Председник Венецуеле Уго Чавес добио је плебисцитарну подршку која му омогућава да остане на власти све док побеђује на изборима.
Чавес је обезбедио 54 одсто гласова на референдуму, на коме су се грађани изјашњавали о уставним променама којима би се укинуло ограничење на број председничких мандата и омогућило да иста особа буде неограничен број пута изабрана за шефа државе.
Левичарски председник Венецуеле је на власти последњих десет година, а садашњи, други, мандат му истиче 2013. године.
„Живела револуција“, узвикнуо је Чавес појављујући се, високо уздигнуте песнице, на балкону председничке палате пред више хиљада окупљених присталица, заједно са којима је затим отпевао националну химну.
Према резултатима последњих анкета објављених пред недељни референдум, предлог председника Чавеса подржавала је тесна већина бирача, док је он сам изјавио да ће прихватити резултате изјашњавања народа ма какви они били.
„Данас се одлучује о мојој политичкој судбини“, рекао је венецуелански председник, објашњавајући да је за њега референдум значајан као за „људско биће и војника у овој борби“.
У својим ранијим изјавама, Чавес је оценио да би успех референдума био добитак за нацију, јер му је, као шефу државе, потребно још најмање 10 година да би учврстио „тековине социјалистичке револуције у Венецуели“, започете његовим доласком на власт 1999. године.
И присталице и противници уставних промена тврдили су да имају предност, на основу резултата испитивања по изласку са гласачких места, пренео је Ројтерс.
Иако су гласачка места званично затворена нешто после 18 часова по локалном времену, људима који су се затекли у редовима испред њих омогућено је да гласају и после тог времена.
Парламент Венецуеле је 15. јануара одобрио амандман на устав, којим се укида ограничење броја мандата председника, регионалних гувернера и чланова парламента, а та одлука је још требало да буде потврђена на референдуму.
Пошто је референдум успео, Чавес би могао поново да се кандидује на председничким изборима 2012. и, ако победи, да буде на власти до 2019. године.
У Венецуели је крајем 2007. већ одржан референдум са истом темом, али левичарски председник је тада претрпео пораз, пошто је 50,70 одсто грађана гласало против неограниченог броја председничких мандата, а 49,29 одсто за тај предлог.
Долазак Чавеса на чело нафтом богате Венецуеле био је праћен процесом национализације у најважнијим индустријским секторима и великим издацима за заштиту најсиромашнијих.
Његов „социјализам“ није се допао многим Венецуеланцима, али ни Западу, пре свега, САД које у њему виде новог Фидела Кастра, односно реметилачки фактор у Латинској Америци, региону који Вашингтон сматра својим „двориштем“.
Чавес не пориче да је близак с бившим кубанским лидером и да му је он узор, али негира оптужбе да му је циљ потпуно укидање приватног власништва и прогон страних компанија.
Америци се не допада ни његово наглашено „кокетирање“ с Кином и Русијом, са којима је Венецуела потписала неколико вредних уговора, укључујући оне из домена одбране.
(Танјуг)