежа, међународних комуникација и веза. При том је видљива доста чудна појава: иако постоји сама чињеница коммуникације, такви контакти немају прави социајални ангажман, што се изражава у непостојању одређене социјалне одговорности, у дозвољавању свакаквог ненормалног понашања, те у стремљењу да се делегитимизују власт, културне вредности и традиције.
___________________________________________________________________________
„…Савремене Интернет технологије се неретко користе за циљано манипулисање јавним мњењем, за дестабилизацију најразличитијих ствари и за тренутно слање неких директива…“
___________________________________________________________________________
Масовна тежња «слободи» да се изражава «све што се хоће» и «како коме одговара» има привремени карактер и почиње да опада. Показује се да пуна индивидуална слобода изражавања такође не пружа могућности да вас чују, нити било какве гарантије да ћете утврдити своју позицију у тој «слободној» друштвеној средини.
Тиме се објашњава очигледни у данашње време губитак интереса за изражавање на Интернету. Виртуелне мреже, које су створене ради задовољења најразличитијих потреба узајамне друштвене сарадње, брзо застаревају и брзо ишчезавају.
На тај начин, покушај стварања технологизованих средстава комуникације у друштвеној средини независно од традиционално постојећих социјалних институција, само на основу изражавања индивидуалне воље, порива и страсти, не доводи до формирања живе средине узајамне друштвене сарадње. Штавише, савремене Интернет технологије се неретко користе за циљано манипулисање јавним мњењем, за дестабилизацију најразличитијих ствари и за тренутно слање неких директива, које доспевају у унапред припремљену социјалну средину.
Технологије, попут такозваних «твитер-револуција», примењују се за решавање одређених политичких и економских задатака. Тај виртуелни инструмент је утолико више опасан, јер је он не само у стању да селективно и својевољно утиче на људско понашање, да изазива масовне конфликте у друштву, него и да, како показује пракса, доводи до жртава у реалном животу.
___________________________________________________________________________
„Савремени период се може окарактерисати као завршетак епохе «економизма» и достизања крајњих граница индивидуализације људског постојања.“
___________________________________________________________________________
Ви знате нашу тачку гледишта: реално учествовање у животу светске заједнице могуће је само у формату директног дијалога и не зависи ни од каквих директива.
Драго ми је што могу да вам саопштим да су ове године издате четири књиге у оквиру делатности групе «Могући сценарији у будућности», која је започела пре три године. Можете се упознати са њима на презентационом штанду за време пауза у раду пленарних и секционих седница.
Прва књига «Русија: изазови реорганизовања», изашла је под уредништвом Петра Дуткевича и окупила је водеће савремене експерте из Русије, Европе и Северне Америке. На нашем Форуму ћемо је разматрати 8. октобра за округлим столом. Следеће три књиге су изашле под уредништвом Крејга Калхуна и у њима се разматрају разлози светске кризе, перспективе савремених модела државне и међуцивилизацијске управе, а такође и будуће стање економије и светског система у целини. То је озбиљно истраживање, које препоручујемо свим учесницима Родоского Форума да се упознају са њим.
У целини, савремени период се може окарактерисати као завршетак епохе «економизма» и достизања крајњих граница индивидуализације људског постојања.
___________________________________________________________________________
„…Ми се брзо приближавамо потпуној равнодушности према свему на овом свету, осим новчаних јединица».“
___________________________________________________________________________
Овде је сасвим умесно навести још један цитат Џ. Капура: «Фундаментална грешка инустријски развијене цивилизације се састоји у томе што она сваком човеку приступа с једним те истим мерилима, па тако он постаје апстрактна економска јединица, усамљена овца… људи се посматрају само кроз потрошњу. А то је – нарушавање природних закона. С обзиром да су опчињени том несрећном илузорном економијом, они не схватају колико су близу пропасти целог система… Ми се брзо приближавамо потпуној равнодушности према свему на овом свету, осим новчаних јединица».
То звучи као да је изречено данас, међутим написано је скоро пре 15 година у сјајној Капуровој књизи «Наша будућност: потрошачко друштво или хуманизам».
Надам се да су у том контексту разумљиви наши мотиви за рад на стварању овог формата за дијалог где међусобно сарађују учесници светске заједнице, те на формирању одговарајућег светског поретка.
Само реално учешће у животној активности целога света омогућава да се адекватно схвате и дају одговори на савремене изазове, свесно, и не затварајући се у границе сопствене идентичности. Само тако се могу стварати сценарији и претпоставке за будућност, и оно најважније – развијати разноврсност људског друштва .
Чак и земље које се сада бурно развијају и које поседују значајни потенцијал економског и цивилизацијског развоја, не могу саме да решавају задатке стварања претпоставки за будући развој света, и не могу да издрже терет тражења нових перспектива и тенденција људског постојања.
Превео: Ратко Ч. Паић
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/svetska-politika-prestaje-da-bude-domaca-stvar-sad